РЕД КРИМИНАЛА, РЕД УСТАШЛУКА

ПРОСВЕТНИМ радницима дужност и звање налажу поврх свега одговорност према образовању ученика, достизање највиших могућих стандарда у раду и поштовању као и држање до свог интегритета као позитиван пример онима које образују. Такође, поред тога од њих се очекује да граде професионалне односе и сарађују са колегама и родитељима а све у најбољем интересу својих ученика.

Фото: Схуттерстоцк

Насупрот овој дефиницији протеклих година, нарочито последњих месеци, као негативан пример, не само професора и професионалца, него и човека истакла се декан Филозофског факултета у Нишу др Наталија Јовановић.

Госпођа Јовановић, изнад постулата своје професије поставила је циљеве политичке опције за коју се активно залаже, уместо интегритета важне улоге у нашем друштву коју обавља одабрала је пут криминала и корупције, а професионални однос заменила претњама, уценама и осветама према колегама.

На недавном протесном скупу у Нишу, као један од организатора и активних учесника, уз препознатљив симбол обојене револуције: стиснуту песницу, обратила се цитирајући стихове песме, исте оне коју су крајем прошлог века користили најозлоглашенији усташки злочинци, убајујаћи и протерујући српски народ са својих вековних огњишта: `Ко не слуша пјесму, слушаће ОЛУЈУ, претећи и алудирајући на војну операцијуОлуја`, најсуровије етничко чишћење у којој је протерано преко 250.000 Срба, убијено и нестало преко 2.000, од чега 522 жене и 12 деце. Они који је добро познају сведоче да је склона србофобним и анархолибералним ставовима, те да се не устручава да их јавно износи и промовише.
Такве ставове и политику увек прати агресија и насиље, чему је декан Наталија Јовановић нарочито склона вршити, о чему сведочи последњи у низу план да организује насилан упад и „блокаду“ зграде Скупштине града Ниша.

Да јој поштење није јача страна, показало се у јулу прошле године када је у Нишу спроведена опсежна акција СБПОК МУП-а Србије, у којој су лишени слободе припадници организоване криминалне групе, осумњичени да су вршећи кривична дела примање и давање мита, трговина утицајем и злоупотреба службеног положаја, остварили високу противправну имовинску корист. У овј групацији нашла се декан и просветни радник Наталија Јовановић, која је под притиском судског поступка који се против ње води и казне која јој прети, дошла на идеју да подржи актуелне „студентске“ протесте у Нишу, да би последице својих ранијих криминалних активности могла да „пребаци“ на поље политике, те да се у медијима неосновано експонира као „невина жртва политичког прогона“.
Када је реч о професионалности и односу према колегама професорима, о њему најбоље може посведочити тренутно стање на факултету којим руководи, а то је тотална диктатура и једноумље. Злоупотребом свог положаја Јовановић је суспендовала Савет и Наставно-научно веће те све одлуке доноси на тзв. `деканском колегијум`, телу састављеном од политичких истомишљеника и послушника који испуњавају њене налоге. Свако ко је покушао да мисли другачије суочио се стравичним мобингом, тортуром и нападима.
Пример тога је Одељење за историју – где већина професора одбија да учествује у блокадама и насилничком рушењу власти, осим два професора која се свакодневно смењују на програмима Шолакових телевизја, подржавајући личности и идеолошке партнере попут Динка Грухоњића. Та већина професора, изложена су стравичним притисцима, а катедра за историју се дехуманизује и блати са циљем трансформације од идентитетске у аутошовинистичку.

Време је да се заиста запитамо ко нам учи и ко нам изводи децу на улице, да ли су то заиста професори са дигнитетом или идеолози усташке, аутошовинистичке, неморалне и криминалне политике?

Можда је сада тај тренутак да омладина стави прст на чело, размисли и са улице врати се на факултете где им је место, а они којима није место на факултетима заврши на улици или у крајњем установи намењеној за лопове и криминалце.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације