ДУГО ПУТОВАЊЕ СРБА У ЕВРОПУ, ЦИЉ У МАГЛИ: Анализа "Новости" - Колико је реалан нови рок потенцијалног прикључења наше земље унији
НА нашем дугом путовању у Европу, пре два дана појавио се још један датум могућег приступања Србије и других земаља Западног Балкана Европској унији, а то је, како је рекао председник Европског савета Шарл Мишел током говора на Бледу - 2030. година. Нова "штоперица" упаљена је у тренутку када је Брисел можда и најмање спреман да прима чланице, када администрација европске породице признаје да је Србија потпуно испунила критеријуме за отварање Кластера 3, али га не отвара и док букти рат између Русије и Украјине, који је, уз постојеће, донео додатне услове за Београд односно захтев да у потпуности ускладимо спољну политику са ЕУ и уведемо санкције Москви.
А, пре него Београд испуни све услове, од којих неки попут договора са Приштином, а помиње се и признавање лажне државе, делују неизводљиво, мора да се трансформише и сам "клуб 27". Овде се превасходно мисли на евентуалну промену начина гласања и преласка са правила да сви морају да се сложе на, на пример, двотрећинску већину.
Мишел је и јуче још једном маркирао 2030. годину, али и оценио да интеграција нових земаља неће бити лак посао и да ће захтевати политичку храброст и реформе унутар ЕУ.
- Пријем већег броја сиромашних земаља кандидата утицаће на заједнички буџет и неке политике ЕУ. Бруто домаћи производ будућих земаља чланица је само 50 до 70 одсто у односу на најмању европску економију, што значи да ће оне бити нето примаоци из ЕУ буџета. С друге стране, неке садашње земље примаоци ће након проширења више уплаћивати у ЕУ буџет него што ће из њега добијати. Морамо да осмислимо како спровести ову сложену транзицију. Не треба у потпуности одбацити принцип једногласног одлучивања јер он гарантује јединство у спровођењу одлука, али је потребно разговарати о корекцијама принципа квалификоване већине, односно бројевима и ситуацијама када се спроводи. Ово ће бити посебно тврд орах.
Председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач рекла је за "Новости" да "од 26. маја 1999. године, када је Европска комисија предложила 'Процес стабилизације и придруживања' за БиХ, Хрватску, Србију, Црну Гору, Македонију и Албанију, код нас су се променила три државно-правна облика: СРЈ, ДЗ СЦГ, Република Србија, изабрана је 17. Влада након увођења вишестраначја, тада рођена генерација сада има 24 године, од европских заједница се стигло до Европске уније, мењали су се известиоци и комесари за проширење, све се мењало само је израз европска перспектива био константа":
- Лицитирало се разним годинама уласка Србије у ЕУ, од 2007, 2014, 2025, и све су то били симболички и "индикативни" термини. Сада се помиње 2030, што значи да у наредном мандату Европске комисије 2024-2029. комплетан процес може бити завршен. Мислим да је важно да се Мишел није позвао само на европску перспективу, већ је позвао ЕУ да се конкретно ухвати укоштац са проширењем и да је свестан да је спори пут разочарао многе и у региону и у ЕУ. Процес европских интеграција је двосмеран и његова динамика зависи од Србије али и од саме ЕУ, а чињеница је да ЕУ често нема разумевање за наше ставове. Да бисмо до 2030. ушли у ЕУ требало би да Уговор о приступању ЕУ потпишемо до краја 2028. године, како би могао да се ратификује у свим државама чланицама. Последње поглавље мора бити затворено најкасније у јуну 2028. године. У два наврата Европска комисија је препоручила отварање Кластера 3, спремни смо за финалну фазу процеса приступања ЕУ у којој се напредак мери имплементацијом усвојених прописа, стратегија и планова.
Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, истакла је за "Новости" да је Мишелова порука "добра и охрабрујућа, али треба сачекати самит Европска унија - Западни Балкан крајем ове године да видимо да ли ће 2030. година чланства ући и у званичне документе ЕУ, тј. да ли ће се свих 27 земаља чланица ЕУ сложити са тим".
- Док је Мишел говорио на Бледу, председник Француске Емануел Макрон је у обраћању француским амбасадорима у Паризу понављао да ЕУ мора да се реформише пре него што прими нове чланице са Западног Балкана, Украјину и Молдавију и да је већ компликовано одлучивање 27 чланица, а камоли са 33 или 35. Најважнија реформа био би прелазак са једногласности на одлучивање двотрећинском већином, чему се противе многе чланице, јер би изгубиле право вета. Од руске агресије на Украјину проширење је постало и геополитичко питање, али се још разговара и моделима пријема нових чланица, јер је извесно да ће се инсистирати на постепеној интеграцији, а не на моделу по коме су се раније примале. Већ више од деценије проширење ЕУ је практично заустављено, а истовремено је повећан број самита, форума, догађаја који се баве овом темом, која може да буде интересантна за неке кругове у ЕУ и на Западном Балкану, али која нажалост не доприноси повратку поверења грађана у читав процес.
У односу на друге земље, Србија има поглавље 35 које се односи на КиМ и које ће вероватно бити последње затварано.
ЕК: Проширење по заслугама
ПРОШИРЕЊЕ ЕУ је политички приоритет за Европску комисију, али је то процес заснован на заслугама и изјавила је портпаролка ЕК Дана Спинант.
- ЕК није фокусирана на датум, већ на блиску сарадњу са земљама кандидатима да се спреме за придруживање ЕУ. Они би требало да се придруже ЕУ када буду спремни.
На питање да ли је Мишел координисао своју изјаву о 2030. години, као могућој за проширење, са председницом ЕК, одговорила је да "није упозната ни са каквим контактима у вези са овим говором".
Сијарто: Зашто не сутра?
МАЂАРСКИ министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да је кључно да ЕУ буде "снажнија и већа" и додао:
- У реду је 2030, али зашто то не би било сутра. Снажнија економска сарадња са Кином помогла би Европској унији која је протеклих година због својих одлука изгубила на снази. Кад говорите о потребни брзог примирја и прекида ватре у Украјини одмах вам се суди и стигматизују вас као руског шпијуна, пропагандисту Кремља и Путиновог пријатеља. Европљани се превише воде идеологијом, а премало физичко-инфраструктурним аспектом.
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)
МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.
14. 11. 2024. у 17:17
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
ЧИТУЉА КОСТИЋУ ОД ДЕЦЕ: "Живиш кроз нас - настављамо с поносом"
МИОДРАГ Костић, оснивач и председник МК Групе, преминуо је у среду ујутру.
14. 11. 2024. у 12:46
Коментари (18)