Политика

"ДА" НЕ ЗНАЧИ ПРОМЕНУ ДЕЛА УСТАВА О КиМ: Ђорђе Марковић, асистент на Правном факултету у Београду, о предстојећем референдуму

С. С. Р.

04. 01. 2022. у 10:33

ГРАЂАНИ ће се 16. јануара на референдуму изјашњавати о промени Устава, а у јавности има доста недоумица о томе шта се мења и зашто. Најпре, поставља се питање да ли би грађани, евентуалним позитивним одговором на референдумско питање, дали "бланко овлашћење" властима за промену читавог Устава, па и дела који се тиче државне територије и њене целовитости (конкретно одредбе о КиМ). Одговор је јасан и кратак - никако.

ДА НЕ ЗНАЧИ ПРОМЕНУ ДЕЛА УСТАВА О КиМ: Ђорђе Марковић, асистент на Правном факултету у Београду, о предстојећем референдуму

Овако Ђорђе Марковић, асистент на Правном факултету у Београду на Катедри за јавно право, за "Новости", отклања недоумице око промене највишег правног акта.

- Садржина промена је прецизно и недвосмислено утврђена у Уставом прописаној процедури. Народна скупштина је 30. новембра 2021. усвојила Акт о промени, који је истог дана и објављен у "Службеном гласнику". Укратко, предложени амандмани тичу се унапређивања положаја судства као треће гране власти и јавног тужилаштва као самосталног и изузетно важног државног органа - објашњава Марковић.

Како је навео, следећа недоумица је да ли Устав мењамо због и по мери "Европе".

- Прво, треба прецизирати шта се подразумева под "Европом". Током процеса израде предложених амандмана о њима се изјаснила и Венецијанска комисија. Ово тело је орган Савета Европе, организације чији је Србија члан, а која није исто што и Европска унија (ако под "Европом" подразумевамо Европску унију). Чланице Савета Европе су све европске државе осим Белорусије, а Венецијанска комисија као њен орган је сачињена од угледних правних стручњака које делегирају државе чланице и која се бави упоредноправном анализом правних решења на читавом континенту, у циљу размене добрих идеја и праксе. Мишљења Венецијанске комисије имају велики стручни, па и политички значај, али нису обавезујућа. Мишљење Комисије о предложеним уставним променама је позитивно. Ову чињеницу треба узети као један од аргумената приликом изјашњавања и ништа више од тога - објашњава Марковић, и додаје да Устав мењамо због нас самих, а не због неког другог, те стога "примарни мотив грађанима треба да буде мисао о унапређењу наших институција".

Како је навео, циљ промене Устава, огледа се у смањивању могућности да до судства и тужилаштва допру штетни, коруптивни, утицаји:

- С друге стране, циљ није увођење тзв. судократије, како се понекад може чути у јавности. Неопходно је да и судије и тужиоци имају слуха за политику схваћену у најширем смислу - у смислу интереса грађана и државних институција које због грађана и постоје.