ŠTA SE DOGAĐA KADA ZAUSTAVIMO KIJANJE? Doktor Srđan Milićević rešava najveću dilemu
KIJAVICA često ume da probudi razne zablude o tome šta je njen uzrok, pa i o samom načinu kijanja.
O komplikacijama i zaustavljanju ovog prirodnog procesa ima mnogo priča, koje su u većini slučajeva samo mit i izazivaju bespotreban strah. Ono što je kašalj za donje disajne puteve to je kijavica za nos i sinuse, kaže za "Novosti" doktor Srđan Milićević.
Najčešće postavljano pitanje - šta može da se dogodi ukoliko na silu zaustavljamo kijanje tako što naglo zapušimo nos i ne kinemo do kraja.
- Zanimljivo je da mi ne kijamo iz nosa, već je donje grlo mesto odakle krene vazduh i prolazeći velikom brzinom kroz nos čisti ga od zalepljenih čestica. O komplikacijama ima dosta priča, ali u praksi ja nisam video niti čuo za pucanje bubne opne ili oštećenje unutrašnjeg uha zbog zaustavljanja kijanja. O brzini vazdušnog vrtloga i daljini do koje virus može da se izbaci postoje razni podaci. Spominje se udaljenost od čak sedam metara i nekakve brzine od 400 km na čas - precizira doktor Milićević.
Proces kijanja je nesvesna pojava i ne može da se kontroliše u potpunosti. Uzroci kijanja su različiti ali je mehanizam približno isti.
- Kašljem i kijanjem mi se oslobađamo mikroba i stranih supstanci koji udahnutim vazduhom ulaze u naše telo. Kašalj i kijavica su odbrambene reakcije i, u suštini, korisne su. Ono što u kijavici nije dobro jeste činjenica da mi te odstranjene viruse izbacujemo u spoljnu sredinu koji onda mogu da zaraze druge osobe, i to je razlog zašto nosimo maske - objašnjava doktor Milićević.
Naš sagovornik navodi i da je učestalo jutarnje kijanje u salvama karakteristično za alergije, a kijavica uz temperaturu i bol u grlu za virusne infekcije. Kijavica ne može da ošteti sluznicu nosa, ali bolesti koje dovode do kijavice mogu.
Preporučujemo
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
BIĆE MALA GROBLjA: Švedska u strahu od rata, užurbano spremaju nova grobna mesta - plan za ukopavanje POLA MILIONA ljudi
VIŠE od pet miliona švedskih domova primilo je u novembru brošuru pod naslovom „Ako dođe do krize ili rata” (na švedskom: Om krisen eller kriget kommer) u kojoj se građanima nude detaljni saveti kako sopstveno domaćinstvo da pripreme za ratno stanje, pandemiju, ekstremne vremenske prilike i sveobuhvatni kibernetički napad koji bi poremetio temeljne funkcije društva.
17. 12. 2024. u 08:56 >> 09:29
Komentari (0)