OBAVEZA LEKARA JE DA PREDOČI MOGUĆNOST LEČENJA: Podaci pokazuju da svega 10 odsto obolelih zna šta njihova terapija podrazumeva

S. Kovačević

20. 09. 2021. u 12:00

ISTRAŽIVANjE koje je obavilo udruženja pacijenata Srbije o poznavanju načina lečenja, pokazalo je da pacijenti najviše veruju informacijama koje dobiju od lekara, ali da podatke o mogućim terapijama dobijaju uglavnom od udruženja. Istraživanje je obavljeno na teritoriji cele Srbije na osnovu onlajn upitnika, a u njemu je učestvovalo 316 ispitanika.

ОБАВЕЗА ЛЕКАРА ЈЕ ДА ПРЕДОЧИ МОГУЋНОСТ ЛЕЧЕЊА: Подаци показују да свега 10 одсто  оболелих зна шта њихова терапија подразумева

Foto: Depositphotos

Pacijenti su pitani o tome koliko poznaju svoju bolest, šta ona podrazumeva, o pravima koja imaju, kao i o tome gde traže informacije. Na konferenciji za novinare Udruženja pacijenata Srbije objavljeni su i rezimirani rezultati studije.

 - Deset odsto ispitanika shvata šta njihova terapija podrazumeva, dok tri četvrtine poznaje mogućnosti lečenja bolesti u Srbiji, a manje njih je upoznato sa lečenjima van naše zemlje - rekla je Snežana Đapić, projektni menadžer.

 - Kada govorimo o informisanju o pravima, dominatna su udruženja pacijenata koja kroz svoje aktivnosti uspevaju da predstave ovu tematiku. Lekari specijalisti su značajan izvor informacija za pacijente, i najviše poverenja imaju upravo u njih. Čak 17 odsto ispitanika se informiše putem interneta, ali je dobro što poverenje u ove informacije nije na visokom nivou.

Korona

PROFESORKA Lidija Kandolf Sekulović kaže da nadležne institucije rešavaju problem dostupnosti lekova, posebnim ugovorima i obezbeđivanjem sredstava. Međutim, sve to je usporeno zbog virusa korona i zato je potrebno da se vrati fokus i na lečenje nekovid pacijenata.
- Raste broj zaraženih, mi se ponovo nalazimo u situaciji gde se kolege različitih profila ponovo upućuju u kovid - bolnice, ali to ne znači da ne možemo da pomognemo svim drugim pacijentima koji zahtevaju našu brigu - istakla je dr Kandolf Sekulović.

Iako pacijenti imaju najviše poverenja u lekare, oni često nemaju vremena da im se posvete dovoljno i na pravi način.

 - Najširi problem je preopterećenost, koja je evidentna kaže prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatovenerolog. Ona dodaje da je sistemsko rešenje za ovaj problem ulaganje u ljudstvo a ne samo u bolnice, kao i u povećanje broja administrativnih radnika.

 - Treba da se radi na edukaciji lekara ali i na podsećanju da je naša zakonska obaveza da damo sve podatke o načinima lečenja, i o tome šta je najbolje po evropskim standardima, a ne samo šta je dostupno - ističe profesorka Kandolf.

U poslednje tri godine na listu je stavljeno preko 50 novih lekova, dok je prošle godine omogućeno 16 novih inovativnih terapija.

- U toku je završna faza liste koja treba da bude koncipirana na novim terapijama. Trenutno smo u pregovorima sa farmaceutskim kompanijama, i očekuje se da će u skorijem vremenskom periodu osiguranim licima biti dostupne terapije. Važno je da su sredstva obezbeđena, i da je struka dala pozitivan sud - objašnjava Vesna Vuković, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Doktor Bojan Trkulja, direktor udruženja proizvođača inovativnih lekova, skrenuo je pažnju na klinička istraživanja i predrasude koje o njima postoje.

 - Klinička istraživanja su bitna za zemlju kao što je naša, jer kroz njih pacijenti dobijaju mogućnost da se leče najefikasnijom terapijom u tom momentu. Onog momenta kada se uključite u kliničko istraživanje, sponzor se obavezuje da vam obezbedi lek dok on ne dođe na pozitivnu listu, a i nakon toga. To je za zemlju kao što je naša, velika stvar, jer smanjuje troškove državi. Nažalost, mislim da još uvek postoji jedna vrsta otklona kod jednog dela naših osiguranika, jer misle da je to neka vrsta eksperimenta. Realnost je potpuno drugačija, ništa u medicini nije tako regulisano kao klinička istraživanja - objašnjava doktor Trkulja. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu