НЕЋЕ МОЋИ, Бољи је хероин

ИЗБОРНА кампања која је за нама и није била онако бурна како се то могло очекивати, али је, ипак, изнедрила нове жртве међу којима је најуочљивија Никола Пејаковић

Фото З. Јовановић

НИКОЛА Пејаковић, познатији под надимком Коља, заиста је мултиталентован. Поред режије, коју је завршио на Факултету драмских уметности у Београду, доказао се и као глумац, сцена­риста и музичар. Први пут сам га запазио у улози таксисте у филму "Ми нисмо анђели" Срђана Драго­јевића из 1992. године, а показао се и глумећи Деда Мраза у култној новогодишњој емисији "Два сата квалитетног програма". Праву славу стекао је глумећи Халила, муслимански алтер его Србина Милана у изведби Драгана Бје­логрлића. Као и у том филму, и у управо завршеној предизборној кампањи, Пејаковић и Бјелогр­лић су се нашли на две потпуно различите стране - док је један предводник операције "Проглас", други се уписао на списак 2.000 познатих личности које подржа­вају власт.

"Шта се ово дешава, био је баш леп наркоман и нормалан младић", упитао је Кољин отац његову мајку када је глумац одлучио да "опијум за елиту" (хероин) замени "опију­мом за народ" (црквом). Тако је, макар, Коља јануара ове године описао реакцију свог оца када је одлучио да промени живот. "Мој отац се више забринуо за моје здравље кад сам почео да одла­зим у цркву, него кад сам био на хероину", додао је.

Слично овоме (иако се не ради о цркви) реа­говали су и поклоници друге Србије када је Пејаковић одлучио да подржи политичку опцију против које су они. Поништавањем Коље због његових политичких афини­тета је охрабрена, на пример, утицајна твитерашица која се представља као "новинарка", Би­љана Лукић (ја заиста не знам у којем медију она ради, а у њеној изненађујуће краткој биографи­ји пише да је "у новинарству од 1991.", да је "уређивала забавно- музички програм на Студију Б", да је "аутор, сценариста и водитељ многих телевизијских емисија и манифестација", да је од 1995. до 2004. била "суоснивач и уредник телевизије СОС канал", а да се од тада бави, пазите, молим вас, из­бор речи - "менаџментом, консал­тингом и паблишингом" у оквиру своје фирме "Дрим хаус").

"Данашња вест о канселовању Коље ми улива огромну наду - не можемо да се бранимо од зла правдом, законима, силом, ло­вом, али можемо да престанемо да правдамо/разумемо колабо­рационисте зла. Нека иду својима, нема од нас, што рече Предраг Во­штинић, ни 'добар дан'", написала је "твитер новинарка" радујући се прижељкиваној друштвеној смр­ти овог човека.

Заиста, казна је Кољу јер се усудио да стави потпис на "листу прокаже­них" стигла светлосном брзином и то не само од "твитер заједнице" и случајносрпске јавности, него и од најближег круга сарадника - чланови његовог бенда "Гробо­власници" су га изопштили.

Тако је Иван Алексијевић, досадашњи пијаниста бенда "Гробовласници" казао:

"Гробовласници са тим не­мају везе, то је нажалост његова (Кољина) одлука због које тај бенд више не постоји, јер чланови бен­да не желе да буду део његовог политичког ангажмана и све што могу да кажем је да осећам велико разочарање, бес и тугу".

Свега овога не би било да је Коља на време отишао у полицију, од­носно потписао нешто друго. Тада би био поштован и цењен, а овако је "колаборациониста зла". И, за сада, још је све у реду пошто при­падници овог кружока не могу да се бране "правдом, законима, си­лом, ловом". Не могу још да због њима неприхватљивог политич­ког мишљења воде судске проце­се против оних који се са њима не слажу, да усвајају законе којим би "правно решили" деликт мишље­ња (мада су на путу да то учине што кроз Закон о дискриминаци­ји, што кроз Закон о родној равноправности који укључује и увођење поли­тички коректног новоговора), још немају силу да друге јуре по улицама и ба­цају у Саву и Ду­нав, а немају ни "лову".

Заправо, паре већ имају.

Има међу Лу­кићкиним след­беницима и пратиоцима и депре­сивних оптимиста који се жале што Србија не може сама да реши своје "проблеме", али трачак наде виде у спољашњем фактору: "За Србију је једино спас војна интер­венција НАТО. Критична маса је немогућа јер су ови добро проучи­ли грешке Чаушескуа и Милоше­вића и плус се камелеонски прилагођавају новим ситуацијама".

Има и оних, који попут листа "Данас", реално процењују да је "Никола Пејаковић гробовласник своје каријере", али истовремено предвиђају да ће се "након из­бора" нека "Пејаковићева серија брже појавити на телевизији". Јер само тако и може? Није до сада био довољно успешан? А забора­вљају да се у блиској прошлости на телевизији, са све продукци­јом омраженог "Телекома Срби­ја" појавила серија неутралног позивара на гласање Миодрага Мајића. Што је доказ нечега само по себи. Успут буди речено, према члану 31 Закона о судијама, суди­ја не може бити "члан политичке странке, нити политички делова­ти на други начин". Да поновимо, не може "политички деловати на други начин".

Још једна ствар. Коља је послед­њих година износио доста контро­верзне, да не кажемо радикалне политичке ставове попут назива­ња деце из мешаних бракова "ме­шаним месом", на шта сада подсе­ћа и носилац награде нацистичког Друштва за Југоисточну Европу Драган Бурсаћ, а да због тога није поништен. Поништен је због по­дршке једној политичкој опцији.

Тиме је починио смртни грех.

И на крају, став Кољиног оца с по­четка овог текста је очито постао норма у другосрбијанском делу друштва. Дрога и проститутке су океј, али подршка једној партији је но-но.

Препоручујемо

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ: Не ломите ми ђеносајд

03. 12. 2023. у 07:00

Колумне

1 2

НЕЋЕ МОЋИ: Хава нагила

26. 11. 2023. у 18:57

Колумне

2 3

НЕЋЕ МОЋИ: Визант против баћушке

19. 11. 2023. у 14:25

Колумне

4 9

НЕЋЕ МОЋИ, Колико кошта југословенство?

17. 09. 2023. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације