ČETIRI GLAVNA TIPA STARENJA: Pogledajte koji ste vi
SVAKO različito nosi svoje godine, pa kad počne proces starenje, već nakon 50. godine, dobijamo različite komentare od "izgledaš super", "deluje starije", "čudno je oronuo/la"... Zato je proces starenja jedan od najfascinantnijih fenomena, jer potpuno različito utiče na ljude, odnosno ne starimo svi na isti način. Čak i naučnicima nije jasno šta sve utiče na ovaj proces. Istraživanje Stanford univerziteta pokušalo je da odgonetne ovaj "rebus".
Naučnici sa Stanforda ustanovili su, naime, da postoje različiti tipovi starenja, tako što su sproveli dvogodišnje istraživanje na grupi od 43 ispitanika, starosti od 34 do 68 godina, kojima su merili biomarkere, uključujući mikrobe, proteine i masti. Na osnovu rezultata istraživanja izdvojili su četiri tipa starenja, podvalčeći da jedan ne isključuje drugi. Istraživači ne samo da su identifikovali različite tipove starenja, već su i otkrili da ljudi mogu da ostare različitom brzinom.
Ono što ohrabruje je da se nekim učesnicima istraživanja koji su usvojili promene načina života, poput gubitka kilograma ili zdravije ishrane, stopa starenja usporavala tokom dvogodišnjeg perioda.
- Postoje lekovi i razne vrste intervencija kojima je moguće modelirati neke od ovih procesa starenja - rekao je dr Majk Šnajder, vođa istraživačkog tima. - Da bismo ih pravilno primenili, moramo tačno da znamo na koje tipove starenja primenjujemo neke lekove, dijete ili određene fizičke aktivnosti, kako bismo dobili najbolji rezultat.
Šef istraživačkog tima dr Šnajder u zaključku napominje da su rezultati istraživanja veoma bitni jer sada možemo na osnovu analiza krvi i biomarkera da utvrdimo na koji način ćemo stariti. Što znači da bismo mogli da predupredimo neželjene posledice tog procesa promenom ponašanja i nekih navika.
Ovo su četiri glavna tipa starenja utvrđena prema uzroku, odnosno organskom sistemu koji svojim slabljenjem dovodi do narušavanja zdravlja:
1. Metabolički tip
Sveukupni biohemijski procesi u jednom organizmu se jednom rečju nazivaju metabolizam. Kada se ovi biohemijski procesi naruše dolazi do poremećaja zdravlja, a nereteko i do razvoja jedne ili više bolesti. Primera radi, ljudi koji stare po metaboličkom tipu mogu da pate od narušene vrednosti šećera u krvi, što s vremenom može da se razvije u dijabetes, ili od narušavanja odnosa masti u organizmu što rezultuje kardiovaskularnim bolestima.
2. Imunološki tip
Imunitet je medicinski pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcija, bolesti ili neke druge biološke ili hemijske opasnosti. Imunitet funkcioniše poput mehanizma čija je uloga uspostavljanje barijera protiv patogena (virusi, bakterije, parazita), kancerogenih ćelija, štetnih molekula i otrova. Kod pojedinih osoba starenje s vremenom dovodi do slabljenja imuniteta, što je osnova razvoja, primera radi, onkoliških bolesti.
3. Hepatološki tip
Hepatološki tip uzrokuje starenje slabljenjem funkcije jetre. Jetra je žlezda, koja ima važnu ulogu u metabolizmu u kome obavlja mnoštvo funkcija, uključujući detoksifikaciju, odlaganje glikogena i proizvodnju proteina krvi. Ona, takođe, proizvodi žuč, koja je važna prilikom varenja. Medicinski termini koji su u vezi sa jetrom uglavnom počinju sa hepato- od grčke reči za jetru, hepar. Slabljenje funkcije jetre, koju nazivaju i "centralana laboratorija organizma", direktno ugrožava život.
4. Nefrološki tip
Bubrezi imaju zadatak da eliminišu višak vode i sve otpadne produkte metabolizma iz krvi. Osim toga, imaju ulogu u procesu produkcije crvenih krvnih zrnaca, regulaciji krvnog pritiska i elektrolita. Dakle, kada se ova njihova funkcija naruši usled oboljenja nastaju sistemski problemi koji pogađaju celo telo i ugrožavaju kompletno zdravlje. Za bolesti bubrega je karakteristično da su često asimptomatske, zbog čega se smatra da skoro 90 odsto osoba uopšte ne zna da ima bolest i ne leči se, sve dok ne bude kasno. Otprilike, jedna od deset odraslih osoba ima neki oblik bolesti bubrega. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju na neke rane znake i što pre se obratiti lekaru.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)