VLADA IZNAD SKUPŠTINE: Raspolaganje državnom imovinom, vrednom do 300 miliona evra, biće isključiva nadležnost Vlade CG

V.K.

15. 08. 2024. u 05:00

RASPOLAGANjE državnom imovinom, vrednom do 300 miliona evra, biće isključiva nadležnost Vlade Crne Gore, ukoliko poslanici daju podršku predlogu izmena i dopuna Zakona o državnoj imovini, koji je kabinet premijera Milojka Spajića nedavno usvojio. Ovaj zakon našao se na dnevnom redu Skupštine Crne Gore na sednici koja je zakazana sutra (petak).

ВЛАДА ИЗНАД СКУПШТИНЕ: Располагање државном имовином, вредном до 300 милиона евра, биће искључива надлежност  Владе ЦГ

Vlada CG

Predloženim zakonskim rešenjem donetim bez javne rasprave, udvostručena je vrednost državne imovine o kojoj može odlučivati Vlada, bez parlamenta.

Skupština Crne Gore neće više odlučivati o stvarima i dobrima u državnoj imovini koji su vredniji od 150 miliona evra, kako to propisuje postojeći zakon, već će joj to pravo pripisati samo u slučaju da se radi o imovini vrednijoj od 300 miliona evra. Na taj način će Vlada bez kontrole parlamenta moći da donosi odluke o prodaji najznačajnijih državnih resursa i preduzeća.

Iz Građanskog pokreta URA upozoravaju da se sprema pljačka državne imovine i da ovakve izmene zakona predstavljaju brutalno ugrožavanje nacionalnih interesa Crne Gore koje implicira na nameru pljačke državne imovine i davanje sumnjivim tajkunima.

- Pripremljenim izmenama Zakona vladajuća većina sprema pljačku državne imovine i javnost treba da zna kome Spajićev Pokret Evropa sad namešta poslove - saopštili su iz GP URA.

Rude, jezera, aerodromi, luke...

U "STVARI i druga dobra" kojima raspolaže država spadaju: rudno i mineralno bogatstvo, jezera, podzemni i nadzemni rečni tokovi, teritorijalno more i priobalje, vazdušni prostor, aerodromi, luke, pruge i putevi, energetska i telekomunikaciona insfrastruktura, vojni objekti, radio-frekvencije, vazdušni koridori i satelitske orbite.

Tu su i kulturna dobra i umetnička dela u državnoj svojini, nacionalni parkovi, šume, poljoprivredno i građevinsko zemljište u vlasništvu države... Tu je i udeo u pedesetak preduzeća u većinskom vlasništvu države. Sve to Vlada može da troši, dograđuje i razgrađuje, prodaje, iznajmljuje, pozajmljuje, daje u koncesije.

Poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša ocenio je da takav zakon ukoliko bude usvojen nosi rizik potencijalnih raznih zloupotreba i da bi se Vladi dala mogućnost da najznačajnije državne kompanije može prodati bez ikakve konsultacije sa parlamentom kao suštinski kolektivinim faktorom.

- Time se urušava Ustavom definisana uloga Skupštine Crne Gore - smatra Mugoša.

Iz Ministarstva prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine saopštili su da ključni razlog za pristupanje izmenama i dopunama Zakona o državnoj imovini leži u potrebi usklađivanja sa novim predlogom zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora koji predviđa proceduru koja se preklapa sa delom nadležnosti pomenutog zakona, zbog čega je na zahtev Sekretarijata za zakonodavstvo, pristupljeno izmenama i dopunama tog pravnog akta.

Iz resornog ministarstva navode da, osim povećanja limita za raspolaganje državnom imovinom sa 150 na 300 miliona evra, izmene uključuju i upućuju na zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora. To je, kako kažu, ključni razlog za izmene "jer ova dva propisa se moraju usvojiti u paketu".

- Ove izmene ne ugrožavaju transparentnost postupaka raspolaganja državnom imovinom. Naprotiv, one omogućavaju Crnoj Gori da adekvatno valorizuje svoju imovinu u kontekstu aktuelnih ekonomskih kretanja - smatraju u Ministarstvu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

JEZIVO: Poslednji minuti života Janisa Time snimljeni kamerom, posle ovoga se ubio (VIDEO)