НЕВАЖЕЋИ ЛИСТИЋИ ЈАЧИ ОД ДВОЈЕ КАНДИДАТА: Колико је гласова завршило у корпи због случајних или намерних грешака приликом заокруживања

ЧАК четири листе на одржаним парламентарним изборима, не рачунајући мањинске, добиле су мање гласова него што је било неважећих листића. А листићи који нису били валидни "победили" су двоје председничких кандидата - Бранку Стаменковић и Мишу Вацића.

Бранка Стаменковић и Миша Вацић / Фото Танјуг

Према последњим објављеним подацима Републичке изборне комисије, у тренутку када је било обрађено 8.030 бирачких места, неважећих листића на председничким изборима било је 87.445, од 3.681.531 бирача који је гласао. На биралиштима много више "нерегуларних" листића забележено је при гласању на парламентарним - 109.294.

Претендент на место шефа државе на изборима 3. априла, Миша Вацић придобио је поверење најмање изашлих бирача - 32.819, трипут мање него што има неважећих листића. Иако са нешто више, 76.943 гласа, кандидаткиња "Суверениста" Бранка Стаменковић за десетак хиљада је испод броја "плавих" листића који су непрописно заокружени, или нису уопште.

Кад се узму појединачни примери, Вацић је на бирачком месту ОШ "Јован Дучић" на Новом Београду добио један глас, док је неважећих листића било шест. У једној месној заједници у Крагујевцу кандидату Српске деснице свој глас дало је троје бирача, док је нерегуларних "папира" било 11. На једном биралишту на Врачару Вацићеви гласачи потпуно су подбацили, па овде за њега није гласао ниједан изашли бирач, док је неважећих листића било чак шест.

Када је реч о изборима за народне посланике, "Суверенисти" су, као и њихов председнички кандидат, забележили 86.297 или 2,28 одсто гласова, што је за око 20.000 гласова мање од неважећих. Затим следе радикали, са подршком 81.964 бирача.

Испод њих, не узимајући у обзир мањине, нашла се листа "Ајмо људи" која са 63.347 или 1,67 одсто подршке није успела да парира неважећим листићима. Сличног гласачког тела на парламентарним, попут Мише Вацића на председничким, јесте листа "Отете бебе - Ана Пејић" са 31.144 или 0,82 одсто гласова, такође, далеко испод броја непризнатих листића.

Новости

Када се упореди стање са парламентарним изборима 2020. године, тада је чак 17 листа имало мање гласова него што је био број неважећих - 118.155 или 3,67 одсто. Трку са "непризнатим" листићима тада су изгубиле листе "За Краљевину Србију", "Суверенисти", Покрет слободних грађана, Чедомир Јовановић и други. Најмање неважећих листића, од 2000. године, забележено је 2003. када их је било свега 1,30 одсто, у гласовима 49.755, док је највише пребројано 2012. године - 170.995 гласова или 4,37 одсто.

У председничкој трци 2017. године РИК је прогласио 60.378 неважећих листића или 1,65 одсто, што је најмање на овом нивоу избора у претходне две деценије. Мање гласова од неважећих тада је имало чак пет кандидата, Саша Радуловић, Милан Стаматовић, Ненад Чанак, Александар Поповић и Мирослав Паровић. Највећи број неправилно заокружених или празних листића пребројан је као и за парламентране, на гласању 2012. - 174.660 или 4,47 одсто.

ЗАВЕТНИЦИ ОД 0,86 ДО 3,75 ОДСТО

ЗАВЕТНИЦИ су на изборима за народне посланике 2016. године добили три пута мање гласова од неважећих листића (0,73 одсто гласова). За шест година, листа Милице Ђурђевић Стаменковски успела је да задобије већу подршку грађана и на овим изборима оствари 3,72 одсто гласова и уђе у парламент.

Препоручујемо

Политика

1 3

ВУЧЕВИЋ: Предлажем председнику Вучићу да на јесен идемо поново на парламентарне изборе, мислим да би то било најпоштеније

07. 04. 2022. у 12:41

Политика

0 2

РИК: Поновљено гласање за парламентарне изборе у суботу 16. априла

06. 04. 2022. у 22:29

Политика

1 23

ВУЧИЋ ИЗГУБИО САМО У ТРИ ОПШТИНЕ: Резултати потврдили чврсти легитимитет актуелног председника, следи занимљива битка за Београд

07. 04. 2022. у 09:00

Политика

0 14

СНС НЕ БЕЖИ НИ ОД ШИРОКЕ КОАЛИЦИЈЕ: Формирање партнерстава у београдској скупштини вероватно у пакету са републичким, лидери калкулишу

06. 04. 2022. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације