ЛОШ ДОМАЋИН СЕ ЖАЛИ КОМШИЈАМА: Ауторски текст Владана Петрова, професора Правног факултета у Београду

НАКОН објављивања ко­начног извештаја о пар­ламентарним изборима Канцеларије за демократију и људска права (ODIHR) полити­чари су рекли своје.

Фото П. Милошевић

Представ­ници власти су задовољни изве­штајем, јер он, према њиховом тумачењу, отклања сваку сумњу у озбиљне неправилности на парламентарним (сходно томе, и на градским, односно локал­ним) изборима. Они су одмах исказали спремност да почну са радом на спровођењу препору­ка из извештаја (први састанак Радне групе за унапређење из­борних услова са представни­цима ODIHR је био 4. марта). И представници опозиције су задовољни.

Извештај је, по њи­ма, само другим речима, казао исто оно што и резолуција ЕП од 8. фебруара: избори у Србији нису били слободни и поште­ни. Тврде да је изборна крађа доказана само што власт или обичан непристрасни чита­лац "не уме да прочита" шта пише у извештају.

Наводно задовољство вр­ло детаљном анализом је­дини је заједнички именитељ власти и опозиције. У свему осталом, провалија је, чини се, већа него икада. Да је ODIHR објавио под називом извештаја бели папир, опет бисмо имали овако поларизоване оцене двеју страна. Уосталом, оштра пола­ризација и јесте одлика нашег политичког друштва (то се упра­во у овом извештају и констату­је). У таквој атмосфери највеће могуће политичке поларизације уместо још давно Уставом Ср­бије из 1990. прокламованог политичког плурализма, очекују се најпре "историјски" и "рефе­рендумски" избори у Београду, потом и избори у градским оп­штинама у Београду и у осталим местима у Србији у којима они нису одржани у децембру. Чисто правно, између парламентарних и локалних избора постоје значајне разлике, али не бих овог пута о правном аспекту. Суштин­ски, онај ко тврди да не постоји веза између локалних, централ­них (републичких), наднацио­налних (за Европски парламент) и избора широм света (читај: америчких председничких) који се одржавају у овој години или је, да будем професорски фин, врло неискрен или, да будем са­свим искрен, нема појма о поли­тици.

А права политика јесте само она организована рационална делатност која се руководи визијом бољег друштва и света уоп­ште. Без добре организације и чврсте дисциплине немогуће је спроводити политику. Уосталом, зато многи политички покрети, који се зачас стварају, зачас и нестају. Без чврсте структуре, без јасно дефинисане одговор­ности и рационалних процена, да се мало потпомогнем Вебе­ром, њихов легитимитет, који се заснива искључиво на добијеним гласовима и личним карактери­стикама лидера, руши се као "кула од карата".

Јер, апсолут­ни легитимитет је јединство око визије, а не прост рачун и друге механичке радње које улазе у тај рачун. То важи и за коалиције, нарочито оне које, речима Сло­бодана Јовановића, "саблажња­вају бираче", јер такве не маре за политичке преференце бирача, него само за сопствени себични циљ - долазак на власт.

У модерно доба, политичка идеологија није основ окупља­ња. Ипак, није основ окупљања ни пука "воља за моћи". Просто изражена, она значи да се неко­лико политичара, који не би никад сели за исти сто, окупљају да би дошли на власт и да би тек по­сле размишљали како ће "разде­лити" њено вршење и све остало што уз то иде. Политички пар­тикуларизми, без организације, без рационалног оправдања, без визије и конкретних механизама за њено остваривање, не могу се доласком на власт напрасно пре­творити у политичко јединство.

С друге стране, политички плу­рализам је демократска текови­на и она подразумева постојање различитих политичких група које имају свој политички садр­жај и свој политички идентитет. Политички партикуларизам је отров за сваку демократију, за друштво, државу и грађане. То је једна ђаволска ствар која ла­ко мења своје агрегатно стање и може да заведе оне лакоми­слене. Његове слуге неретко се увијају у демократске "обланде", користе квазиинтелектуалне по­штапалице и исказују бригу за људска права као апстрактне категорије, уместо да се упознају са свакодневним бригама људи (јер људима је некад важно и да се поклони пажња њиховој бри­зи, а не да се она увек одмах и реши), жале се на све, пренема­жу се, траже па се дуре кад тра­жено добију, и опет траже па кад виде да се тражено приближило, они би да одлажу до неког бољег тренутка кад наступе само за њих одговарајући услови... Они "обијају прагове" својих ближих и даљих, претпостављено јачих "комшија", заборављајући да добар домаћин своје проблеме у кући и изван куће решава договором. Лош се жали "комшија­ма", пуним разумевања и емпа­тије, који и сами не знају шта ће са својом муком у далеко већој и материјално богатијој кући.

Свака власт тежи да се одр­жи што дуже. То није ништа спорно, да не кажем да је то делимично и легитимно (овде у значењу: оправда­но). Иначе, није тачно да се легитимитет не може мерити и да је сваки ле­гитимитет исте каквоће и исте снаге. Све се мо­же мерити давно уста­новљеним, а потиснутим морално-политичким ме­рилима, али и врло разви­јеним међународно-правним параметрима. Тако и слободни и поштени избори (препоручу­јем књигу професора Милана Јовановића "Слободни и поште­ни избори"), али и владавина права (извор: Контролна листа владавине права Венецијанске комисије).

Да се вратим, међутим, на претходну мисао. Власт парти­куларизме увек користи за сопствене потребе и труди се да их контролише. Партикуларизми се временом шире и нарастају и у редовима власти. Опет тај Макс Вебер, који ме ових дана често походи, саветује: "Поли­тика је мукотрпан и дуготрајан напор да се пробуше даске од тврдог дрвета.

Овај напор у исто време захтева и страст и способ­ност процене".

Дође тренутак кад је потреб­но неке партикуларизме испра­тити на врата сопствене куће, а примити оне који су показали спремност да "мукотрпним и дуготрајним напором пробуше даске од тврдог дрвета". Зарад ширег, а чвршћег јединства у различитостима. Зарад маргинализације отровног партику­ларизма и устоличења демо­кратског плурализма. Зарад потврђивања аутентичности визије. Јер, "савршено је тачно, што и читаво искуство потврђује, да никада не бисмо могли досегнути могуће да претходно нисмо покушали да досегнемо немогуће".

                                                                                                                             (М. Вебер)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације