FELJTON - TITO "RUŠI SVOJIH RUKU DELO": "Liberali" su realizovali ekonomsko buđenje Srbije

POSLE zajedničkog sastanka srpskog državnog i partijskog vrha, u julu 1972. godine, na kome su Draža Marković i Petar Stambolić kritikovali rad CK SK Srbije, većini je bilo jasno da su oni postali "Brozov džoker" u predstojećem obračunu sa Srbijom.

Tito, Petar Stambolić i Draža Matković, Foto arhiva "Novosti" i "Borbe"

I Dragi Stamenković piše: "Tito je upriličio još jedan susret sa Dražom. Od tada se Tito u svemu oslanjao na Dražu kao na polugu za kasniji nastup za raščišćavanje odnosa sa srpskim rukovodstvom. Takvu ulogu D. Marković je konačno prihvatio, a pridružuje mu se Petar Stambolić i neki drugi, verovatno polazeći od ocene da je tako bolje, a Titu je svejedno ko će, ako ga sluša, uzeti batinu u ruke, kako je govorio Nikezić."

O vremenima pre, za vreme i posle "kraćenja Broza" Dragi Stamenković je ostavio i ovaj zapis: "Za obračun sa hrvatskim nacionalistima Tito je imao dve opcije: mirno, razgovorima, i silom - upotrebom JNA. Pre nego što je zakazao sednicu Predsedništva SKJ u Karađorđevu 1. i 2. decembra 1971. kod sebe poziva na sastanak članove Izvršnog komiteta CK SKH i najodgovornije ljude Hrvatske u Federaciji. Na tom sastanku dolazi do Titove kritike i nezadovoljstva radom Savke, Pirkera, Tripala, Srećka Bijelića, generala Šibla.

Veći deo članova Izvršnog komiteta je podržao Tita, a među njima su bili Milka Planinc, Jure Bilić, Josip Vrhovec, Dragosavac, Bakarić i Jakov Blažević. Tražilo se da oni koji su raspirili nacionalizam, stvorili maspokret, pokrenuli Maticu hrvatsku i studente na otpor, povuku konsekvence u smislu da javno istupe s ocenom da je to sve bilo pogubno i da podnesu ostavke, iako im to nije direktno rečeno.

NA SEDNICI Predsedništva u Karađorđevu, 1. decembra 1971.godine , nesporne su činjenice da je podržana Titova kritika hrvatskog rukovodstva. U istom mesecu su usledile ostavke, a potom i promene u sastavu CK SKH.

Nesporno je i da je pre raspleta bilo očigledno da je Tito razmišljao na koji način da raščisti tešku situaciju u Hrvatskoj: da li kroz razgovore ili, čak, upotrebom vojske.

Tokom tih zbivanja, Tripalo je izjavio da je dugo razmišljao kako da postupi, jer su stvari izmakle kontroli i njegovom ličnom očekivanju, pa je, ipak, rešio da podnese ostavke na sve svoje položaje, ali da će o tome prethodno obavestiti Tita, lojalnosti radi.

U stvari, utvrdilo se da je sve vreme razvijanja planiranog hoda krize u Hrvatskoj dejstvovao tzv. tajni Komitet pedesetorice sa tačno podeljenim ulogama: jedna grupa članova toga Komiteta bila je zadužena za pitanja političkog i privrednog sistema (Đodan, Veselica i Tuđman) dok je druga brinula za organizovanje armije i organa bezbednosti. Ostale grupe vodile su brigu o sektoru kulture i medijima."

O SVEMU ovome mi u medijima tada ništa nismo znali. Svakako da bismo to na neki način upotrebili. I logično je da je predsednik države morao na to da reaguje. Shvatio sam da iznošenjem činjenica o studentskom buntu, "hrvatskom proleću" i "kraćenju Broza" - ne samo za "Novosti" , već i za jugoslovensko društvo - ima osnova za temeljnija i kompleksnija istraživanja o nečem drugom: ne samo o klijanju, već i bujanju "partijskog nacionalizma", koji je budio ono najgore što nas je pratilo kroz istoriju - neslogu sličnih naroda smeštenih na malom prostoru. Bilo je to više nego interesantno za velike sile u Evropi i svetu, koje su svoj interes uvek rešavale sukobljavajući nas baš na nacionalnom pitanju.

Dugo smo živeli u zabludi. Tako smo se i ponašali, pogotovo kada je reč o rušenju uverenja da "hrvatski partijski vrh" nije povezan sa krugovima koji su bili nosioci ideje Maspoka. Među poklonicima Maspoka bili su i veoma uvaženi Brozovi generali Franjo Tuđman i Ivo Šibl. Tada aktivni general Špegelj legalno je naoružavao "teritorijalnu odbranu"!

Bio je to, dakle, period kada se više nije rađao, već je sazrevao "partijski nacionalizam" u republikama.

TEŠKO je naći primer jasnog razumevanja da ustavne promene slabe koheziju države. Da šire teren nacional-separatizmu i rađanju novih nacija, naročito tamo gde postoje i verske razlike. Pogibija tadašnjeg predsednika Saveznog izvršnog veća Džemala Bijedića u avionskoj nesreći bila je, istina indirektan i čudan, upozoravajući primer.

Mnogima je palo u oči da u saopštenju o avionskoj nesreći, u kojoj je Bijedić poginuo sa celom posadom, svi, ali svi - od predsednika SIV-a, pilota do kuvarice - nose muslimanska imena. U isto vreme u Srbiji je bilo nezamislivo da postoji ijedan forum u kome po "ključu" nije bilo Albanaca i Mađara. Uostalom, Albanac je bio u "rotirajućem mandatu" i predsednik Predsedništva SFRJ!

"Liberali", zapravo ljudi koji su realizovali ekonomsko buđenje zemlje, kasno su shvatili da će se uskoro naći pred "političkim streljačkim strojem".

I DANAS , posle toliko decenija, teško je tvrditi da se Broz nije uplašio sopstvenih reformskih ideja, ili da je odista hteo da "ruši svojih ruku delo" - Jugoslaviju kao federalnu državu. Nesporno je da je Jugoslavija imala ugled i mesto u svetu kao retko kad u prošlosti. Ideja o nesvrstanima rođena je u pravom trenutku. Nesvrstani su odgovarali i Istoku i Zapadu. Drugačije ne bi našli mesto u istoriji. Nekadašnje kolonije su u Jugoslaviji videle mogućnost da i same biraju svoj put razvoja i nacionalnog identiteta.

Broz, a i drugi lideri nesvrstanih, bili su opijeni uverenjem da su ravnopravni za stolom sa vladarima sveta!

Jutoslavija se odrekla dogmi socijalističke jednakosti, uvela je tržišne zakone u ekonomiji i na površinu su isplivale nesrazmere u razvijenosti, ali i strah Slovenije i Hrvatske da će gubljenjem dotadašnjih privilegija izgubiti i svoj politički uticaj.Koliko se i da li se Broz uplašio demokratskih pomaka? Odricanja od nekadašnjeg dirigovanog "planskog razvoja", kojim je na početku rukovodio Boris Kidrič? Tek je buđenje kreativnosti u politici i ekonomiji učinilo Srbiju društveno uticajnijom.

Broz je osetio da mu decentralizacijom države, slabljenjem moći federacije ne samo kod arbitriranja, već i konačnog odlučivanja u svakom sporu unutar SFRJ, izmiču konci neprikosnovene vlasti. I da mu ostaje samo JNA kao garant moći nalik onoj koju imaju predsednici država na Istoku. I tražio je okruženje koje je moglo da se nosi sa novim problemima.

SUTRA: TITOV "SVILEN GAJTAN" ZA SRBE

Preporučujemo

Feljton

0 6

FELjTON - BROZOVA DVOSTRUKA PRLjAVA IGRA: Tito - Ne može svako da priča sve što mu padne na pamet

03. 11. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - DOGOVOR UZ PARTIJU PREFERANSA: Pogrom nad medijima su tražili Nikezićevi naslednici

02. 11. 2021. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - LATINKA PEROVIĆ TRAŽI KAZNU: Tito je temeljno pripremao smenu srpskog rukovodstva

01. 11. 2021. u 18:00

Feljton

1 2

FELjTON - ATAK NA "NOVOSTI" - KO JE KRATIO TITA: Jure Bilić je svoju ulogu tužioca odigrao do kraja

31. 10. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije