МАКРОН ПРЕД САСТАНАК СА ВУЧИЋЕМ: Част ми је што долазим у Србију, само ЕУ може да вам пружи независност и сувереност

В.Н.

29. 08. 2024. у 08:38

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић угостиће данас и сутра француског колегу Емануела Макрона, који је написао ауторски текст за данашњу "Политику".

МАКРОН ПРЕД САСТАНАК СА ВУЧИЋЕМ: Част ми је што долазим у Србију, само ЕУ може да вам пружи независност и сувереност

Фото: Shutterstock/Илустрација

Макронов текст преносимо у целости:

Част ми је што долазим у Србију на позив председника Вучића после прве посете у којој сам био, има већ пет година, с амбицијом да поновно повежем нити једног давнашњег пријатељства, које се калило на фронту Првог светског рата са још живим сећањима на војску на Солунском фронту. Тада сам био дубоко дирнут топлином дочека који ми је уприличен и који је још више учврстио моје уверење у снагу и виталност веза које спајају нас, Французе и Србе.

Наши односи, размене и партнерства се развијају.

Од тада, наши односи, наше размене и наша партнерства су се још више развили. Као доказ за то наводим велике пројекте у које су укључене прворазредне француске компаније; подршку коју пружа Француска агенција за развој на бројним радовима у Србији, посебно у области енергетске транзиције. Наводим такође и обнову наших размена мишљења на интелектуалном плану, о чему је сведочило учешће Француске као почасног госта на Сајму књига у Београду пре неколико месеци.

Поново долазим у Србију с једноставном поруком: Европској унији и њеним земљама чланицама потребно је да имају једну снажну и демократску Србију у њиховом окриљу и Србији је потребна једна снажна и суверена Европска унија да брани и промовише њене интересе, уз поштовање свог идентитета.

Упркос већ снажној блискости између Србије и ЕУ, перспектива приступања Европској унији не привлачи онолико колико би требало

Србија, наравно, припада Европи својом географијом, али више од тога, припада јој својом историјом; историјом једног поноситог народа који има снажан идентитет од кога никада није одустао. Данас су размене много богатије са земљама Европске уније него са било којом другом земљом или скупином земаља. Економске размене, наравно, од којих су готово две трећине реализоване с Европском унијом, али такође и размене међу људима, кроз учешће Србије у програмима „Еразмус плус” и „Хоризонт Европа”. У области уметности, Србија већ доприноси на плодоносан и креативан начин европском културном простору и радујем се што ћу током моје посете открити благо чудесних колекција Матице српске.

Упркос тој блискости, која је већ тако снажна, перспектива приступања Европској унији не привлачи онолико колико би требало док се у позадини мешају забринутости и замор, посебно у вези с ритмом приступних преговора, али понекад и једна врста ресантимана, па чак и неповерења у вези с Европском унијом, који свој извор имају у новијој историји и у сукобљеним или конфликтним сећањима.

Време је да заједно без острашћености сагледамо историју да не би више представљала препреку, што она данас још увек јесте, између нас и, још и више, између земаља региона које су све позване да буду заједно у окриљу Европске уније. Историчари свих наших земаља – чланица ЕУ и земаља кандидата, вероватно би могли да нам помогну на том путу ангажујући се у колективном раду на томе.

Али, ту постоји једна друга ствар: Србија, с правом уверена у посебност своје судбине и понекад очврсла од изазова које је она пред њу стављала, не треба да се плаши за свој идентитет и своју сувереност уласком у Европску унију.

Попут Француске, Србија тежи ка независности и суверености које само ЕУ, поседујући средства своје стратешке аутономије, може да јој пружи

Та болна сећања, као ни те запитаности, не треба да одвраћају грађане Србије од оног што је очигледно: њихово место је у Европи, уз Француску – којој није ништа мање стало него Србији до особености своје историје и културе – у тој заједници која је једино место у коме ћемо моћи заиста да бранимо вредности које су нам заједничке.

Србија у потпуности има своје место у окриљу те Европске уније: место које има као велика централна земља овог региона која је способна не само да буде главни градитељ будућности помирења и сарадње у региону већ, ако то жели, снага инспирације и покретачка снага. Мислим такође и на оквир који нам нуди Европска политичка заједница за покретање заједничких иницијатива: наредни Самит који ће се одржати у Мађарској на јесен у том смислу ће бити значајан састанак.

Када је рат, још једном, поново избио на нашем континенту, инициран од стране Русије која у Украјини следи бруталан план освајања, идеја да Србија може да тражи свој пут у вечитој игри балансирања између сила које ће у њој видети само пиона за жртвовање на шаховској табли само је илузија: само у окриљу ЕУ – уније суверених држава које деле исту визију своје будућности, Србија ће моћи да остане Србија.

Јер, попут Француске, уверен сам у то, Србија тежи ка независности и суверености које само Европска унија поседујући средства своје стратешке аутономије може да јој пружи. Ову стратешку аутономију ћемо заједно изградити обезбеђујући себи средства да осигурамо нашу безбедност и јачајући нашу сарадњу у одбрани.

Али ћемо је такође изградити у области индустрије у свим секторима где морамо да се ујединимо како бисмо били отпорнији у односу на беспоштедну међународну утакмицу, у области критичних сировина, лекова, вештачке интелигенције, на пример. Ту такође Србија има кључну улогу у оквиру једне проширене и ојачане Европске уније.

Европска унија јесте и остаће једна од најчвршћих брана против популизма, демагогије и екстрема

Питање које се поставља Србији, али и свима нама Европљанима у овом тренутку, још више него питање о неопходном одржавању уједињеног фронта против Русије, је питање о типу друштва у коме ће сутра хтети да живи наша омладина. По том питању, немам никакве сумње у то, млади у Србији ће имати исти одговор као и млади у Француској.

Јер за грађане Француске, као и за грађане других држава чланица и ускоро за грађане Србије, Европска унија јесте и остаће једна од најчвршћих брана против популизма, демагогије и екстрема, као и јединствени простор економског просперитета и има капацитет да буде релевантна наспрам наших конкурената у глобализацији. Европска повеља о људским правима, европски уговори које су слободном вољом усвојиле државе чланице, европске правосудне инстанце задужене за њихову примену данас представљају основу која штити права. Јер смо ми заједно градили већ готово 70 година демократију на нивоу континента на чврстим основама које искључују повратак погубних националистичких рефлекса.

Пут ка нормализацији чува суштину, могућност за Србе да живе на Косову (и Метохији) уз поштовање закона, али не одричући се свог идентитета

Године 2019, када сам говорио о питању Косова (и Метохије), говорио сам о неопходној храбрости да би се дошло до компромиса. Уверени да та храброст постоји у Србији ми смо с Немачком и нашим европским партнерима, уз подршку Сједињених Америчких Држава, хтели да помогнемо региону да избегне да се ређају унилатерални потези, неодмерене изјаве, подизање тензија чије су главне жртве људи који живе на терену посебно српска мањина на Косову (и Метохији).

Пут који смо предложили ка неопходној нормализацији чува суштину: могућност за Србе да живе на Косову (и Метохији) уз поштовање закона али не одричући се свог идентитета ни својих природних веза са Србијом; али такође и постојање гаранција које се тичу очувања српског културног и верског наслеђа.

Овај пут је трасиран: све што успорава напредак на том путу иде науштрб људи који тамо живе. Уверен сам да је овај компромис у складу с интересима Србије и, уз све сагледавање снажних осећања Срба по том питању, поштујући их, позивам Србију и позивам младе у Србији да изаберу мир и да изаберу будућност. Лично ћу остати ангажован као што сам сигуран да ће остати и ЕУ у целини, на спровођењу Охридских споразума, а најпре на успостављању заједнице општина са српском већином.

Хтео бих да завршим речима да моја данашња посета Београду, нове етапе које постављамо за нашу билатералну сарадњу, стварно стратешко партнерство које градимо, апел који сам упутио за одлучно ангажовање Србије у приступању Европској унији, све то чини једну поруку поверења у нашу заједничку будућност и такође најбољи начин да се негује и продубљује наше тако драгоцено пријатељство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (14)

КИРЈОС ЈЕ ПРОВОКАТОР: Француска тенисерка без длаке на језику