ЕВРОПА НАС ГУРА НА ДРУГИ ПРАВАЦ: Гласање држава ЕУ у Уједињеним нацијама потврдило да нам Брисел није пријатељ

РЕЗУЛТАТ на семафору после гласања на Ист Риверу само нам је додатно пољуљао поверење у "пријатеље" из Брисела, али нам је с друге стране, отворио евентуалне нове могућности за заокрет на спољнополитичком плану ка земљама с других континената који су показали много више поштовања према нашој земљи и доследној примени општих правних норми.

Фото: Принтсцреен/Новости

Овако наши саговорници коментаришу коначни скор држава ЕУ у УН, а у којем су на нашој страни остали једино Мађари, гласавши против Резолуције, као и уздржани - Кипрани, Грци и Словаци. Све остале чланице стиснуле су "зелени" тастер и после константих притисака да се сагласимо са отцепљењем дела своје територије, лобирања за пријем тзв. Косова у Савету Европе, одлучиле да нам на европском путу испоставе још један терет - жиг геноцидног народа.

Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић објашњава да је ово гласање показало да је Србија за десетак година политички уздизала и осамостаљивала и да је добијала на кредибилитету земаља које су мање, а налазе се у сличном положају као и ми. Како наводи, то је привукло и пажњу земаља архитеката новог мултиполарног покрета.

- С друге стране, чињеница је да Европи не одговара што остајемо доследни одважном непомирљивом ставу у односу на неприхватљиве захтеве који долазе из свих праваца, посебно из ЕУ. Због тога се свиме тиме, али и овим последњим (гласањем у УН), помало компромитује партнерски став, који је у суштини више уцењивачки него партнерски. Питање је какав ће однос моћи да буде са нашим тзв. пријатељима уколико не престану са политиком понижавања и не уваже реалност на нашој страни, а то је да не можемо да будемо једина земља бивше Југославије која је стављена на сто и којој се ампутира један по један део и нема право на самоопредељење. Нове представе о старим пријатељствима и понудама кооперације и заједништва су доведене у питање и ово је дефинитивно разоткривање Запада у односу на нас.

Јовановић истиче да Србија мора озбиљно да промисли о својим досадашњим путевима које смо изражавали и прихватали за интеграцију са другим земљама.

- Заокрет би био могућ уколико би се оваква ситуација са стране Запада наставила у овим или у другим бојама. То би нас охрабривало да преиспитамо наш досадашњи однос са њима и могућности за неке друге опције које би у већој мери обезбеђивале наше националне интересе. Ово ће бити један нови ветар у леђа нашим политичким размишљањима о правцима нашег будућег постројавања у свету.

Историчар Саша Адамовић указује на то да је Мађарска својим гласањем још једном показала да је највише напредовала на пољу суверенистичке политике, чак и у односу на ЕУ.

- Она је због тога постала нека врста "негативног" примера за све друге државе тог блока, зато што је елита у Бриселу често доживљава као државу која на неки начин мора да буде кажњена због такве политике. Из тог разлога реч "орбанизација" употребљава се као пежоративан израз у ЕУ. Увек сам говорио да би било добро да се "орбанизација" заправо прошири на комплетну ЕУ, јер бисмо онда тај блок имали као озбиљан геополитички идентитет способан да артикулише сопствене интересе мимо интереса неких других сила, пре свега Америке. ЕУ у овом тренутку не показује довољну озбиљност да би постала атрактивна и привукла друге државе.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић истиче да је аргументацију српске стране прихватило више од половине света, да је он подељен и да је ово улог за будућност:

- Показало се да је међународни положај Србије значајно унапређен и побољшан и да је створен један озбиљан простор у коме се може убудуће деловати. Видело се и на које државе Србија може да рачуна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације