Хилови "џавелини" и необјављени рат

НЕШТО се, ипак, променило. Чим су толико постали брутални и безобзирни. Остало је још да каубојкама отварају врата на Андрићевом венцу или на Скупштини. Збиља, одавно ништа циничније није виђено од недавног наступа Кристофера Хила који је председника Србије обавестио да ће Пентагон наоружати такозвану Војску Косова са 245 противтенковских ракета "џавелин", вредних 75 милиона долара. Дакле, стална чланица Савета безбедности УН продаје пројектиле непризнатој држави, кршећи јавно Резолуцију 1244 УН по којој је Кфор једина легална оружана формација на КиМ.

Фото Д. Миловановић

Овај отворени акт непријатељства дошао је свега неколико дана пошто је Александар Вучић наговестио да ће се разматрати поновно увођење обавезног војног рока. Када је београдска комуно-усташија испразнила своје реденике - "Стоп милитаризацији друштва", "Вучићу, шаљи своју децу у рат", "Хоћемо ли опет на Сарајево и Вуковар"... (заборавили су да је у многим земљама њихове љубљене Европе служење војске обавезно) на сцену је ступио "булдожер дипломата" из Роуд Ајленда. Није морао ништа да изговори. Претпостављамо да је у себи мислио ово док је са муштулуком долазио у Председништво:

- Да, наоружавамо Албанце, јер сматрамо да сте ви претња и њима и миру на Балкану.

- Да, наоружавамо Албанце, јер сте у крајњој линији претња и нама пошто је Вучић мали Путин, пошто не уводите санкције Русима и пошто нас за њихов рачун шпијунирате из Ниша.
- И да, наоружавамо Албанце, јер нас баш брига за то што се српска тробојка ономад вијорила на Белој кући и што је Радош Бајић снимио филм о спасавању наших пилота у Прањанима.

Парадоксално, али ово кабадахијско понашање може да буде и добар знак. Чим су овако огољено почели да ударају показују своју слабост и нервозу. Не цветају им руже на глобалном пољу: од Украјине - где су се заглибили и где фали и џебане и долара за унапред изгубљени рат, Блиског истока где се тихо ствара арапска антизападна коалиција, па до ширења БРИКС као противтеже њиховој хегемонији. Зато им се жури да бар овде убележе макар једну победу, не би ли полумртвом Џозефу Бајдену омогућили један плусић пред изборну трку. Све горе побројано нам указује зашто су притисци на Србију постали брутални и нескривени, али нас подучава и да се истовремено отвара маневарски простор на светском талону.

Ако све ово имамо у виду, а не потцењујући оштрину зуба свих тих хијена које круже око наше државе и Вучића, зашто бисмо уопште више следили европски двомоторац Француска - Немачка и разбили се о хриди националног пораза? Због чега бисмо спроводили њихов план за Косово, када га они немају ни за сопствену кућу? Декадентна Француска, недостојна Де Гола и његове визије о Европи од Есторила до Урала, постала је слушкиња англосаксонског света и НАТО. Оно што је започето 2009. са Николом Саркозијем цементира се под Емануелом Макроном, који ових дана крпи владу оптерећену непотизмом (може ли се то тако назвати ако нови премијер за шефа дипломатије постави свог бившег дечка?) и пред чијим се очима буквално распршује вишедеценијски сан о колонијалној управи у Африци. Уосталом, веће су шансе да српски полицајац уђе у Качаник него његов француски колега у париски Барбес.

Можда је и драстичнији пример у Немачкој, чија се министарка спољних послова уби да реши сукоб Израелаца и Палестинаца, док су јој хиљаде трактора и незадовољних фармера под прозором, а земља паралисана највећим штрајком у историји. Уместо да брине како ће да затрпа рупу у буџету насталу укидањем јефтиног руског гаса и финансирањем ратне авантуре Владимира Зеленског, спута инфлацију и огромно незадовољство народа, најнепопуларнији канцелар уређује односе између Београда и његове јужне покрајине? Заиста недостојно ни скеча чувене дружине "Монти Пајтон".

Карте су отворене - Запад је одмрзнуо конфликт на Косову и Метохији (жмурио је на терор над Србима и пустио Куртија да се силом утврди на северу) и жели да га реши што пре тако што би се Србија одрекла себе признајући лажну државу Косово, а заузврат ће тридесет и неке, можда, ући у ЕУ која постаје све више нациоцентрична с неизвесном будућношћу. Била би то најскупље плаћена улазница у нашој целокупној историји. Зато су нам неопходни велико стрпљење, мудрост и заједништво, макар колико и оно Лазарево зрно соли, не би ли смо издржали демонске ударе Империје на заласку. Нешто се, ипак, променило...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације