БАНКЕ ЗАРАЂУЈУ 35 ПУТА ВИШЕ: За протеклу децинију драстично се променило стање финансијских установа и знатно им порасла зарада

Б. Царановић

03. 04. 2021. у 12:00

ИАКО се број финансијских установа и експозитура смањио, лане је профит банака био 35 пута већи него пре десет година, а разлика у односу на годину пре короне је чак 50 пута! За протеклу деценију, стање у банкарском сектору се несумњиво знатно променило.

БАНКЕ ЗАРАЂУЈУ 35 ПУТА ВИШЕ: За протеклу децинију драстично се променило стање финансијских установа и знатно им порасла зарада

Архива

Према подацима НБС, док је нето резултат банака пре опорезивања у 2011. години износио 1,3 милијарде динара, у години пре короне, 2019. нето резултат банкарског сектора пре опорезивања био је чак 67,7 милијарди динара. Лане је упркос пандемији, резултат банкарског сектора пре опорезивања био 46,1 милијарду динара.

Како у централној банци објашњавају, на такву слику и разлику утицало је много фактора. Уместо високе "двоцифрене" инфлације, великог броја проблематичних кредита, осцилације курса динара према евру, финансијске нестабилности пре деценије, данас је стабилан банкарски сектор, повољни су услови финансирања, а проблематични кредити су никад мањи.

- Нето резултат пре опорезивања, 2011. тако је износио 1,3 милијарде динара, уз напомену да би тај резултат износио 30,9 милијарди динара без ПБ Агробанке, која је те године забележила губитак од око 30 милијарди динара, док је укупан износ проблематичних кредита банкарског сектора био готово 3,3 млрд евра - кажу у НБС.

Уследиле су реформе 2012. године, објашњавају даље, па данас говоримо о стабилном банкарском систему, двоцифреном расту кредитне активности, повољним условима финансирања и историјски ниском учешћу проблематичних кредита од 3,7 одсто.

- Српска привреда је од 2015. до 2019. године остварила укупну нето добит од 1.468 милијарди динара, чиме је повећана отпорност привреде на шокове из међународног окружења - кажу у НБС и додају да је то било значајно током кризе проше године, у којој је захваљујући отпорности индустрије и извоза, минимизирана економска штета. - У том периоду су и банке и наша привреда у континуитету повећавали профитабилност, а више од 50 одсто бољег резултата привреде у том периоду потекло је од две категорије на које НБС има опредељујући утицај, а то су наведени повољнији услови финансирања и релативна стабилност курса динара према евру.

Новости

Привреда је у 2019. за покриће трошкова камата издвојила 76,7 милијарди динара, што је за 63,8 милијарди динара мање него у 2014. години. Осим тога, исказана вредност расхода по основу курсних разлика у 2019. години износила је 37,6 милијарди динара, што је смањење од чак 206,6 милијарди динара у односу на 2014. годину. По оба основа, финансијски резултат привреде је у 2019. био повољнији за 270 милијарди динара у односу на 2014. годину.

НИЖЕ КАМАТЕ

КАКО у НБС кажу, за протеклу деценију је постигнута макроекономска стабилност, ради се на ублажавању монетарне политике, па су каматне стопе на динарске кредите значајно снижени. Динарски кредити привреди овог јануара одобравани су по стопи од 2,2 одсто, што је пад од око 14 одсто у односу на 2011. годину. Каматне стопе на динарске кредите становништву су око 8,8 процената, што је за око 11 процената мање у односу на крај 2011. године.

МАЊЕ ФИЛИЈАЛА

ОД 2011. године број банака се смањио са 33 на 26, а филијала са 2.383 на 1.576. Док је пре десет година у овом сектору радило 29.228 запослених, на крају 2019. године банкарски сектор је чинило 26 банака са 23.087 запослених и организациона мрежа од 1.598 организационих делова, а на крају 2020. године број банака је остао непромењен, а незнатно је смањен броја запослених на 22.823 и организационих делова на 1.576.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

ОСТВАРИЛИ СМО ЦИЉ, ПОБЕДИЛИ СМО: Филип Петрушев задовољан после победе над Данцима