БРНАБИЋЕВА: Русија снажан ослонац за развојну агенду Србије до 2030. године
ПРЕМИЈЕРКА Ана Брнабић учествовала је данас у Москви на Међународном извозном форуму ''Произведено у Русији'', где је истакла да је Влада Србије одредила три кључна развојна приоритета до 2030. године и нагласила је да партнерство са Русијом представља снажан ослонац у формирању развојне агенде Србије.
Брнабићева је на пленарној седници „2030. је већ на прагу. Шта треба урадити?“, на којој се обратио и председник Владе Руске Федерације Михаил Мишустин, навела да су три кључна развојна приоритета Србије до 2030. године, издвојивши пре свега развој и употребу вештачке интелигенције.
Као други приоритет истакла је подизање капацитета у области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, а на трећем месту енергетску сигурност и стабилност, уз обезбеђивање услова за дугорочно одржив раст и заштиту животне средине, односно зелену агенду.
- Као председница Владе, стално се преиспитујем шта је то што можемо да учинимо да би људи и привреда у Србији спремније дочекали будућност и постајали све конкурентнији, како би квалитет живота и животни стандард континуирано расли. Србија је успела да се покрене и почне да побеђује - рекла је Брнабићева, која је обраћање почела и завршила са неколико реченица на руском језику.
Премијерка је истакла да је након деценија економског суноврата, Србија под вођством тадашњег премијера, а данас председника Александра Вучића, захваљујући успешно спроведеној фискалној консолидацији и реформама које су, како је рекла, значајно унапредиле пословно окружење, успела да преокрене ствари у своју корист - смањи незапосленост, покрене капиталне инвестиције и крене путем политичке и економске стабилности.
А онда смо 2016. године схватили да морамо да идемо корак даље, да наставимо да се мењамо, како бисмо додатно убрзали наш економски раст, надокнадили пропуштене деценије, и позиционирали се као земља победник у 21. веку, рекла је Брнабићева.
Истакла је да је Влада Србије тада донела стратешку одлуку да крене у свеобухватну дигитализацију: јавне управе, привреде и друштва у целини.
Како је рекла, за само четири године Србија је успела да од сектора информационих и комуникационих технологија направи убедљиво најбрже растући сектор наше економије који данас уједно представља и сектор са највећим извозом, који је много већи од извоза у пољопривреди.
Брнабићева је навела да је Србија увела програмирање као обавезан предмет у основним школама и оформила специјализована ИТ одељења у средњим школама, као и да следеће године завршава потпуну дигитализацију свих школа у Србији.
Додала је да ће сви ученици имати приступ брзом интернету и најмодернијим дигиталним наставним материјалима, као и да су повећани капацитети наших техничких факултета, да су изграђена четири научно-технолошка парка.
- Увели смо значајне пореске олакшице за инвестирање у стартап компаније и истраживање и развој. Оформили Фонд за науку, и више него десетоструко увећали буџет Фонда за иновације.
Брнабићева је казала да прати развој нових технологија у Русији и да учи од Руса, а да су захваљујући томе успостављена важна партнерства са најјачим светским научним центрима, као што је Сколково.
- Све ово нам је, уз огромне инвестиције у капиталне пројекте изградње путне и железничке инфраструктуре, на којима сарађујемо и са руским компанијама, као што је РЖД, помогло да имамо флексибилнију и отпорнију привреду и да у прошлој години пандемије ковида-19 наш привредни пад буде минималан - само 0,9 одсто, а да ове године имамо брз опоравак и динамичан раст од преко седам одсто - рекла је Брнабићева.
Истакла је да је Влада Србије трасирала јасан пут и приоритете до 2030. године и да ће наставити да улаже у то да буде инфраструктурно јака и повезана земља, како унутар Србије, тако и са читавом централном и југоисточном Европом.
Такође, указала је премијерка, Србија ће наставити да улаже у знање, иновације и напредне технологије.
Нагласила је да је развој вештачкке интелигенције дефинисан као стратешки важан стуб даљег привредног развоја Србије, са јасним планом да се Србија до краја 2030. године профилише као регионални лидер у тој области.
Указала је да је Србија усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције прва у региону и 26. на свету, као и да је формиран Институт за развој вештачке интелигенције, обезбеђена платформа за развој вештачке интелигенције коју бесплатно користе сви научно-технолошки паркови, универзитети и институте у Србији, као и да се ради на развијању и коришћењу вештачке интелигенције у јавној управи.
- Предвиђа се да ће вештачка интелигенција до 2030. године допринети светском БДП-у 15,7 трилиона долара. Ми у овоме видимо велику шансу за Србију - истакла је премијерка.
Као други стратешки важан стуб привредног развоја Србије до, и после 2030. године, означила је биоекономију, наводећи да ће нови савремени БИО4 Кампус за биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет бити место сарадње факултета, научних института, стартапова и великих компанија у тој области.
Та инвестиција, како је рекла, вредна је око 200 милиона евра, а до 2030. године очекује се да биоекономија у Србији оствари годишњи приход већи од милијарду евра што ће, како је оценила, значајно допринети платном билансу и економском развоју.
Додала је да је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду отворен најсавременији Центар за секвенцирање генома, наводећи да ће биотехнологија бити пресудна не само за отпорност здравственог система и медицине, већ и за економски раст, али и за националну безбедност.
- Желимо да до 2030. године имамо персонализован приступ медицини и исхрани, као и могућност напредовања у области употребе генетичких достигнућа у енергетици и унапређењу животне средине - рекла је Брнабићева.
Истакла је да је Србија направила велики и важан корак са производњом Спутњик В вакцине против ковида-19 и захвалила је на подршци коју је Русија пружила да се та вакцина производи у Србији.
Као трећи стратешки приороитет Србије до 2030.године Брнабићева је означила питање енергетске будућности и навела да је Србија покренула највећи инвестициони циклус у енергетици у последњих 30 година.
Нагласила је да је Русија најближи партнер Србији у постизању енергетске стабилности и сигурности за грађане и привреду што је, истакла је, показао и недавни договор председника Србије и Русије.
У смислу спољне политике, Србија, како је рекла, тежи пуноправном чланству у ЕУ и истакла је да то ни на који начин не представља препреку за даље унапређење политичких и економских односа на свим нивоима између Србије и Русије.
Посебно је истакла сарадњу две земље у области иновација и напредних технологија, пре свега на изградњи Центра за високе технологије и иновације за који је оквирни уговор потписан јуче.
Подсетила је и на оснивање „Тачке кључања“ у Србији као центра спојеног са мрежом дигиталних „хабова“ Русије.
- Верујем да је размена идеја међу партнерима најбољи темељ и гарант успеха. Зато ћу, као председница Владе Републике Србије, радити на томе да наше партнерство буде још јаче и свеобухватније - поручила је Брнабићева.
Брнабићева је након пленарне седнице са премијером Мишутином обишла изложбу ''Произведено у Русији'', у оквиру Форума, на којој је, између осталог, представљен и српско-руски пројекат Београдски дијаметар који се односи на модернизацију и развој БГ воза.
Међународни извозни форум у Москви одржава се од 2012. године и представља међународну платформу на којој извозници, експерти, званичници и развојне институције разговарају о актуелним питањима извозних активности и развијају практична решења за повећање извоза руске робе и услуга у свету.
Препоручујемо
УСКОРО ПАДА КЉУЧНИ ГРАД, РУСИ НАДИРУ СА СЕВЕРА, ИСТОКА И ЈУГА: Детаљна анализа украјинских стручњака о стању на фронту
ЦЕЛА 2024. година протекла је у знаку повлачења украјинских трупа, које су губиле територије под притиском руских снага које напредују у североисточној Харковској области и источној Доњецкој области, пише Кијев индепендент у својој великој годишњој анализи дешавања на фронту.
24. 12. 2024. у 10:03
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)