ФЕЉТОН - ПОДИЗАЊЕ НАШЕГ НОВОГ ХРИШЋАНСКОГ ПОКОЛЕЊА
МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски Амфилохије, почасно титулисан архиепископом цетињским, митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светог трона пећког, рођен је на Божић 1938. г. у Барама Радовића, у Доњој Морачи од оца Ћира и мајке Милеве. Свјетовно име му је било Ристо.
Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Основну школу завршио је у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. Велики утицај на духовно узрастање митрополита Амфилохија извршили су преподобни отац Јустин Поповић, велики богослов и духовник наше Цркве, и светогорски старац Пајсије.
Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гдје је магистрирао на Источном понтификалном институту 1965. г. Одатле одлази у Православну цркву Грчке гдје борави седам година и прима ангелски образ и свештенички чин. У том периоду, у Атини, одбранио је докторат о Св. Григорију Палами који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. Послије годину дана проведених на Светој Гори одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. г. постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду, на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета. Докторат honoris causa московске Духовне академије примио је 2003, Института теологије Бјелоруског државног универзитета у Минску 2008, Православног теолошког института Св. Сергије у Паризу 2012. И санктпетербуршке Духовне академије 2014. Одлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. одликован је и орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу, у присуству више хиљада угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и умјетности изабран је 2015. г. Говорио је грчки, руски, италијански, њемачки и француски језик, а у научном раду користио старогрчки, латински и црквенословенски језик.
СВЕТИ архијерејски сабор Српске православне цркве избрао га је маја 1985. за епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. у београдској Саборној цркви патријарх српски Герман, уз саслужење бројних епископа. Међу њима био је и митрополит Прокопије, који га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом произвео у чин архимандрита. Устоличен је за епископа банатског у Вршцу 21. јула 1985. године.
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ епископ банатски Амфилохије је децембра 1990. изабран за митрополита црногорско-приморског, са сједиштем на Цетињу. Свечано устоличење за митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. у Цетињском манастиру. Био је члан Светог архијерејског Синода СПЦ у више наврата. Предсједавао је тим тијелом и био замјеник обољелог блаженопочившег патријарха српског Павла од краја 2007. до његовог упокојења.
На приједлог митрополита Амфилохија, Свети архијерејски Сабор СПЦ обновио је 2000. године древну светосавску епархију под називом Епархија будимљанско-никшићка на челу са епископом Јоаникијем Мићовићем.
Од свога доласка на митрополитски престо митрополит Амфилохије свесрдно се и у свакој могућој прилици залагао за обнову цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену, најстаријег храма њему посвећеног, а сагласно вољи и завјештању његовог синовца Св. Петра Другог Петровића Његоша. До данас власт, власт насљедница оне власти која је срушила цркву 1972, није изашла у сусрет захтевима митрополита Амфилохија.
СВОЈЕВРСНО чудо, незабиљежено у историји ових простора представља обнова бројних манастира и монаштва и свештенства такође трудом митрополита Амфилохија. По доласку на цетињски архијерејски престо, митрополит Амфилохије покренуо је и питање обнове рада Српске православне богословије на Цетињу, коју су укинули комунисти 1945. године. Најстарија, и по многима најбоља просвјетна институција у историји Црне Горе, обновила је рад у септембру 1992. и постала расадник свештеничког кадра и један од темеља духовног препорода ових простора.
Митрополит Амфилохије је на Цетињу основао и Издавачко-информативну установу „Светигора”. Уочи Божића 1992. је изашао и први број и први часопис „Светигора”. Ова установа обогатила је нашу Цркву са више од хиљаду наслова у огромним тиражима. У служби духовно- -просвјетне мисије, митрополит Амфилохије је покренуо оснивање великог броја црквених хорова, духовних центара и књижара. Драгоцјену хуманитарну мисију обављају Кола српских сестара, као и Народне кухиње при Митрополији на Цетињу и при Саборном храму у Подгорици. Обновљен је и рад црквених општина у свим градовима.
ЗА ВРИЈЕМЕ митрополита Амфилохија по први пут у историји Црне Горе, Митрополију црногорско-приморску посјетили су сви православни патријарси и представници свих по- мјесних Цркава православне васељене. По први пут у Црној Гори одржан је и ванредни Архијерејски Сабор СПЦ у манастиру Острогу 1993.
Митрополит Амфилохије је био и академик Међународне словенске академије у Москви и члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, и добитник многих књижевних награда и признања.
Митрополит Амфилохије упокојио се у Господу 17/30. октобра 2020. г. и сахрањен у крипти Храма Васкрсења у Подгорици.
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
МАНАСТИР ОРГАНИЗУЈЕ ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ Док свет умире под Содомом и Гомором, отац Арсеније: "Места су ограничена, неопходна резервација"
У СВЕТИЊИ надомак Мионице, "најлуђа ноћ" постаје прилика за духовну обнову и литургијско славље, далеко од греха и световних искушења, кроз молитву, причешће и смирење, док свет издише под теретом "греха, блуда и Содоме".
25. 11. 2024. у 14:11
Коментари (0)