ИНТЕРВЈУ - ЗАПАД НЕ РАЗУМЕ НИ РУСКУ НИ СРПСКУ ДУШУ: Николај Петрович Бурљајев за "Новости" - Отаџбина и вера су светиње

САВРЕМЕНИ човек је тужан и понижен. Свет је залутао на пут лажних вредности које свим средствима намеће Запад, али на том путу саплео се о Русију чију душу никада није разумео. Не разуме је ни данас мада већ 19 месеци букти рат у Украјини.

Фото приватна архива

Овако у разговору за "Новости" говори Николај Петрович Бурљајев, један од најзначајнијих руских уметника, челник угледног филмског фестивала "Златни витез" и члан руске Државне думе који је минуле недеље у Новом Саду одржао предавање о савременом човеку и свету. У Културном центру Новог Сада приредио је пројекцију свог документарно уметничког филма "Господе, осећам присуство твоје", посвећеног славном редитељу и свом пријатељу Андреју Тарковском (1932- 1986).

Шта то онемогућава Запад да проникне у руску душу?

- Код Руса, слично као и код Срба, отаџбина и вера су светиње. За време чеченског рата одсекли су главу нашем војнику Жењи Радјонову зато што није хтео да скине православни крст са свог врата. Да ли је он жртвовао свој живот за 500 олигарха који су били окупирали Русију? Не, већ ради узвишеног циља, традиције којом га је мајка задојила. Не разумеју они то јер не могу да досегну те духовне висине. Њихов пут је самопотврђивање, а код нас - самопожртвовање. Показује то и рат у Украјини. Русија почиње да цвета и слободно дише иако је на стотине санкција уперено према њој. Раније смо се дивили аеродромима на Западу, сада су руски аеродроми водећи у свету. Путеви су нам врхунски. Стално бомбардују Доњецк а ми га стално обнављамо. Русија ће победити.

Како ће изгледати свет ако Русија победи у овом рату, а какав ће он бити ако се то, ипак, не догоди?

- То је врло добро питање. Често срећем људе који су живели на Западу, првенствено у Америци, а који сматрају да је спас Русије спас света, а да би смрт Русије означила крај света. Људи су већ деценијама збуњени репресијама које долазе са Запада, виде да нешто није у реду. Достојевски је рекао да се у људском срцу боре Бог и ђаво. То се наставља и данас. Ако Русија победи, она ће овом избезумљеном свету који је изневерио све хришћанске вредности, представити модел нове цивилизације, усмерене према духовним вредностима а не према подземљу где нас гура Запад.

С обзиром на то да ваши породични корени сежу до Украјине, са каквим све емоцијама доживљавате овај ратни сукоб?

- Да, моји су преци из Украјине. Сви морају да разумеју да је Украјина била Русија и верујем да ће то поново бити. Имам питање за моје колеге Украјинце: зар на све стране не видите кукасте крстове и узвикивање нацистичких парола? Хтели сте независност од
Москве, а загазили сте дубоко у нацизам.

Foto: Фото А. Станковић

POGLEDAJ GALERIJU

Руско свештенство унижавају и протерују из Украјине, а "протеран" је и 7. јануар, те ће Украјинци убудуће Божић славити 25. децембра. Да ли ће та одлука Зеленског заживети у народу?

- Као што пише у Библији: злато се испитује у ватри, а човек у лонцу понижења. Украјина ће морати да истрпи тај лонац понижења и да из њега изађе препорођена.

Какав ће у послератном периоду бити однос Руса и Украјинаца?

- То је исто као да се у једној породици син одметнуо на Запад, а када се вратио отац га је загрлио. Русија ће загрлити Украјину. Ми немамо мржњу према Украјинцима. Претходних година, под менторством Запада они су својој деци усадили русофобију и потребу да убијају Русе. Наша војска на фронту не убија заробљенике, него их храни и размењује, упркос томе што их њихова власт после размене поново гура на фронт. Ми желимо да укажемо Украјинцима да греше у тој мржњи. Уосталом, како не волети украјинске песме и гостопримство по којем су раније били познати.

На вашу иницијативу председник Путин донео је крајем прошле године указ којим се утврђује "основа државне политике за очување и јачање традиционалних руских духовних и моралних вредности". Шта је циљ тог закона?

- Указ председника Путина није важан само за Руску Федерацију него за читав свет. Тим указом послата је порука да ми хоћемо да се развијамо на основу традиционалних вредности. У америчким филмовима ужаси су ефектно уобличени тако да одвлаче наше мисли и свест, улазе у подсвест наше деце и одводе их у погрешном смеру. Филмови у биоскопима у Русији постали су експозитура Запада.

Бурљајев у филму Андреј Рубљов, Фото приватна архива

Америчка кинематографија је, чини се, у кризи. Где су погрешили, шта није у реду?

- Ништа није у реду. Андреј Тарковски није ценио ниједног америчког аутора. Уважавао је Бергмана понајвише. Тарковском су се дивили Анджеј Вајда, Зануси, Бертолучи, Тео Ангелопулос, као и Емир Кустурица. Амерички блокбастери представљају спектакуларну празнину, профитабилан посао, а то је њима најважније. Показују вулгарност, прљавштину, приказују то на спектакуларан начин. Технолошки, они су надмашили многе на овом свету. Тиме су ухватили душу људи у сатанину замку. За разлику од Американаца, источњачка кинематографија прати традиционалне духовне и моралне вредности. Зато су њихови филмови постали занимљиви целом свету и последњих година побеђују у Кану и на другим фестивалима.

Већ као дечак стекли сте интернационалну славу улогама у филмовима Тарковског "Иваново детињство" (1962) и у епском делу о иконописцу "Андреј Рубљов" (1966). Да ли је био строг редитељ?

- Сви смо били свесни да је пред нама геније. Није био груб ни када ми је требало много времена да натерам себе да заплачем у једној од кључних сцена. Покушавао сам да мислим на нешто страшно. Али, нисам имао о чему - родитељи, браћа и сестра су ми били здрави, у школи сам имао добре оцене. Сузе нису долазиле. Мислио сам да ће се Андреј страшно наљутити на мене. Али, он је био толико благ и пун разумевања да ми је управо то натерало сузе на очи. Остали смо пријатељи до краја његовог живота. Поводом 90 година од његовог рођења снимио сам филм "Господе, осећам присуство твоје" који се већ три месеца успешно приказује у биоскопима широм Русије, а ево и у Новом Саду је лепо примљен. Срећан сам због тога.

Тарковски је у дневницима, крајем прошлог века, забележио да исцељене долази кроз духовну кризу и да ће човечанство ту кризу превазићи. Да ли ћемо превазићи и ову кризу?

- Читао сам да је Никола Пашић још 1914. рекао: "Нема нам спаса, морамо победити". Не преостаје нам ништа друго него да превазиђемо и ову кризу. Русија ће је превазићи. Желим, на крају овог нашег разговора да подсетим на стихове Фјодора Тјутчева,
руског песника и дипломате који је 1867. године у стиховима упутио поздрав свој браћи Словенима, указујући на значај очувања традиције и опасност која долази са Запада. У
овом стиху помиње и КиМ: "Прошлост се враћа сваког дана, проклетство нашег основа. Бол незараслих, живих рана, бол Беле Горе, Косова!"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације