МОБИЛИЗАЦИЈА ПРОТИВ ЈЕДНОГ НАРОДА - СРПСКОГ: За разбијање Југославије комунисти су користили верске и националне сукобе

ПОБЕДА бољшевизма, извојевана доста лако Октобарском револуцијом 1917. године, обезбеђена тек после грађанског рата 1920. године, била је потрошена већ 1921. године, када је било јасно да се та револуција неће разлити преко обала Совјетске Русије. Њене друштвене и материјалне снаге биле су исцрпљене и она се могла још одржавати враћањем на капиталистичке односе, Лењиновом "новом економском политиком" (Неп-ом), или Стаљиновом репресијом. Уместо социјализма, заснованог на друштвеној и производној основи, створена је партијска држава за одржавање бољшевичког режима недемократским методама и терором.

Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

Створена као "штаб" међународне револуције, Коминтерна је, временом, изгубила свој основни циљ и постала средство за одржавање "социјализма у једној земљи", стварано за заштиту бољшевичке владавине од спољне интервенције. Тако је извршена инструментализација револуционарних циљева са становишта интереса бољшевика. А ту логику су биле принуђене да следе и комунистичке партије других земаља. Комунистичка партија Југославије, прошавши после 1928. године кроз чистилиште фракцијских борби, постала је монолитна партија стаљинског типа, једна од најоданијих "секција" Коминтерне.

Глобална политика Коминтерне и Совјетске Русије била је усмерена против земаља победница у рату и новог поретка у Европи, заснованог на мировним уговорима у Версају. Национално незадовољство у побеђеним земљама, изражавано и у реваншистичким и ревизионистичким тежњама, бољшевици су користили као основно оруђе за изазивање сукоба и револуције на европском тлу. Све до 1934. године Коминтерна је преко својих секција пружала подршку и експазионистичким тежњама Хитлерове Немачке за проширење на рачун: Француске (Рур), Чехословачке (Судетска област), Пољске (Данцинг и Шлеска).

ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ОПЕТ за комунисте била држава коју треба понајпре разорити, са идеолошким образложењем да је она резултат мировних уговора и завојевања Србије, у којој српски народ, као "владајућа" нација угњетава све друге југословенске народе и припаднике националних мањина. За разбијање Југославије комунисти су користили верске и националне сукобе, а као "разорне снаге" поједине опозиционе националне странке (ХСС, словеначке клерикалце, црногорске федералисте), терористичке и фашистичке покрете (ВМРО, Усташки покрет), с којима је требало стварати "борбене споразуме". Тако је основна црта југословенске варијанте стаљинизма било стварање посебних националних држава на балканском тлу као једне од етапа задате југословенске револуције.

Свођење целокупне борбе комуниста у Југославији на националну борбу било је оправдавано једном идеолошком категоризацијом главног објекта те борбе, "великосрпске" буржоазије, као класног и националног непријатеља, који експлоатише и угњетава све друге несрпске народе и слојеве. Али је то идеолошко усмеравање ишло против целог српског народа. Чак су и најистакнутији српски комунисти, оптуживани као сметња бољшевизацији партије, сумњичени за "великодржавље" и подршку "својој великосрпској" буржоазији. Уколико би остајали у партији, као припадници "владајуће" нације, њихова идејна "скретања" су теже квалификована, него комуниста "угњетених" нација, којима се гледало кроз прсте, чак и ако би сарађивали са својом националном буржоазијом. Тако је промовисано неписано начело: мобилизација свих југословенских народа против једног - српског народа.

За такву националну политику, принцип националног самоопредељења и отцепљења није узиман доследно, полазећи од права појединих народа, већ од "историјских" покрајина, код Хрвата, на пример, заснован на историјском и државхом праву, на идејама које потичу још из феудалног доба.

ХРВАТСКИ, СЛОВЕНАЧКИ, македонски комунисти прихватају овакав национални концепт, постају доследни "бољшевици" са убеђењем да се тиме решава пре свега питање њихове посебне националне државности. У том циљу, иницијатори су сарадње са грађанским националним покретима свога народа, под изговором да треба обезбедити руководећу улогу партије у тим покретима. Овакав тренд националне политике утиче на измену структуре чланства: у партији, нарочито у руководству преовлађују углавном хрватски и словеначки кадрови. А у једној илегалној партији бољшевичког типа, кадрови решавају све. Одлукама о територијалној организацији КПЈ, чак одлукама о стварању посебних националних партија, пројектују се будуће националне државе, у случају Хрватске чак знатно увећане; предвиђају се и посебни статуси за Војводину и Косово и Метохију, док се српски национални простор углавном, занемарује. Тако се целокупна политика КПЈ за дужи низ година усмерава на дезинтеграцију Југославије и стварању националних држава на њеном тлу. Захтеви за отцепљење код хрватских и словеначких комуниста се одржавају знатно дуже од званичне политике КПЈ: године 1938. ЦК КПЈ Хрватске одбија "да брани земљу" , док се не реши хрватско питање; 1939. године Кардељ објављује свој познати спис о словеначком националном питању у којем утврђује да ће Словенија остати у Југославији само док је то у њеном интересу.

Сима Марковић/Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

СРПСКИ КОМУНИСТИ, потичући углавном из редова старе социјалдемократске партије, доста дуго су инсистирали на класном и интернационалистичком ставу. Али и поред тог тврђег става, који се граничио са догматизмом, и код њих можемо наћи националне пориве. Вође српских социјалиста 1914. године траже обнављање увећане Србије са Македонијом, Босном и Херцеговином и Јужном Далмацијом, а 1924. године вође српских комуниста се противе дезинтеграцији Југославије и траже њену реорганизацију на бази националних аутономија. У свему томе може се наћи залагање за одбрану српског националног интереса. Кад Сима Марковић брани опстанак Југославије он истиче немогућност отцепљења и стварања националних држава због националне измешаности, мислећи под тим и на Србе ван границе Србије. Мало је ко од српских комуниста прихватао да буде задати "интернационалиста" са искључивим задатком да потпомаже национализам Хрвата и Словенаца и стварање њихових националних држава.

Оптуживани и гоњени као противници "бољшевизације", заговорници социјалдемократије и "десничари", добар део српских комуниста је до средине тридесетих година изван КПЈ, било као искључени, било као дисиденти. Та партија постаје поново привлачна за Србе тек уочи Другог светског рата када она прихвата борбу против фашизма и одбрану Југославије као државне заједнице. Тај нови прилив српских комуниста обнавља у КПЈ њену вишенационалну структуру. Али ни тада ни касније српски комунисти неће у тој партији имати неку креативну улогу, служиће више као инструмент и помоћна снага вођи југословенских комуниста.

Јосиф Васирионович Стаљин/Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

СТАЉИНОВ ЛАГАНИ ЗАОКРЕТ

ОД ПОЛОВИНЕ 1934. године, када је било очигледно да се равнотежа између земаља западне демократије и фашистичких сила нагло помера на штету ових првих, Стаљин тада започиње лагани заокрет у правцу корените ревизије совјетске спољне политике: у јесен 1934. Совјетски Савез улази у Друштво народа, међународну организацију коју је до тада сматрао "разбијачком пећином" измишљеном да сузбије ослободилачке покрете у свету; у пролеће 1935. склопљен је и савез са Француском, затим са Чехословачком; изменио се и непријатељски став према земљама Мале Антанте, према Југославији већ од јесени 1934, кад је Совјетски Савез званично осудио атентат на југословенског краља у Марсељу као дело завере фашистичких сила. Коминтерна је званично ту политику прихватила на свом Седмом конгресу у лето 1935. године.

БОНУС ВИДЕО: ДЕСИЛО СЕ ПРЕ 36 ГОДИНА - Храбар потез Милутина због ког је добио награду Вечерњих новости

Препоручујемо

Познати

0 0

ИБРИНА ХЕЛЕНА Лепа плавуша деценију старија од њега - није типична жена фудбалера: "Видела сам златан сат и велики нос" (ФОТО)

03. 10. 2022. у 12:44

Познати

0 0

МОРАЛА ДА ПОБЕГНЕ: Зашто је Дубравка напустила Срећне људе

03. 10. 2022. у 19:58

Политика

0 3

ШЕМА ЗА РУШЕЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком

09. 10. 2022. у 17:44

Политика

0 3

ИСПИТИВАЊЕ ЧВРСТИНЕ КРАЉЕВИНЕ: Подударност у погледима чланова партије и франковаца

08. 10. 2022. у 16:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације