ODLAGANJE POPISA NA ŠTETU SRBA: Neizvesna realizacija evidencije građana ove godine

V.KADIĆ

24. 05. 2021. u 09:15

MINISTAR finansija u Vladi Crne Gore Milojko Spajić saopštio je da je planirano da se popis održi ove godine, ističući da je za te potrebe izdvojeno 2,5 miliona evra Monstatu i 350.000 evra iz objedinjenih nabavki.

ОДЛАГАЊЕ ПОПИСА НА ШТЕТУ СРБА: Неизвесна реализација евиденције грађана ове године

Foto Novosti

- Popis po ovom budžetu može da se održi. Politička je odluka hoće li se održati ili ne, to neko drugi odlučuje - rekao je Spajić u crnogorskom parlamentu.

Poslanik Demokratskog fronta Jovan Vučurović rekao je da ne bi bilo dobro za Vladu ili bilo koga da se nešto krije u vezi sa popisom.

- Ili nekome odgovara da nam država funkcioniše kao u vreme DPS, na neki način nelegalno. Da ne znamo koliko je nezaposlenih, kolika je prosečna plata. Potrudićemo se da i ta obaveza bude ispoštovana. Očekujemo i da dođe do smena u Monstatu - kazao je Vučurović.

Pritisci crnogorskih nacionalista i dela nevladinog sektora, da se u ovoj godini zbog kovida i naraslih tenzija ne obavi popis stanovnika ili da se u najgorem slučaju održi, ali bez ključnih pitanja o veri, naciji i jeziku, jasno su upereni protiv građana srpske nacionalnosti i vernika Srpske pravoslavne crkve.

Foto V. N.

Šef poslaničkog kluba DF Slaven Radunović poručio je da popis stanovništva u Crnoj Gori ne može i ne sme biti odložen za narednu godinu, već da je potrebno uložiti sve napore i održati ga od 1. do 15. novembra. On upozorava da u slučaju da se popis sprovede iduće godine u vreme izbora u 11 opština rezultati neće biti prihvaćeni od međunarodne zajednice.

- Ako popis bude odložen i za 2023. godinu, po EU regulativi, to će biti registarski popis, a to znači da neće biti prikupljanja podataka preko upitnika i da neće biti moguće uključiti tri pitanja, što je osnovni cilj bivšeg režima - podseća Radunović.

PODACI STARI DECENIJU

NA prethodnom popisu održnom aprila 2011. u Crnoj Gori je registrovano 620.029 stanovnika. Od tog broja njih 44,9 izjasnili su se kao Crnogorci, 28,7 odsto kao Srbi, 8,65 kao Bošnjaci, 4,91 kao Albanci, 3,31 odsto kao Muslimani, 1,01 kao Romi i 0,97 odsto kao Hrvati. Prema popisu srpskim jezikom govori 42,88 odsto građana, a crnogorskim 36, 87, što bivšem režimu Mila Đukanovića nije ništa značičo već je kao jedini službeni jezik u Crnoj Gori uvrstilo - crnogorski, a ostale kao jezike u službenoj upotrebi.

Još ranije iz Demokratskog fronta su saopštili da su inicijative koje u poslednje vreme pokreću pojedine nevladine organizacije o izostavljanju identitetskih pitanja iz popisne lista neprihvatljive. Poručuju da su se konačno stekli uslovi da će se tokom popisa građani moći slobodno izjasniti o svom identitetu, što im niko svestan značenja demokratskih načela ne bi smeo uskraćivati. Demokratska Crna Gora saopštila je da se ta partija zalaže za potpunu slobodu opredeljenja, dok je Socijalistička narodna partija ocenila neprihvatljivim inicijativu o izostavljanju identitetskih pitanja iz popisa.

Univerzitetski profesor dr Ljiljana Vujadinović izjavila je za "Novosti" da se nada da će u novim okolnostima nacionalno izjašnjavanje biti slobodno, bez pritisaka i iznad svega, bez straha.

- Pripadnost naciji je objektivna kategorija, ona nam je data rođenjem. Subjektivna pripadnost je upitna, jer subjektivno nekad možete da se osećate dobro, a nekada loše. Biti Srbin nije hendikep - ocenjuje Vujadinović.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

BILA JE ZATOČENICA ZEMUNACA 9 MESECI: Ko je LJiljana Buha koju u seriji Sablja igra prelepa glumica?