НЕ МОЖЕ У СРБИЈИ ДА СЕ ПОНОВИ 5. ОКТОБАР Интервју - Станислав Олегович Бишок: Позиција вашег председника није иста као пре 23 године

НЕ верујем да се Србији данас може догодити револуција било које боје. Положај председника Вучића и Србије као суверене државе, сада изгледа много стабилније него што је био положај Милошевића пре 23 године. Србија се може сматрати првом нацијом која је доживела обојену револуцију још октобра 2000. године, иако је сам термин скован неколико година касније, у вези са украјинском "наранџастом револуцијом". Главна покретачка снага револуције, ма које боје, јесте присуство унутрашњих противречности у једном друштву. Ниједан пројекат промене режима, ма колико да се намеће са стране, не може бити успешан ако тај режим подржава становништво дотичне државе.

Фото: Приватна архива

Овако у интервјуу "Новостима" говори др Станислав Бишок, професор Факултета политичких

Најпре сте били заговорник поделе Космета, а касније сте истицали да би то било лоше по српски народ који живи на целој територији КиМ. Шта мислите данас?

- Злогласна интервенција НАТО 1999. зауставила је војну операцију Београда против косовско-албанских снага, али није решила сам проблем Косова. То је одлика већине НАТО интервенција на глобалном нивоу: умешаност без икаквог фундаменталног решења. Истовремено, неке сукобе је лакше држати полузамрзнутим него решити. Ипак, замрзнути статус има својих мана - може се релативно лако пребацити у "врући" режим. Пример је нагорно-карабашки рат у Азербејџану, који је букнуо тридесеттак година након што је био полузамрзнут. Ако се случај Косова посматра као проблем становништва а не територије, решење би могло бити унеколико лакше. На крају крајева, шансе да Београд поврати контролу над целом територијом КиМ са око 90 одсто етнички несрпског и наводно нелојалног становништва нису велике.

Фото: Приватна архива

Знате ли да у свести српског народа Косово није обично политичко питање на геополитичком терену и да разна "соломонска решења" до сада нису имала прођу?

- Знам да је овај сценарио непопуларан јер већина Срба доживљава Космет као да су им срце запленили непријатељи. Соломонско решење? Можда би то могла да буде дефакто подела без потписивања завршних докумената којима се (остатку) даје формална независност Косова.

Какву реалну помоћ Србија може да очекује од Русије и Кине у јеку рата у Украјини и глобалне светске кризе?

- Ни Русија ни Кина нису спремне да признају независност Косова и изнова понављају да територијални интегритет Србије не треба доводити у питање или мењати без сагласности Београда. Некадашњи руски председник Борис Јељцин је 1999. године уочи интервенције НАТО, наговестио могућност да Русија војно подржи Србију ако буде нападнута. Питање је да ли је овај сценарио уопште био тада могућ. Данас, у ратном контексту који сте навели, нема наговештаја о недипломатским начинима на које би Москва могла да помогне Београду.

Фото: Приватна архива

Колико инсистирање западних сила да Србија уведе санкције Русији има стварне везе са њиховом евентуалном подршком да се реши статус Косова и Метохије?

- Западне силе су по овом питању сасвим јасне и некарактеристично директне: ако се Србија придружи режиму антируских санкција, Запад ће бити наклоњенији Београду. Међутим, чини се да то има више везе са перспективом Србије у Европској унији, него са проблемом Косова.

Како тумачите изненадну, недвосмислену подршку дипломатије САД Србији, први пут од 1999, а после недавног напада Куртијеве полиције на српско становништво на КиМ? Колико у тој подршци има стратегије да се Србија што више удаљи од утицаја Русије?

- Експерти за међународне односе у Русији управо овако тумаче ту ситуацију. Додао бих овоме још једно објашњење: у америчком Стејт департменту, као и у свакој бирократској структури широм света, постоји стална ротација кадрова. Већина придошлица радије следи политику коју су водили њихови претходници, а то се назива "зависност од путање". Међутим, с времена на време стижу креативнији службеници, који не желе да следе исту логику као и њихови претходници - неки, у случају за који питате, који одбијају да прихвате наметнуту логику "лоши Срби против добрих Албанаца" што је био случај више деценија на косовском колосеку.

Да ли је реално очекивати да се ратни сукоб у Украјини оконча у блиској будућности?

- Рат се може завршити данас ако се стране у сукобу сложе да престану да пуцају једна на другу. Што дуже буде трајао сукоб, то ће се положај свих страна у том рату погоршавати у односу на њихову предратну позицију.

Фото: Приватна архива

Назире ли се "соломонско решење" примењиво на овај сукоб?

- Ниједан реалан компромис не заснива се на максималним захтевима, на "све или ништа", за неку од зараћених страна. Јер, мало је вероватно да ће било која страна остварити одлучујућу победу која ће гарантовати безусловну предају и прихватање свих услова од стране губитника. Чини ми се да је најсликовитије амерички историчар и аналитичар Стивен Коткин описао могући компромис између Москве и Кијева: "За Москву би губитак Крима био пораз, а за Украјину би добијање чланства у ЕУ или НАТО било равно победи".

Да ли су у праву они који мисле да је Русија користила погрешну тактику на почетку војне интервенције у Украјини?

- Уверен сам да није реч о војној тактици, већ о погрешним проценама обе стране које су се десиле у првим данима рата. Погрешну процену направила је Москва, која је покренула 24. фебруара 2022. специјалну војну операцију против Кијева, вероватно верујући да ће постићи брзу и одлучујућу победу. Другу грешку направио је сам Кијев који је одлучио да прекине мировне преговоре, започете трећег дана сукоба и да настави отпор, уз све већу спољну подршку. Да је Зеленски прихватио мировне понуде Русије, зауставио би рат - али, с друге стране, многи би га вероватно сматрали издајником.

Фото: Приватна архива

Зашто је победа Ердогана на председничким изборима у Турској окарактерисана и као добра вест за Русију?

- Ердоган заузима јединствену позицију у руско-украјинском сукобу купујући оружје од Русије, продајући оружје Украјини (вероватно не исто оно које Турска купује од Русије), а и даље му као посреднику верују и Путин и Зеленски. У данашњем свету миротворци се више славе него освајачи, а чак су и неуспели миротворци више поштовани од неуспешних освајача. Дакле, Ердоган не ризикује ништа када понавља да је спреман да буде домаћин мировних преговора Русије и Украјине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације