Кличу: "Живела смрт!"

ЛИТИЈУМ за литијум. Еколошка брига и те како, отворена дебата о ископавању руде литијума, него шта! Али то нема везе са насилним преузимањем власти.

Милорад Вучелић

Улични терор и преки судови, те масовне лустрације свих који су се "од 1990. до 2024. бавили политиком" одиста не могу бити повезани са еколошком бригом. У правом и пуном смислу речи они компромитују тај ангажман иначе више него неопходан и оправдан. Уништено је близу половине шума у Србији, а сеча дрвећа постала је прва урбана страст, нарочито у Београду. Шта рећи о огромном броју неуређених и дивљих депонија, одсуству колектора за пречишћавање отпадних вода и тако даље.

Једна независна новинарка, еколошки заинтересована, заступа став да је све требало решити у ноћи између 5. и 6. октобра 2000. године. Да је урађено то што је требало те ноћи, не би сада ни било Александра Вучића нити би Хаг био у прилици да суди живом Слободану Милошевићу. Све би се завршило те ноћи. И без опела. Уз све то позвала се на бројне историјске примере оваквих крвавих "решавања проблема". Гесло је: нема човека - нема проблема! Нема Вучића живог - нема проблема.

Накнадно се правдајући због овакве ужасавајуће тврдње немушто је објашњавала да је мислила да је те поменуте ноћи требало да реагује правосудни систем и судови. Опште је, иначе, познато да ноћу ефикасно раде само преки судови чије се одлуке одмах и непосредно извршавају. Пошто је, ето, та прилика пропуштена, мора се безброј пута по разним медијима и друштвеним мрежама призивати Вучићева смрт било вешањем било линчом. Реч смрт или претња смрћу се толико одомаћила у нашем медијском и обичном животу да је то напросто ужасавајуће. Чак ни атентати на Фица и Трампа изгледа никог не опомињу.

Ако нас се у суботу ову или неку другу скупи довољно деложираћемо председника Србије и без избора ћемо преузети власт: "У тих 48 сати бирамо прелазну владу стручњака са улице, њен задатак је да у години дана рашчисти терен и припреми прве слободне изборе". Замислите само израз "рашчисти терен" и те на улици изабране господаре живота и смрти којима бисте били изручени на милост и немилост док "рашчишћавају терен"!

Реч је о нескривеном и декларисаном покушају да се реализује Мајдан у Београду уз неке елементе наранџастих револуција. Ко нема успехе на изборима, има право на насилно преузимање власти и то легитимише неком вишом бригом. Пошто је једна од мета неких од правих или скривених вођа протеста и Српска православна црква и њен патријарх Порфирије, не би било изненађујуће да се исти метод примени и на њу. Што се улица не би претворила у Сабор или Синод СПЦ. Не би им било далеко од памети и да изврше унутрашњу диференцијацију унутар свештенства и поделе га на подобни и неподобни део.

Бројни вајни медијски интелектуалци или полуинтелигентни са "револуционарном" страшћу упорно јавно призивају смрт владајућих политичара описујући чак како живи или мртви плутају по Сави и Дунаву или неким другим српским рекама. Или како их маса јури моткама по улицама да их насмрт умлати.

Све чешће имамо разлога и повода да се сетимо чувеног шпанског тешко обогаљеног (без ока и руке и укочене ноге) фашистичког генерала Хозеа Миљана Астреја како на Универзитету у Саламанки на самом почетку Шпанског грађанског рата сатанистички кличе: Живела смрт! Уследио је, наравно, ефектан одговор ректора Мигела де Унамуна који се тицао силе и убеђења, али њега као да се нико не сећа. И на самом крају, како би предупредили бројне реакције НАТО пропагандиста који у широком фронту свакодневно наступају у девет десетина медија у Србији, и који ће да би заштитили своје менторе са Запада оптужити Русију за подстицање нереда у Србији, наводимо јучерашње речи Марије Захарове, портпарола руског Министарства иностраних послова:

- Замисао се огледа у томе да се под плаштом позитивних намера, преко марионетских медија и НВО, у јавности подстакну негативне емоције и окрену против руководства како би власт изгубила самоконтролу и контролу над ситуацијом. Такву тактику сматрамо деструктивном и неодговорном. Такве врсте злоупотреба представљају директну претњу Србији, доводе у питање сталне напоре председника земље и владе да осигурају одрживи развој земље и бољи стандард грађана, ометају независни и принципијелни курс, како у унутрашњој политици, тако и на међународној сцени.

За сам крај предвидели смо да објавимо неки сличан став из пријатељских и партнерских држава Квинте познате по зналачкој употреби "меке моћи", која није "малигна" као руски утицај, али ништа нам од њих не дође. Застали су, изгледа, дивећи се поклику шпанског генерала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације