ОДНОС ВЛАСТИ ПРЕМА КОСОВУ НИ ЗА ЈОТУ СЕ НИЈЕ ПРОМЕНИО: Интервју - Ивица Дачић, потпредседик Владе и министар полиције

АКО се са једног места може видети Србија као на длану, онда је то Командно-оперативни центар МУП-а, где се на екранима смењују снимци са више од 7.500 камера широм земље. Док су полицајци будно пратили шта се збива на терену, "Новости" су у просторији, у коју медији врло ретко залазе, разговарале са министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем.

Зоран Јовановић Мачак

Причао нам је о Косову и Метохији, борби са криминалом, да се не одриче пријатеља из Русије и да "међународна заједница мора да се определи да ли хоће сукобе или мир, јер ће овакво толерисање Аљбина Куртија и његових потеза неминовно довести до рата".

Власти у Приштини на терену добијају скоро све, па им спровођење погрома којим прете Србима можда неће бити ни потребан...

- То је питање глобалне политике коју они воде, а то је да се што више смањи број Срба на Косову и Метохији, да се Србима избрише перспектива, да имају свест о томе да им нема опстанка на КиМ... То је остваривање дугорочних циљева који постоје у Куртијевој глави, који се не обазире на договоре које смо раније постизали и иде политиком заузимања простора, у смислу стављања ноге у врата, да би заузео позицију која му не припада и како би имао повољнију позицију у неким будућима разговорима. Све што је радио, радио је на такав начин, потпуно илегално, супротно свим договорима, уз лагано противљење међународне заједнице, знајући да му то противљење неће ићи дотле да угрози његове циљеве. Сада се први пут десило, у негодовању због Куртијеве политике, да је међународна заједница дошла до једог степеника, када је Курти нешто морао да попусти и укине забрану српске робе. То је учинио зато што су га уценили нечим другим, статусом у неким регионалним организацијама. Ми стално говоримо да није могуће да међународна заједница нема утицај. Питање је само да ли хоће да га примењује. Први пут се сада десило да су са предлозима, које је изнео председник Александар Вучић, сагласне и западне и источне земље, ЕУ, САД Немачка, Русија и Кина. У таквој позицији Курти, уочи избора, гледа да повлачи потезе који могу да му донесу политичку корист. Ако иде на мост у Митровици, он рачуна - то му је довољно да има више од 50 одсто.

Специјални изасланик Мирослав Лајчак је рекао да је Србија повукла писмо у којем се оградила од спорних делова Охридског споразума...

- Слушао сам о томе из новинских извештаја, немам информације. Ми имамо јасну политику да ћемо спроводити оне делове међународног споразума са којим смо се сагласили. Нисмо се сагласили са деловима споразума који се тичу статуса Косова, који се тичу де јуре и де факто признања и чланства у међународним организацијама. Наша политика се није променила ни за јоту, свих ових година.

Чини ли вам се да су пројекти попут "Јадра" и куповине авиона "рафал" јасан сигнал да се све више окрећемо Западу?

- Не мислим да је то нешто што нас на балансу, тегу или теразијама нагиње на једну страну. Можда је ово више исправљање нечега ранијег, јер је тај тег био више на другој страни, зато што нисмо имали стратешке договоре са неким другим земљама. Сећате се да смо још у време Милошевића говорили да нам је интерес да западне земље имају, осим политичких, и економске интересе у нашој земљи. Питање литијума није везано за Запад. Највећи произвођач литијума је Кина, није то сада неки западни пројекат, па да сад неко каже да се то спроводи да бисмо се приближили Западу, у питању је економски потенцијал за који ће надлежни државни органи, а пре свега председник Вучић, одлучити да ли постоје сви услови у смислу заштите животне средине, да би се реализовао. Никад нисмо били затворени да неке економске пројекте спроводимо са Западом, али морам да будем отворен, ми раније нисмо могли то да радимо јер Запад није хтео. Опште је познато да је у једном моменту 1999. када је био Рамбује, Милан Милутиновић питао да ли ви размишљате опцију да Југославија иде у НАТО. Америка није то ни разматрала, њих то не интересује ако имају свој политички циљ.

Зоран Јовановић Мачак

Може да литијум да се обије о главу власти, да се претвори у неке овдашње литије?

- Та тема се политизује, она се не расправља на прави начин, већ са аспекта политичких злоупотреба. Опозицији је потребна једна тема која би могла да буде пријемчивија за грађане него што је њихова политика. Нико неће изаћи на демонстрације због подршке Ђиласу, Алексићу, Мариники... За заштиту животне средине су сви заинтересовани. Људи су, ипак, свесни свега тога. Рејтинг владајућих странака није нарушен. Чак смо и порасли у условима негативне кампање против нас. Људи одвајају та два питања и не мислим да ту може да дође до проблема. Свако може да изражава политичко мишљење јавна окупљања нису спорна, али постоје правила како могу да се дешавају.

Да ли би пораз Русије, што је мало вероватно, значио и крај нашег православног обрасца и источне цивилизације?

- То није могуће. Када неко гледа Русију и посматра питање источне цивилизације, људи имају погрешно уверење да је реч о питању дана када ће неко да падне. Они су Наполеона пустили да уђе у Москву да би га то коштало живота. Исто и Хитлер није могао да издржи тежину рата са Русијом. Нико не треба да рачуна на то да ће неко бити поражен или да ће неко да победи. Било би много боље да се дође до покушаја да се нађе решење, да се постигне примирје. Али га нема, јер се плаше да ће то бити најпре линија разграничења која ће касније постати територијална линија.

Сматрате ли да Србија треба да буде на Самиту БРИКС у Казању?

- Причамо о неким темама које излазе из рационалног погледа на свет у овом тренутку. Једно је питање шта је наше стратешко опредељење, а то је чланство у ЕУ и није могуће да имате два стратешка опредељења и да истовремено будете и за БРИКС и за ЕУ. Али сарадња са БРИКС-ом јесте важна и у томе треба да учествујемо. На ком нивоу и како, то је процена оних који воде спољну политику. Ми нисмо чланови БРИКС јер када је прављен нико није имао у виду Србију, него велике земље, економски јаке. Он нема организационе форме које би могле да надоместе организационе форме ЕУ. То може да буде наша ирационална љубав, у смислу да није реална да се оствари у дневнополитичком међународном животу.

Какви су резултати борбе против криминала у односу на претходну годину?

- Постигнути су значајни резултати у односу на протеклу годину. Смањен је укупан број кривичних дела у свим сегментима од општег криминала до прекршаја у оквиру јавног реда и мира. Расветљена су сва најтежа кривична дела, није било у овом периоду мафијашких ликвидација и убистава, што је показатељ да смо постигли резултате да видљиву делатност организованих криминалних група потиснемо из Београда. То је једно поље које је широко и никад не можете да будете задовољни. Поверење грађана у полицију расте и нама је најважније да испунимо надлежности у очувању јавног реда и мира и безбедности наше земље. Имали смо низ веома озбиљних изазова као што су биле терористичке активности - покушај убиства жандарма испред Амбасаде Израела, затим убиство граничног полицајца, затим двоструко убиство у Источној Србији од стране старијег мушкарца из ловачког наоружања, који је морао да буде ликвидиран. Припрема се нови Закон о безбедности саобраћаја, да видимо како да смањимо смртност. Показало се и до сада да није довољно само пооштравати закон већ да сви заједно морамо да имамо свест о томе и да спроводимо едукацију и превенцију.

Хоће ли ускоро бити ухапшен вођа "кавчана" Радоје Звицер?

- Што се тиче крака који се налази у Србији, та група и многе друге групе које су ослоњене на њу су веома ослабљене због активности нашег министарства и самим тим они своје активности спроводе изван Србије. Звицер није доступан нашим органима, а да ли ће и када бити ухапшен не зависи од нас већ од обавештајних података, а верујемо и од политичке воље одређених земаља да то ураде. Односно да ли хоће то да ураде или неће. У сваком случају док је на слободи постоји безбедносни ризик и он није само за грађане него и за носиоце функција попут председника Вучића, који за њих представља човека који је пресекао и дао налог да се чланови те групе похапсе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације