АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР ХИЛ: Нико није био одушевљен бомбардовањем, постојала је нада да се може избећи

УОЧИ 25. годишњице почетка НАТО агресије амбасадор САД Кристофер Хил каже за да у то време нико није био одушевљен бомбардовањем и да је постојала нада да се бомбардовање може избећи. Што се тиче ситуцаје на КиМ, истиче да је ЗСО договорена пре 11 година, да је неопходна и да би решила многе проблеме, као што је питање динара, управљања школством... Хил указује да су САД данас највећи српски трговински партнер у сервисима и да инвестирају не само у разне фабрике, већ и у неке од најсавременијих технологија, које су такође део америчко-српских односа.

Кристофер Хил, Фото АП

Хил је за РТС, говорећи о догађајима из 1998. и 1999. године уочи бомбардовања Југославије, а на питање како се статус ОВК променио од терористичке организације, како ју је Стејт департмент првобитно означио, у - прихватљивог партнера, рекао да је Србија тренутно много ближе НАТО-у, него тзв. Косово.

- Ако погледате ко је партнер НАТО-а, Србија је много ближе НАТО-у него Косово. Тренутно, да. То је сада врло тачно. Радимо са српском војском сваки дан, имали смо вежбе, обуке, низ ствари са српском војском… Сада много више радимо заједно него са ОВК или шта год да је из њих настало - рекао је Хил.

Додао је да разуме питање да ли позиви да се разговара о будућности значи заборавити злочите над Србима, те да су протекле деценије тежак период историји, јер је било много злочина који су разматрани у разним трибуналима, па и над Србима.

Навео је, међутим, да је његова функција да гледа  унапред – да ли Србија и САД имају довољно тога заједничког да ураде више.

- Имам снажан осећај да имамо и надам се да ћемо то моћи - рекао је Хил.

На констатацију да се не види иста одлучност у обраћању Приштини и Београду, примера ради о Заједници српских општина, јер се чини да су САД прилично благе када треба да убеде Приштину да спроведе оно на шта се обавезала, каже да је то само перцепција Београда, јер је, наводи, Вашингтон заузео чврсту линију и јасно ставио до знања да је то одавно закаснела обавеза.

-. ЗСО је договорена пре 11 година и наш став, и став ЕУ, а чули смо и Ђузепа Бореља да говори о томе, јер да ЗСО мора да се формира. Она је неопходна и решила би многе проблеме, на пример, питање око пензионера – како доћи до средстава за пензионере, како се решава питање динара,  како управљати школством… Све ово би се решило са ЗСО - нагласио је Хил.

Поновио је да САД стоје иза тога и на томе инсистирају.

- Мислим да јеу једном тренутку И наш изасланик Габријел Ескобар, у вези са ЗСО и Куртијем, рекао да ћемо то урадити са Куртијем или без њега. То су јаке речи и САД су стајале иза њих. Ту су преговори, мораш да решиш ствари, није лако, али посвећени смо томе и сигуаран сам да ћемо у одређеном тренутку то урадити - рекао је амерички амбасадор.

На констатацију да је већ било потребно 11 година, узвратио је да "неће седити и бранити 11 година", јер је то предуг период у нечијем животу, те да су САД врло јасно показале посвећеност да подрже процес Мирослава Лајчака, у чијем је центру питање српских општина.

- То мора да се уради. Српски народ који живи на Косову треба да зна каква је његова будућност, треба да зна каква је будућност њихове деце, тако да смо апсолутно посвећени томе. Тон, начин на који приступамо, па то се своди на то како преговарате о стварима, али ми смо били потпуно јасни не само овде у Београду, већ и у Приштини да то мора да се уради - понавља Хил.

На примедбу да то значи да не очекује да неки новинар за 25 година америчком амбасадору постави исто питање -  када ћемо добити заједницу српских општина на Косову, одгворио је: "Надам се да не".

"Не планирам да будем овде за 25 година, али ко год да је овде, надам се да ћемо имати много бољи одговор по том питању. Волео бих да тамо видим нормалан однос између Косова и Србије. Волео бих да видим нормалност како би људи могли да гледају на те границе као на границе које спајају, а не границе које деле. Волео бих да видим цео регион коме заједно иде много боље и да цео тај регион на крају буде у Европској унији. И из тог разлога, нећу бити песимиста по овом питању. И даље сам оптимиста да све то има смисла, да можемо ово да урадимо. Али мислим да људи треба да имају много оптимистичнији поглед на ствари, да разумеју логику и да то ураде, а то укључује и људе у Приштини", рекао је Хил.

Присетио се да је пре 25 година, уочи 24. марта 1999. Године био амерички амбасдор у Скопљу, и да је током последње посете Ричарда Холбрука пратио америчког дипломату на том путу, након чега се вратио у Скопље.

На питање да ли је током те посете постојала шанса да се бомбардовање избегде, одговорио је да је постојала нада да се то може избећи.

- У Рамбујеу се покушало да се успостави широка аутономија за Косово. Албанска страна је то прихватила, српска није. У међувремену је дошло до додатних војних акција на Косовоу, за које смо сматрали да треба да одговоримо и да их зауставимо - рекао је Хил.

На примедбу да су услови у Рамбујеу за Србију били неприхватљиви, каже да у то време нико није био одушевљен бомбардовањем Србије.

- Питање је било да се заустави крвава и све крвавија ствар на Косову и то је био напор да се покушају зауставити Милошевићеве снаге - додао је амбсадор.

Напоменуо је да, ипак, није очекивао да ће се 25 година касније причати о томе и о ретроспективи свега што се десило, радије него о томе шта би се могло урадити после ових 25 година.

Додао је и да су очекивања САД у Рамбујеу била да ће за неколико година сви бити у Европи, али је исход очигледно био другачији.

- Али, то не мења оно што треба да се уради. За Србију је право место у Европској унији и ми бисмо желели да помогнемо Србији да тамо стигне. Надам се да ће се то догодити пре него касније - рекао је Хил.

На констатацију да је 2024. година, у односу на 1999, будућност од 25 година, а да људи у Србији не мисле да су поштено награђени за сву сарадњу и тешке компромисе које су направили, да би постигли мир и да би са остварили добре односе са САД, Хил је признео да постоји политика незадовољства и идеја да се Америка није довољно добро односила према Србији.

- Желео бих, међутим, да истакнем да бисте те године, пре 25 година, били под тешким притиском да пронађете америчку инвестицију у Србији. А, данас су САД инвестирале не само у разне фабрике, већ и у неке од најсавременијих технологија које имамо. И та технологија је део америчко-српских односа - указао је амбасадор Хил.

Разлог због којег су САД највећи српски трговински партнер у сервисима, види у чињеници да у Србији раде високотехнолошке компаније које запошљавају младе Србе, од којих многи нису ни рођени током догађаја о којима се говори.

- А, ипак су сјајни радници великих америчких компанија. Волео бих да видим више оваквих инвестиција. То је велики део мог посла, да привучем инвеститоре. И, морам да кажем, разговарати са америчким инвеститорима данас о Србији није разговор о 1999. То је разговор о томе како видимо Србију у будућности. Да ли ће Србија, по нашем мишљењу, постати чланица Европске уније? Који су проблеми са којима се Србија суочава? Који су проблеми? Које су могућности? То су разговори које водимо - додао је Хил.

На питање какав је његов став у тим разговорима, одговара да увек каже да Србија има добру будућност.

- Мислим да Србија има талентовану радну снагу. Економију која иде напред. Србија има проблема. Сви знамо који су проблеми. Али, мислим да је можда један од највећих проблема које Србија има… пре свега, да постоји велики понос у Србији какав би и требало да буде, али постоји и доза песимизма да тај понос неће бити у складу са достигнућима. А, ипак верујем да је ово земља која може бити веома успешна - поручио је Хил.

На констатацију да је на Твитер налогу амбасаде САД, након приступања Шведске Натоу, осванула порука да "имају идеју" да Србија буде следећа чланица, и питање где греше у "покушају да освоје душу и разум српског народа", амерички амбасадор је одговорио да је на Србији да одлучи, али да је можда, после 25 година, добро време да се погледа шта је најбоље да чува безбедност у будућности.

- Сада Србија води политику војне неутралности и ми ту политику апсолутно поштујемо. Али, Срби могу у једном тренутку доћи до другачијег закључка. На пример, Шведска је водила политику неутралности. То је трајало 200 година. Направили су промену. Тако да мислим да је некако на Србији да одлучи шта жели да ради. Свакако да разумем проблем односа према НАТО. Ја то разумем. Најбоље што могу да урадим је да будем отворен колико могу и, пре свега, да схватим да постоји још један наратив о овом питању. Али, да ли Србија у неком тренутку треба да буде део колективне одбране? То ће бити на Србији да одлучи - јасан је амбасадор.

На питање о потенцијално великом америчком пројекту у Србији у области некретнина, узвратио је да не жели да говори о таквим преговорима, будући да нема потписаног уговора.

- Не бавим се овим питањем. У амбасади се трудимо да помогнемо свим могућим компанијама. Није ми познато да су нам се они обраћали - додао је Хил.

(РТС)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације