ШАНСА ДА КиМ ОПЕТ БУДЕ ТЕМА НА ИСТ РИВЕРУ: Анализа "Новости" - шта Београд може да добије расправом у Савету безбедности УН

НАЈАВА председника Александра Вучића да ће Србија због терора над нашим народом и етничког чишћења на Косову и Метохији тражити седницу Савета безбедности Уједињених нација, могла би бити покушај да се косовско питање врати под окриље "куће света", на Ист Ривер, одакле је 2010. године пребачено у европско двориште.

FOTO: Tanjug/AP

Последњи догађаји на северу КиМ, наметање албанских градоначелника у српским срединама, стална хапшења, упади специјалаца и толерисање једностраних потеза премијера привремених приштинских институција, показали су да Брисел нема капацитета, а ни жеље да се дође до компромиса. У прилог томе иду у изјаве немачког и француског амбасадора у Приштини, Јурна Родеа и Оливијеа Героа, да Србија "на крају мора да призна независност Косова".

С обзиром на то да наша земља није чланица СБ УН, иницијативу да се одржи полемика треба да поднесе нека од земаља чланица. Русија је преко амбасадора у Београду Александра Боцана Харченка већ поручила да постоје разлози за заседање Савета како би се окончао прогон Срба.

Бивши амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић објаснио је да се захтев за одржавање седницу СБ упућује председнику за тај месец и он је дужан да је закаже. Тренутно председава Велика Британија, а у августу Сједињене Америчке Државе.

- Председник СБ не сме да одуговлачи са сазивањем седнице, већ је дужан да је одмах закаже после консултација са чланицама. Држава која није чланица СБ, мора да тражи од било које чланице да у њено име затражи седницу, а онај ко је закаже предлаже и тачку дневног реда. О усвајању дневног реда гласа се на самој седници. Довољно је девет гласова "за" од 15 чланица СБ, а право вета овде не постоји - истакао је Бранковић.

О томе када ће се седница заказати зависи од договора, али и од теме. Ако се заказује због рата и сукоба све иде по хитном поступку, а уколико то није повод, онда се примењује редовна процедура. У расправи, без права гласа, може да учествује и земља која није чланица овог радног тела, а под одређеним условима СБ УН, чак и нечланица Уједињених нација.

Некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић дубоко је уверен да нема решења за Косово и Метохију без СБ УН, који је "својом резолуцијом 1244 још 10. јуна 1999. понудио основни компропис који претпоставља интересе Србије, али и чланица СБ".

- Тај докумет је општеобавезујући за све чланице УН, као и оне које су чланице ЕУ и НАТО. Нико на свету није изузет од одлука јединог светског форума који има овлашћења да се бави питањима мира и безбедности - истакао је Јовановић, за "Новости". - Резолуцијом 1244 је утврђена обавеза да се конкретизација компромиса изврши уз пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, повеље УН и међународног права. Суштинска одредба овог документа је и она која предвиђа враћање одређених контингената војске и полиције Србије ради обављања разних дужности, укључујући и њихово распоређивање на граничне прелазе према Албанији, Црној Гори и Македонији. Ту постоји пуна синхронизација ставова чији је основни смисао интегритет Србије. У Резолуцији 1244 се предвиђа искључиво аутономија за Косово у оквиру Србије. Она може бити широка, суштинска, али нема ништа са сепаратизмом.

Јовановић истиче да не види ниједан разлог зашто се пред СБ УН не покреће питање повратка људи на КиМ, укључујући 250.000 Срба и других наелбанаца, наводећи и да ваљда никоме није у интересу да озакони сепаратизам:

- То право на повратак не може нико да оспорава, и то је питање односа ЕУ и НАТО према нашем народу. А то што говоре страни амбасадори - да Србија треба да призна тзв. Косово - треба окарактерисати као ароганцију и недопустиво коришћење језика ултиматума. То никакве везе нема са овлашћењем које је Генерална скупштина УН дала ЕУ да олакша дијалог. Нека спреме извештај за УН шта су урадили поводом тога.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације