НЕЋЕ МОЋИ, Зачарaни круг самоодбране

ДА ЛИ позив на самоодбрану може представљати позив на улазак у спиралу насиља из које се без велике несреће не може изаћи?

Фото З. Јовановић

Самоодбрана је легитимна исто онолико колико напад није, звучи као сасвим логичан аксиом. Питање је само како овом аксиому приступамо - да ли као добро утврђеној чињеници коју треба прихватити без контроверзи и додатних питања, или као полазној тачки за даље расуђивање и анализу. Новинарка Биљана Степановић тој тези прилази на први начин, постављајући је као апсолут, неупитну истину којој се мора повиновати и која се мора извршити. Ја бих јој приступио мало опрезније, јер је сам појам самоодбране врло субјективан, пошто није увек недвосмислено јасно ко напада, а ко се брани.

Објаснићу вам на примеру сличном оном који је био и повод за њен текст где помиње легитимност самоодбране - ужасном нападу у Београду од пре неколико дана када је безумник за воланом дао гас колима и повредио једну студенткињу која је учествовала у блокади. Из своје перспективе, студенткиња је блокирајући улицу бранила своја права, односно борила се за захтеве које су изнели студенти при започињању блокада. Из своје перспективе, возач аутомобила који ју је ударио и повредио на злочиначки начин је бранио своје право на слободу кретања.

Сједињене Државе важе за бастион слободе и демократије, уређено друштво са владавином права у којем је закон алфа и омега, идеал којем треба тежити. Са овим се многи неће сложити, али не верујем да су међу њима Биљана Степановић и њени истомишљеници. У тој Америци је, према Арију Вајлу, истраживачу тероризма са Универзитета у Чикагу, само између маја и октобра 2020. било више од стотину случајева да су возачи својим возилима улетали у масу демонстраната, од чега је око половине било намерно. Овај феномен, сукоб возача и демонстраната, толико је узео маха да је гувернер Флориде Рон Десантис сматрао да мора да предузме неке мере, па је његова држава 2021. усвојила Закон о борби против јавних нереда. Укратко, овај закон, поред осталог, предвиђа да ако три и више особа блокира пут, возач који осети страх да је његова безбедност угрожена, дода гас и на силу прође кроз окупљене не може бити предмет грађанске тужбе због евентуалних повреда и смрти узрокованих његовим понашањем, и може бити само кривично гоњен, уколико тужилаштво процени да је то потребно. То практично значи давање имунитета за оваква дела.

Закон на Флориди јесте екстреман и, како је сам Десантис рекао, "најјачи закон против нереда и за снаге реда у земљи и ниједан други му није ни принети", али у том периоду су слични закони усвојени и у других 45 америчких држава. Мотив за доношење оваквих закона били су бројни случајеви у којим су учесници у протестима нападали возаче који би се нашли на блокираним путевима. Да је гувернер Десантис имао подршку грађана Флориде за овакву акцију показује чињеница да је изборе 2018. добио тесном разликом од 0,4 одсто, а наредне, 2022. године, са разликом од скоро 20 одсто. Овоме треба додати и податак да је у Америци последњих година приметан тренд миграције становника из либералних држава попут Калифорније у оне конзервативније као што су Тексас или Флорида.

Овај пример са Сједињеним Државама навео сам не да бих на било који начин оправдао лудачки акт човека који је из чистог беса, а не из страха за свој живот, замало убио студенткињу која је блокирала улицу у уверењу да се бори за бољу Србију, него да бих указао на то да се оваква питања не могу банализовати на начин на који данас неки код нас то покушавају да ураде. Наслов "Самоодбрана је легитимна, напад није: Нећете нам газити децу" и додатак "Нашу децу морамо да бранимо на сваки начин и по сваку цену" јесу озбиљна манипулација и још једна у низу злоупотреба трагедије, што, још једном понављам, злочиначки чин вожње кроз окупљене демонстранте свакако јесте. "Ово не иде на добро", с правом у свом тексту примећује Биљана Степановић, али својим писањем не чини ништа друго него да нам буде још горе, јер давање легитимитета ономе што она перципира као "самоодбрану" је још једно хушкање на насиље и на даљу поделу друштва, уместо на смиривање страсти. О "одбрани деце на сваки начин и по сваку цену" да и не говоримо. Своју децу ћемо у овом тренутку заштитити тако што ћемо их позвати да смире страсти, а не тако што ћемо их подстрекивати на насиље, јер и самоодбрана је насиље. Позивање на самоодбрану је позивање у зачарани круг насиља сличан оном у који увлачи традиција крвне освете и онда, заиста, "ово не иде на добро".

Рече ми један од младих и честитих учесника ових протеста како су за њега "приче о 'обојеним револуцијама' бајке". Исто тако многи људи нису веровали у корону. Не говорим сада о онима који су оспоравали ефикасност вакцина (то се у међувремену за неке од њих показало као сасвим исправан приступ). Не говорим ни о онима који су тврдили да је вирус вештачки направљен у некој лабораторији. Мислим на оне који су тврдили да је сама прича о постојању вируса измишљотина, односно бајка. Зар неко после свега што се у свету, а не само код нас, дешавало у последњих четврт века може при здравој свести да каже да су "обојене револуције" бајка? Не кажем да нису направљене у некој лабораторији. А онај ко тврди да се сада треба самоорганизовати за самоодбрану је лаборант, јер ако заиста схвата да "ово не иде на добро", зашто не каже "стани", него "иди даље свим средствима и по сваку цену"?

Препоручујемо

Колумне

0 5

НЕЋЕ МОЋИ: Санкције ослобађају

12. 01. 2025. у 18:10

Колумне

0 5

НЕЋЕ МОЋИ, Чија су наша деца?

05. 01. 2025. у 08:00

Политика

0 105

НЕЋЕ МОЋИ: Хрватски интерес данас

29. 12. 2024. у 10:45

Колумне

0 2

НЕЋЕ МОЋИ: Западни ветар у коси

15. 12. 2024. у 13:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације