КУРТИ УКИДА ДИНАР, А ЕВРО УВЕО НА ЦРНО: Око 87.000 наших људи и њихове породице живе од примања из буџета Србије

ДОК покушава да укине динар на Косову и Метохији од којег живи 87.000 Срба и њихове породице, Приштина је као валуту у албанским срединама увела евро практично на "црно". Европска централна банка навела је да то није легално средство плаћања, с обзиром на то да су Албанци једнострано усвојили европску валуту 2002. године. Сада, такође на силу, Аљбин Курти покушава да протера динар као једно од обележја државности Србије и тако полако склапа свој мозаик у којем су већ тзв. косовска документа и аутомобилске таблице.

Фото: Новости

Дипломатска борба Београда, који покушава да укаже да је најава укидања платног промета са централном Србијом суманута одлука која може да доведе до хуманитарне катастрофе, је у току, али је питање да ли Запад жели да спречи Приштину у том науму или ће зажмурити на једностране потезе као и много пута до сада. Са друге стране, не може се рачунати ни на било какав договор са Куртијем, јер он до сада ниједан није спровео.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да када хоћете да укинете плате и пензије, стипендије, социјална примања, јасно је да желите да се обрачунате са српским народом.

- Реч је о противправној одлуци и снажно смо се супротставили оваквом начину гажења српског народа на КиМ. Кренули смо са бројним дипломатским контактима, састанцима са банкарским сектором, поштом, предочили смо катастрофалне последице те одлуке. Очекујем да се испуни оно што је изасланик ЕУ Мирослав Лајчак рекао, а то је да се нада решењу које се неће завршити са негативним последицама. Јер ако Бесник Бисљими говори да динар не може на простор КиМ, да су они који користе динар прекршиоци закона, па хајде онда да отворимо и питање статуса евра на простору КиМ, који није законско средство плаћања. Једину валуту на КиМ одобрила је Народна банка, а та валута јесте динар, не евро. Када погледате и Бриселски споразум и формирање Заједнице српских општина, све време се говори о трансакцијама у динарима.

Према незваничним сазнањима "Новости" Београд, за сваки случај, тражи и алтернативна решења преко Поштанске штедионице у чијим експозитурама на Косову и Метохији се подиже новац, али и евентуално преко неке посредничке банке. С друге стране, Европска комисија и даље анализира одлуку Приштине и тражи појашњења тим поводом. Њен портпарол, Петер Стано истакао је да се од Београда и Приштине очекује да избегавају некоординисане акције, које не иду у прилог нормализацији односа:

- И даље анализирамо и тражимо појашњења о тој одлуци, разлозима за њено доношење, мотивацијама и могућим импликацијама.

Координатор Националног конвента за Поглавље 35 Драгиша Мијачић рекао је да се око 40.000 плата, 32.000 пензија, око 10.000 социјалних помоћи и око 5.000 примања пољопривредним домаћинствима исплаћује из буџета Србије.

- Буџет Канцеларије за Косово и Метохију износи 104,4 милиона евра, док је Владе Косова за општине са српском већином определила 41,6 милиона евра. Косово нема финансијске могућности да покрије трошкове образовања, здравства и социјалне заштите српској заједници које плаћа Србија. Ове бројке представљају редовне трансфере, док се капиталне инвестиције допуњују. Према изјави председника Вучића из 2022. године, развојни пројекти и капитална улагања Србије у српским срединама на Косову износе 800 милиона евра! Значајан део тих инвестиционих средстава завршава код албанских грађевинских компанија, продавницама, као и у косовском буџету, што такође доприноси сарадњи међу заједницама и социјалној кохезији између Албанаца и Срба на Косову.

Мијачић сматра да је Уредба Централне банке Косова о забрани готовинских трансфера за динаре покушај да се створи нова реалност на терену која ће ограничити функционисање институција које финансира Република Србија пре него што се формира ЗСО.

- Као и све друге једностране одлуке косовске Владе у прошлости, примена уредбе ЦБК ће сигурно створити политичку нестабилност и безбедносне поремећаје у областима насељеним Србима. То ће такође повећати сиромаштво у српским срединама и њихово неповерење према косовској Влади.

Према речима дипломате Зорана Миливојевића, мера коју је донела Централна банка тзв. Косова доводи у питање нормалан живот и опстанак српског народа.

- Ово је мера која је у функцији стратегије приштинских власти да се доведе у питање опстанак Срба и да се оснажи косовска државност. Једна је од мера која прати и друге мере са симболима државности, као што је питање војске. Приштина је донела ову меру у исто време када се Србија суочава са притиском да прихвати признање тзв. Косова.

Председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун је истакао да је прекид платног промета Приштине са централном Србијом представља можда до сада најозбиљније угрожавање опстанка српског народа:

- Без финансијске подршке која стиже из Београда, која само преко Канцеларије за КиМ годишње износи преко 100 милиона евра, не може се рачунати на то да српски народ може да опстане на КиМ. Забрана динара је претња опстанку Срба на КиМ. Србија ће одређеним међународним активностима успети да ублажи ту меру или пронађе неко решење које би омогућило да Београд може и даље да финансира српски народ на КиМ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације