БЕОГРАД НЕ ИГРА У РИТМУ БРИСЕЛА: После изјаве комесарке за проширење Марте Кос, јасно шта нашу земљу чека на путу у ЕУ

Ствари су постале кристално јасне, ако уопште то до сада нису и биле: европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да ниједна земља кандидат која се стопроцентно не усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ (ЗСБП), неће моћи да постане пуноправна чланица.

Foto: Evropski parlament

Тако се, практично, завршава период у коме смо могли да водимо сопствену политку незамерања са Москвом, Пекингом и Бриселом у исти мах, а да истовремено тежимо чланству у ЕУ. Сада ћемо фактички морати да наступамо отворених карата према бриселској администрацији, ако желимо да једнога дана уђемо у ово друштво.

Запад, у контексту украјинског рата, у циљу збијања редова, очигледно хоће да нас приведе под своје крило. Из тог угла треба посматрати и актуелна дешавања око НИС. Маневарски простор у коме бисмо спроводили независну политику сада је додатно сужен, а Србија око усаглашавања са ЗСБП стоји доста лоше, и то пре свега због одбијања да уведемо санкције Русији. У последњем извештају Европске комисије из октобра прошле године истиче се да смо се ускладили са неким ставовима ЕУ на међународним форумима, укључујуц́и и Генералну скупштину УН, и наставили да сарађујемо са ЕУ на избегавању заобилажења санкција и пружању финансијске и хуманитарне подршке Украјини, али да још нисмо усклађени са било каквим рестриктивним мерама против Руске Федерације.  

- Србија је одржала односе на високом нивоу са Руском Федерацијом и интензивирала односе са Кином, постављајуц́и питања о свом стратешком правцу. У оквиру преговарачког оквира, од Србије се очекује да постепено усклађује своју политику према трец́им земљама са политикама и ставовима које је усвојила ЕУ, укључујуц́и рестриктивне мере – навели су тада у Бриселу.

Према истраживању Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), у првој половини прошле године, Србија се ускладила са 47 одсто спољнополитичких декларација ЕУ, док су сви остали кандидати у региону – Албанија, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија - то учинили стопроцентно.

У овој анализи се истиче да је усклађивање Србије било слично као и претходних година, 2022. и 2023, када је износило 48, односно 54 одсто. Србија није желела да подржи декларације усмерене против Руске федерације и Народне републике Кине, њихових држављана, фирми или интереса. Када је реч о тероризму, борби против Исламске државе и санкција везаних са Сиријом и Мјанмаром, ту смо усклађени сто одсто. Пре рата у Украјини, укупна складност с европском политиком била је 64 процената.

Поменуто истраживање је такође показало да је, када је реч о другим земљама кандидатима, Украјина била на 93 одсто, Молдавија на 86, Грузија на само 44, а Турска тек на 7 одсто.

ВИЗНА ПОЛИТИКА И КЛАСТЕР БРОЈ 3

Од Србије се, такође, тражи да се у потпуности усагласи и са визном политиком ЕУ, што такође није до краја учињено. Остаје да се види колике ће то репрекусије имати на предвиђене даље кораке ка ЕУ у блиском периоду. Порсећања ради, очекујемо да крајем овог или током следећег месеца отворимо кластер број 3 у приступним преговорима са ЕУ, па ће то бити провера колико су у Бриселу спремни да нам гледају кроз прсте.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације