ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ИСТИНИ: Милосрдни анђео - 25 година од НАТО агресије

ДАНАС је у Београду одржан панел под називом - Одговорност према истини: Агресија "Милосрдни анђео" - 25 година од НАТО агресије.

Фото: Н. Скендерија

Учесници овог важног дијалога били су актери дешавања на Косову и Метохији из тог периода као што су Зоран Анђелковић, професор одбране и заштите, Владимир Лазаревић генерал војске Југославије у пензији, Даница Маринковић, судија у пензији, Обрад Стевановић, генерал потпуковник полиције у пензији, док је модератор био Александар М. Гајић аутор документарног филма „Анатомија обмане: Рачак“.

Заједнички став говорника био је да је случај “Рачак” послужио као својеврстан окидач осмишљен од стране западних сила и да је искоришћен као повод за почетак бомбардовања, као и да је потребно осветили тај догађај истином и чињеницама.

Маринковић: Рачак као повод за НАТО агресију

Судија у пензији Даница Маринковић, која је била истражни судија у Приштини, казала је да је 15. јануара 1999. године, истина од самог почетка била позната свима, па и онима који су донели одлуку о бомбардовању тадашње Савезне Републике Југославије, али да им није била у интересу.

- Истина коју сам ја тада утврдила као истражни судија, стоји и дан-данас, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК) - рекла је Даница Маринковић.

- Формирала сам тим и 15, 16. и 17. покушала да уђем. На основу доказа пронађених на месту догађаја и на основу судскомедицинског вештачења, као и на основу узрока смрти код свих 40 тела које смо пронашли у џамији, закључак и данас стоји, да је смрт код њих наступила од повреда нанетих из ватреног оружја из даљине и у седећем положају, што указује да није било никаквог масакра - наводи она.

Фото: Н. Скендерија

Објашњава да нису уопште били недужни сељани и цивили у Рачку што је, како каже, лаж која је пласирана у старту.

- На основу те лажи и преваре искоришћен је Рачак као повод за НАТО агресију на тадашњу СРЈ - истиче Маринковић и додаје да је истина о догађају у Рачку на страни Србије.

Шта се догодило у случају Рачак

Генерал-потпуковник полиције Обрад Стевановић је указао на тренутак када се у причу на Косову и Метохији уводи појам хуманитарна катастрофа.

- Ноам Чомски каже да је НАТО бомбардовао Србију да би спречио хуманитарну катастрофу. До почетка агресије иселило се око 30.000 људи, а током агресије око 800.000 пре свега Албанаца, док је након агресије КиМ напустило око 200.000 пре свега Срба. Очигледно да до НАТО агресије није било хуманитарне катастрофе - рекао је Стевановић.

Обрад Стевановић је командовао посебним јединицима полиције ресора Јавне безбедности Републике Србије, а у свом излагању је нагласио да је панел Фондације за српски народ и државу један од најзначајнијих догађаја у циљу доприноса неговања сећања на догађаје из наше блиске историје.

- Припадници војске, полиције и народа понели су велику жртву да би очували територијални интегритет Србије и заслужили су вечно памћење и вечно помињање - истакао је Стевановић.

Foto: Printskrin

Каже да је јасно да узрок агресије није био догађај у Рачку, нити разговори у Рамбујеу.

-  Нема спора да у Рачку није било ни маскара ни злочина против цивила. О томе постоје неспорни докази. Реч је о класичној полицијској операцији која је добро спроведена до пред сам крај. Операција је планирана тако да је мањи део боље обучених полицијских снага, са задње стране села требало да приђе рововима ОВК преко ноћи, а ти положаји су били такви да штите село. Та мања група полцијских снага заузела је ровове, а да то терористи у Рачку нису знали.

Када је свануло, кад је јача формација кренула према селу, сви су кренули према рововима где се развила борба. Проблем настаје након тога када, пред мрак тог 15. јануара долази до неспоразума. То доводи до прераног повлачења мањих снага из ровова, што се сматрало грешком, јер је требало да сачекају појачање како би се обезбедио судски увиђај. Терористи се враћају у ровове, а старешина одлучује да се из тих разлога повуку из села. То касније користи Вокер да се преко ноћи препакују лешеви, како би се фингирао масакр према цивилима. Та грешка је омогућила западу и Вокеру да то прикаже као масакр над цивилима, казао је Стевановић.

Фото: Н. Скендерија

Анђелковић: И тада је било оних који су мислили да треба да се удварамо НАТО снагама

Професор одбране и заштите Зоран Анђелковић рекао је да је Србија, односно тада СРЈ, била врло обазрива у пролеће 1998. године, покушавајући да не уђе у велики конфликт, знајући какве су међународне околности. Анђелковић, који је од 1998. до 2002. обављао дужност председника привременог Извршног већа АП Косова и Метохије поделио је бројне детаље из дешавања на територији Косова и Метохије из тог периода, правећи паралелу са оним што се данас дешава нашој држави и народу.

Фото: Принтскрин

- Ми фактички чим се пређе аеродром у Приштини, имали смо потпуну блокаду те саобраћајнице. Деветог јуна 98. године је донета одлука да се припреми антитерористичка акција. Генерал Павковић и Лазаревић су на то ме инсистирали, али било је и оних који су мислили да треба да се удварамо НАТО снагама.  Када смо кренули у антитерористичке акције, а то је крај јула, разбијене су терористичке снаге.

- Било је 610 села у којима је живео српски народ. У  октобру смо имали 98 села која су већ била етнички очишћена. То су била рурална подручја у којима је међу албанским породицама важило да ко није хтео да купи пушку бивао је ликвидиран.

- Када је завршена антитерористичка акција, реторика међународних фактора је промењена. Ми смо сваког дана имали по неког убијеног, да ли Албанац или Србин, за њих је то било свеједно. Убијани су сви они Албанци који су желели да сарађују са Србима или државом Србијом. 

Фото: Н. Скендерија

- Иза тога је кренуо резговор са свим страним дипломатама. Један који је био један од најтежих је са Педи Ешдауном, који је не само претио, већ је урало и викао, и бароница Кетрин Ештон је покушала да спусти лопту. Као кад вам кабадахија дође у кућу и жели да вас из своје куће избаци.

- Како је мисија ОЕБС дошла, ми смо добили размештање ОВК и тамо где га није било. Када је стигла верификациона мисија на челу са Вилијемом Вокером то се догодило. Рачак је само круна свега тога. Ми смо од јануара па до Рачка сваког дана имали два до три убиства. Сем Ораховца, нисмо имали сукобе ни у једном граду, јер је теорористичка организација организовала упаде по селима - рекао је Анђелковић.

- Немачка неће дозволити да ми изазовемо трећи светски рат - то ми је рекао тадашњи немачки амбасадор. То је кад правите спин, када одредите да ћете учинити све да оправдате то што ћете да уништите једну земљу - казао је Анђелковић. - То што је Михаил Горбачов говорио Милошевићу, а посебно Борис Јељцин, сада кошта Русију рата у Украјини. Они су њему говорили - зашто се Србија меша због 3,5 милиона Срба, кад је Русија оставила толике Русе 90-их године, одрекла их се у Украјини. Зато их такав став кошта данас рата у Украјини.

Фото: Н. Скендерија

- Најважнија порука са данашњег догађаја је да је подсећање на НАТО агресију од пре 25 година и разговори о оном што се дешавало на Косову и Метохији нешто што је потребно и будућим генерацијама, не само садашњим. Подсећајући се на то шта су нам све чинили пре 25 година ми данас боље разумемо дипломатску борбу председника Александра Вучића за очување наше државе. Од тада, та борба није престала, само се данас води на другачији начин, дипломатски. Надам се да ће та борба и да остане на дипломатском плану, да сачувамо мир на овим просторима је најважнија ствар. Верујем да ће настојања председника сачувати и сећање на прошлост, али и обезбедити мирну будућност наредним генерацијама - закључио је он.

Улога Приштинског корпуса

Генерал Војске Југославије у пензији Владимир Лазаревић био је у улози команданта Приштинског корпуса Треће армијске области 1998. и 1999, а од 2000. и као командант Треће армије Војске Југославије. Лазаревић је говорио о својим искуствима 90-их година.

Фото: Принтскрин

Како је навео, у току 98. године теористи су извели 1667 напада на државну границу на јединице приштинског корпуса и цивиле.

-  Држали су око 50 одсто наше тероторије. Приштински корпус и јединице полиције биле су у неповољном оперативном положају. Корпус је ударне снаге распоредио у граничном подручју и бранили смо границу. Добили смо задатак да борбеним дејствима подржимо снаге МУП-а, казао је Лазаравић.

Према његовим речима, друга фаза је почела 9. јуна када је Врховни савет донео одлуку да се ангажује војска у сузбијању терористичке побуне и да помогне полицији. 

- Приштински корпус извео је 9 противтерористичких акција, са 5 до 10 одсто ангажовања својих снага. У тим борбама ангажовало се од 1.400 до 4.600 припадника војске и полиције. Укупно се ангажовало 24.000 војника и полицајаца за та два и по месеца. - У ноћи између 9. и 10. јула 1998. године теористи су покушали да изврше пробој државне границе и да се докопају Дренице. Међународна заједница је то немо посматрала.  Најмасовнији напад на нашу државну границу одиграо се 18. јула 1998. године. Њих је било око 1.000, а имали су циљ да што пре дођу до Дечана. Потпуно су разбијени. Заробљен је већи број терориста. 

Казао је да је 13. 10. био постигнут споразум Милошевић-Холбрук, што је наговештавало да би можда могао да се избегне тај рат. Додао је да је договорен је долазак верификатора, али и да је то била међународна превара. 

- Овакви разговори помоћи ће нам да исправљамо историјске неправде нанете свим представницима војске и полиције који су учествовали у борбама против терориста и НАТО агресије. Промовисањем одбране о херојској одбрани наше државе, коју можемо да назовемо и другим косовским бојем, ми прекидамо ћутање о томе и зато је важно да о томе причамо. Дошло је ново време, за истину која се неће претворити у легенду и мит, већ је потребно да је преселимо у уџбенике и колективно памћење. Понавља се специфична агресија на нашу земљу, наук је да се не заборави и вечно памти - закључио је генерал Лазаревић.

Антитерористичке акције 90-их година

Генерал потпуковник полиције Обрад Стевановић је командовао посебним јединицама полиције и ресором јавне безбедности 90-их година.

Прва таква акција била је против клана Адема Јашарија, која бива јасно дефинисана као антитерористичка.

- Сви подаци су показали да је Адем Јашари био типичан криминалац, кабадахија како према српској полицији, тако и према свом ближем окружењу. Неколико планираних операција јеводложено из неких разлога које смо добијали од служби безбедности. Акција која је изведена је резултирала убиством већег броја чланова његове породице, рекао је он.

Стевановић је указао да 98. годину карактеришу бројне сличне терористичке операције уз подршку Војске Југославије.

- Тероризам албанских терориста до половине 98. године можемо дефинисати као тероризам побуњеничко-клановско-етно-сепаратистичког типа. Те године суочавамо се са таком организацијом, изводимо бројне антитерористичке акције.

Косовска верификациона мисија уместо да региструје објективно стање на територији, она чини све да је учини кооперативним сарадником у будућој агресији.

Фото: Принтскрин

Даница Маринковић говорила је о искуствима које је она имала као истражни судија која је радила 90-их година прошлог века у многим случајевима везаним за терористичке нападе такозване ОВК.

Држава је у то време предузимала неопходне радње, прикупљани су докази, донете пресуде.

Фото: Принтскрин

Фондација „За српски народ и државу“ која је основана на иницијативу председника Србије Александра Вучића организовала је панел дискусију "Одговорност према истини" са темом "Агресија 'Милосрдни анђео' 25 година од НАТО агресије"

Теме које су окупљени разматрали на панелу су борба против тероризма и агресије.

Модератор овог скупа био је историчар и аналитичар Александар М. Гајић, док су панелисти били генерал потпуковник полиције Обрад Стевановић, судија у пензији Даница Маринковић, генерал Војске Југославије у пензији Владимир Лазаревић, професор одбране и заштите Зоран Анђелковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације