НЕЋЕМО КУРТИЈУ ИСПУНИТИ ЖЕЉУ, ОСТАЈЕМО ОВДЕ: "Новости" са житељима Гораждевца, које Приштина прогони на све начине

Д. Зечевић

11. 02. 2024. у 14:05

И ОВУ последњу тортуру доживљавамо као и све раније: приштинска власт све ради с циљем да нас протера одавде како би нас остало што мање. Онда би нам "дали" Заједницу српских општина, али без људи. А шта ће нам ЗСО без људи?! Али, прерачунали су се, јер ми не желимо да идемо одавде и надамо се да ће нам наша држава помоћи да тако и буде. Свака земља има неку чар, али Метохија је црквена земља, најбоља, најплоднија, најсветија...

НЕЋЕМО КУРТИЈУ ИСПУНИТИ ЖЕЉУ, ОСТАЈЕМО ОВДЕ: Новости са житељима Гораждевца, које Приштина прогони на све начине

Фото Д. Зечевић

Овако причају житељи Гораждевца, једине српске енклаве у пећкој општини, која је претходних дана била на директном удару тзв. косовске полиције. Најпре је почетком недеље власт премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија организвала упад у Привремени орган, а потом је уследио јуриш 50 наоружаних полицајаца на пошту, који су затворили. Чиста демонстрација силе, кажу мештани.

- Имамо око 250 пензионера, већина су старији и непокретни, има и оних који примају социјална давања, али не могу да оду до Митровице. Још теже ће бити ако, не дај боже, буду морали да одлазе по пензије и примања до Рашке - каже нам Милош Димитријевић, бивши председник Привременог органа општине Пећ.

- Ово није први пут да тзв. косовска полиција упада у институцију која се бави административним пословима, издавањем потврда за социјална давања, репроматеријалом који стиже пољопривредницима... И никад ништа није пронашла.

Ранко Петровић, Милисав Дакић, Милош Димитријевић, Фото Д. Зечевић

Иако је пошта формално отворена, она не ради, јер су припадници тзв. косовске полиције одузели сву опрему и документацију.

- Не можемо тренутно да пружимо услуге, јер нам је конфискована опрема, документација и компјутер, али дошли смо да обиђемо људе, да поразговарамо и да им дамо подршку - рекао нам је Иван Милојевић, директор Радне јединице "Поште Србије" на Косову и Метохији, којег смо затекли у Гораждевцу.

Он је навео да на КиМ ради 35 пошта по српском систему, а да је приштински режим ударио прво на ову пошту јер су житељи Гораждевца најизолованији. Удаљени су 90 километара од Косовске Митровице, а од Грачанице 80. Тамо одлазе код лекара за "озбиљније" прегледе и куповину лекова. Ишли су и да купе српске производе, али их последњих месеци више нема.

- Ускратили су нам нашу робу из централне Србије, а сада хоће да нам укину и динар, што значи да желе да нам ускрате живот - каже нам Милисав Дакић (64), који са супругом, сином, снахом и унучетом живи у овој енклави надомак Пећи.

Упркос свим мукама, из Гораждевца не жели да иде Миомир Портић (63), који ту живи са супругом и четворо деце. Најтеже му је што су му деца без посла, а најстарији син има 37 година.

- Живимо сви од моје плате као радника Дома здравља у Гораждевцу. Обрађујемо нешто имања, буквално преживљавамо, а кров куће само што нам се не сруши - прича нам Миомир, и додаје да је тортура коју трпе од приштинских власти само додатна мука на ионако тежак живот Срба у овој енклави.

Фото Fejsbuk kosovometohija info

Пензионер Звонко Петровић, кога затичемо у центру Гораждевца, коментарише последње нападе тзв. косовске полиције на овдашње Србе, раднике Привременог органа и поште - српске институције које су албанске власти затвориле. Овај човек, који је до 1999. радио у Пећкој пивари, а потом петнаест година као припадник тзв. косовске полиције, тврди:

- Припадници тзв. полиције не раде ништа на своју руку, већ да су добили наређење од власти у Приштини.

Смета им и нас 700 што је остало

ОТАЦ Пантелије (12), убијеног у нападу на српску децу 13. августа 2003, Милисав Дакић не скида црнину. Док описује последње упаде тзв. косовске полиције, говори и о лепоти живота у Метохији и подсећа да су за време Немањића мештани ове црквене земље плаћали порез манастиру Жича. О коренима Срба на овим просторима, указује, сведоче и манастир Високи Дечани и Пећка патријаршија.

- Од око 2.500 Срба, колико нас је у селу било пре 1999, сада нас је око 700 и ми им сметамо. Има и десетак старијих мештана у суседном Белом Пољу - прича Дакић, који истиче да не би волео никада на напусти родно село.

Он каже да су његови генерацијама ту и да чак нису бежали ни за време Арсенија Чарнојевића, јер су из овог дела Метохије побегли у планине, а потом се вратили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

ШТА СЕ ОВО ДОГОДИЛО: Незапамћени хаос у свлачионици Денвера након победе над Лејкерсима