Feljton

FELJTON - POLITIČKA NEPODOBNOST UREDNIKA: "Novosti" su se čeličile kroz otpor koji su pružale gradskim i sreskim komitetima

Mirko Stamenković

14. 10. 2021. u 18:00

PRVI novinar koji je na svojoj koži osetio šta znači i sitna "politička nepodobnost" bio je Slobodan Glumac. Svoj prvi mandat je okončao odlaskom sa dužnosti po "potrebi vrha države", iako nije bio ni u zemlji, a kamoli u Beogradu, kada je objavljen feljton u kome se spominje kako Staljin opija maršala Vorošilova dok ne padne pod sto, baš u vreme kada je legendarni maršal bio u zvaničnoj poseti Jugoslaviji. Glumac je platio "ceh"! Otuda i Glumčeva deviza - glavni urednik ne sme da se zalepi za svoju fotelju.

ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКА НЕПОДОБНОСТ УРЕДНИКА: Новости су се челичиле кроз отпор који су пружале градским и среским комитетима

Naslovna strana "Novosti" iz 1956. godine / Foto arhiva "Novosti"

Život je nametnuo da su se "Novosti", upravo zbog rasta tiraža i osvajanja tržišta u svim republikama, a ne samo u Beogradu, u mnogo čemu i ne tako retko sukobljavale skoro sa svim republičkim rukovodstvima, pa i sa srpskim. Svako je branio svoje pravo da bude isto tako neprikosnoven u svom okrugu, kao i prema listovima čiji su osnivači bili u republikama.

Naročito je značajno što se to odigravalo u najosetljivijem političkom periodu menjanja u zemlji. Otvarajući se prema ostalom svetu i menjanjem unutrašnjih društvenih odnosa jugoslovenski socijalizam nije bio nalik onome što je postojalo u drugim zemljama sa sličnim idejnim poretkom.

JUGOSLAVIJA je imala trenutke uspona slobode. Mogućnosti studentskih pobuna. Ekonomskih kriza i reformi. I ma koliko zvučalo čudno, bio je to snažan motiv da ostanemo dominantni na tržištu. Pre svega, na delu je bila prilagođena uređivačka koncepcija u smislu neprekidnog izazova drugima - da nas dostignu i prestignu, da nam se suprotstave na tržištu kidajući sopstvene stege koje su ih sputavale. I republički dnevnici su nam na taj način širili prostor slobode i nezavisnosti od partijskih foruma.

Trebalo je tragati za novim putevima. Pre svega, mnoge ideje smo "isprobavali" na nama najbližem beogradskom tržištu. Pokretali smo i "Jutarnje novosti", uz uobičajeno podnevno izdanje "Večernjih novosti". Imali smo i "Nedeljne novosti", koje su se razlikovale i po koncepciji od onih dnevnih.

To jutarnje izdanje trebalo je da konkuriše jutarnjim dnevnicima, jer "Novosti" su se prodavale u Beogradu tek posle 14 časova. Da bi se to izdanje ipak u nečemu razlikovalo od podnevnog, a ne samo vestima, izvršene su mnoge koncepcijske promene. Uređivao ga je Jug Grizelj. I sve to je donosilo određene pomake. U Beogradu nam je najveći izazov bila "Politika".

U VREME kada su se "Novosti" već bile ustalile na preko 250.000 primeraka dnevno i približavale se tiražu od trista hiljada, "Borba" je, nažalost, počela da ulazi u krizu. Shvatili smo, pre svega, da se za tiraž moramo boriti sadržajem i istinom kao najboljim čuvarom slobode štampe, ali da je nužno i da maštovito osvajamo nova tržišta.

Ostali smo pri stavu da u borbi sa konkurencijom mora i da se rizikuje, da ne mora svako regionalno izdanje da ima svoje finansijsko opravdanje, ako ukupna brojka raste, a time i čist prihod.

To se delom pokazalo i na jugu Srbije. Niš nikad nije bio sporan. Veliki grad. Izdanje je uvek bilo rentabilno i kvalitetno, čak i kada bi se posmatralo samostalno. Rizik je nastao kada smo počeli da pokrećemo izdanja za pojedine manje gradove. Nekad nas je i konkurencija terala na to, upravo u tom delu Srbije. Niš je imao svoje novine. Kupio je veliku štamparsku mašinu i bilo nam je jasno da žele da imaju svoj dnevni list. A pošto je po formatu mašina bila ista kao i "Politikina", logično je bilo strahovati od kooperacije "Niških novina" i "Politike".

VEROVALI smo da se možemo odupreti samo ako pre njih nađemo zajednički jezik sa Pirotom, Leskovcem i Prokupljem, koji su imali svoje lokalne nedeljnike. Opredelili smo se da za tri grada napravimo posebna izdanja. I da ne bude zabune - izdanja su se od matičnog razlikovala samo u tome što smo jednu ili dve strane zamenjivali u izdanju za taj grad ili oblast i objavljivali na tim stranicama lokalne vesti. Ali, svakog dana.

Naravno, kada "pakosni ekonomista" pokuša da pronađe stopu rentabilnosti samo računajući tiraž u tom gradu ili oblasti, to je besmisleno. A imali smo u našem ekonomskom birou koleginicu koja je upravo to pokušavala da plasira na svakom zboru radnih ljudi. Nije prošla. Većina je već bila ubeđena kroz praksu da se bitke dobijaju izdanjima, a da ona vrede samo ako smo iznad ostalih u vestima na lokalnim stranicama.

Naravno da smo ušli u rizik. Naše uverenje da smo u pravu isprobali smo baš na primerima Pirota, Leskovca i Prokuplja, pri čemu je jedino Prokuplje pristalo da ukidanjem svog nedeljnog lista prenese nama onoliko para koliko su ulagali u svoj nedeljnik, uz uslov, međutim, da "topličko izdanje" ima dve strane i da primimo u stalni radni odnos trojicu zaposlenih. Nisu nas uplašili. Računicu smo videli u kvalitetu novinara koje su imali. I nismo pogrešili.

DO PRAVOG prodora na ukupnom jugoslovenskom tržištu došlo je kada smo od početnih nekoliko lokalnih dostigli brojku od 24 regionalna ili gradska izdanja. Metaforički rečeno - svakog sata po jedno. Niko ne tvrdi da bi svako pojedinačno moglo da se iskaže kao rentabilno. Bilo je perioda kada su "Novosti" zarađivale i čistih 12 dinara po primerku, pa nismo obraćali pažnju baš na svako regionalno izdanje. "Novosti" su tada imale oko 500 dopisnika. I sve bi to bilo bezvredno da u redakciji na tom poslu ne rade iskusni novinari, koji nisu tek pravili vesti od materijala koji su slali dopisnici već su bili u stalnom kontaktu sa tim ljudima. Faktički su ih školovali. Mnogi dopisnici su s vremenom postajali i veoma dobri novinari u centralnoj redakciji.

Tako su se, recimo, od jednog vojvođanskog izdanja množila izdanja za Novi Sad, za delove Bačke, Banata, Srema, a onda i izdanja za veće gradove unutar tih regija.

Problema je uvek bilo kada smo ulazili u druge republike. Nije bilo lako pronaći dobre dopisnike, a trebalo je i savladati otpore prema širenju naših novina kroz republičke prodajne mreže pošto su bili konkurenti republičkim listovima.

Izdanja valja shvatiti kao deo tiražne ekspanzije, ali i značajne "krađe" slobode. Čeličili smo se kroz otpor koji smo pružali najpre gradskim i sreskim komitetima, a onda smo sa tim iskustvom ulazili i u dvoboje sa republičkim. Od toga je zavisilo u kojoj meri smemo da "zagrizemo" u ozbiljne teme i tako steknemo autoritet kod čitalaca.

ULAZAK U VRH JUGOSLOVENSKE ŠTAMPE

USPINjANjE "Novosti" u vrh srpske i jugoslovenske štampe počeo je kada se zakoračilo u sferu politike, koja je uvek bila "strogo kontrolisana zona". A bez toga ne bi bilo ni uspeha. "Novosti" su zastupale ideju da samoupravljanje, sputavano i zatvarano unutar fabrika, mora da se primenjuje u svim oblastima društva. Tajne, dakle, nema. Sve je u radu, u dobrom dopisniku i pravom štivu. U malom mestu vesti se i bez medija brzo šire. Odlučuje - ugao iz kojeg se nešto obrađuje. U periodu o kome svedočim - kada sam već i formacijski bio u "Novostima" (1967-1973) - u tim novinama su se odigrale velike i korenite promene. Slobodan Glumac potpisivao je 1967. godinu sa dnevnim prosekom na godišnjem nivou od 318.000 primeraka!

SUTRA: NOVINE SE ČITAJU ZBOG AUTORA

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TAKER KARLSON UPOZORAVA NA MOGUĆI RAT RUSIJE I SAD: Putin neće imati drugog izbora

TAKER KARLSON UPOZORAVA NA MOGUĆI RAT RUSIJE I SAD: Putin neće imati drugog izbora