И ЗАКОНОМ ЈАЧАМО ВОЈНУ НЕУТРАЛНОСТ: Какав ће бити одговор наше земље на све учесталије притиске са истока и запада

С. С. Р. - Р. Др.

07. 12. 2020. у 12:00

СРБИЈА би у наредном периоду, с обзиром на сталне притиске који долазе са Запада и Истока, могла да добије декларацију или чак закон, којим би још једном потврдила нашу вишедеценијску позицију војне неутралности. Уз ову причу, све се више у јавности помиње повратак обавезног служења војног рока, али је ова одлука и даље на дугом штапу.

И ЗАКОНОМ ЈАЧАМО ВОЈНУ НЕУТРАЛНОСТ: Какав ће бити одговор наше земље на све учесталије притиске са истока и запада

Фото Танјуг

Да не одступамо од става да је несврставање у војне блокове за нас најбоља стратегија, потврђује и министар одбране Небојша Стефановић:

- Само снажна војска и држава могу бити војно неутралне. Наш посао и јесте да кроз свој рад и ангажман подржимо стратешко опредељење Србије да буде војно неутрална, да се ослони на себе, да буде суверена и самостална држава која доноси своје одлуке, а њена војска довољно способна да буде гарант безбедности грађана.

Усвајање декларације о политичкој независности и војној неутралности земље, на Сретење ове године, најавио је председник Александар Вучић, али је епидемија вируса корона покварила овај план. Ипак, од њега се није одустало. Документ о неутралној позицији требало би да буде део пакета аката о потврди унутрашње и спољне политике.

Председник социјалиста у парламенту Ђорђе Милићевић каже, за "Новости", да се слаже са ставом председника Вучића да Србија, у тренутку када се суочава са великим притисцима, треба да потврди и ојача позицију војне неутралности.

- Када је у питању обавезан војни рок, ту Министарство одбране треба да сагледа најпре економске аспекте, па да се види шта је најбоље урадити - објашњава Милићевић.

Најгласнији у захтевима на ову тему је председник ДСС Милош Јовановић, који је поновио да би требало усвојити закон о војној неутралности и вратити обавезно служење војног рока:

БЕЗ СРБА

МИНИСТАРСТВО одбране је у септембру ове године одлучило да откаже све војне вежбе са НАТО, али и Русијом и Белорусијом на шест месеци. Руси и Белоруси су у недељу најавили да ће наредна вежба "Словенско братство" њихове две војске бити одржана у септембру 2021. под симболичним називом "Запад 2021".

- Војна неутралност значи да Србија неће бити чланица ниједног војног савеза. То нам омогућава да градимо позицију земље која је у добрим односима са Истоком и Западом. Контекст где је у последњих десетак година много већа равнотежа на међународној сцени подесан је и повољан за такву политику. Све то треба да прати и враћање војног рока.

Иначе, Србија је крајем прошле године усвојила Стратегију националне безбедности и Стратегију одбране Републике Србије, где смо се, још једном, јасно декларисали као војно неутрални. Ово питање у јавности углавном се повезује са одмрзавањем војне обавезе.

Према истраживањима, око 30 одсто грађана је за то да будемо војно и политички неутрални, а 37 одсто је за идеју да ћемо се најбоље заштитити ако се приближимо Кини и Русији. На питање о томе треба ли вратити војни рок чак 70 одсто је рекло - "да". Ипак, занимљиво је да се за то углавном залажу старији суграђани, док млађи, који би морали у касарне, нису толико заинтересовани.

Одмрзавање обавезе служења војске већ дуже време помиње се као могућност, али коначне одлуке још увек нема. У Министарству одбране у току је израда процене свих аспеката овог питања. Овај елаборат још није завршен, а анализа се заснива на војном року који би трајао од три до шест месеци, и уз одређене погодности које би следовале регрутима.

У одмеравању добрих и лоших страна овог концепта, велику улогу игра - новац. Груба процена је да би поновно увођење обавезног служења војске државу коштало најмање 50 милиона евра годишње, с тим што би се трошкови временом вероватно смањивали. Предуслови за ову одлуку су и довољан број касарни и објеката за смештај војника, као и прилагођавање здравственог система процесу регрутације.

Овим потезом, уколико држава реши да одмрзне обавезу облачења уноформе, систем одбране би решио проблем попуне јединица, који постоји упркос професионализацији.

- Тиме би професионални војници, који би и убудуће чинили окосницу оружаних снага, били растерећени свих других обавеза осим примене најуже оспособљености - објашњавају у Војсци Србије. - Другим речима, возач тенка би само возио тенк, падобранац би само вежбао искакање, ронилац роњење и слично. Задатке попут страже, основних радњи или одржавања објеката преузели би војници на служењу војног рока. Војска би тако постала економичнија и снажнија.

Одмрзавањем обавезе служења војске, био би обновљен и кадровски ресурс војних обвезника. Процењује се да смо од 2011. године, када је званично обустављена обавеза служења војног рока, изгубили најмање 500.000 припадника резервног састава. Уколико се овакав тренд настави, за десет година оружане снаге имаће драматичан мањак људства за попуну по ратној формацији. У случају спољне агресије, другим речима, држава неће имати кога да позове у строј за одбрану.

ДОБРОВОЉНОСТ И У РАТУ

РЕФОРМОМ оружаних снага 2010. дефинисано је бројно стање од око 10.000 професионалних војника и 36.000 припадника мирнодопске војске. Пуна попуна јединица никада није до краја извршена. Професионални војник, уз то, може да раскине уговор са Војском Србије кад год пожели, па и у случају ратне опасности, што, како истичу стручњаци, говори о рањивости система и ризику од масовног одлива војника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15

Коментари (1)

МИ НИСМО КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА: Син краљице Камиле проговорио о краљу Чарлсу и породичним односима у палати