Колумне

ПАМТИЋЕМО СТОЈАДИНА: Јунаштво младића из Лесковице заслужује достојан споменик у Београду или Ваљеву

ЈЕЛЕНА МАТИЈЕВИЋ

30. 09. 2021. у 10:23

Није тада могао тај 19-годишњак, иако тек на размеђу дечаштва и момковања, ни да поступи другачије

ПАМТИЋЕМО СТОЈАДИНА: Јунаштво младића из Лесковице заслужује достојан споменик у Београду или Ваљеву

ЗАПОВЕДИО је мајор Милан Тепић, пре равно 30 година, голобрадим војницима ЈНА који су с њим од проусташких "зенги" бранили складиште муниције у Беденику код Бјеловара, да се склоне, да га оставе да сам доврши оно што је наумио. И сви су се повиновали осим једног - Стојадина Мирковића из ваљевских Горњих Лесковица. Он се тог дана, са црним облаком над Бјеловаром, уз Синђелића из Комленца под Козаром, винуо у бесмртност.

Није могао тај 19-годишњак, иако тек на размеђу дечаштва и момковања, ни да поступи другачије. Одрастао је у честитој, домаћинској кући српских сељака, уз брата и мајку, без рано преминулог оца, али на причама о јунаштву и слави предака из не зна се колико ратова који су војевали за слободу народа и отаџбине. Такви гени су га клесали, одредили му пут. Да је тако, најбоље сведоче и речи његове мајке Анице, која и данас после три деценије свакодневне жалости, уплакана, има снаге да стегне срце и каже: "Мој је Цоле дао свечану заклетву. И испунио!"

Храброст је Стојадина сврстала међу бесмртне. Добио је ордене од Србије и СПЦ, у школском дворишту у његовом родном селу подигнута му је спомен-биста, у школи и спомен-соба, али некако се чини да овај тежак из Лесковице и његово јунаштво заслужују више - достојан споменик у Београду и(ли) Ваљеву. Јер, највредније што је имао дао је за нас који данас слободно ходимо, нажалост, често несвесни немерљиве вредности слободе. А, вредни раб са српске земље подно Повлена од својих непуних 19 лета је знао. Зато није узмакао, није момковао, ни старио, није децу добио... А, њих би, сигурно, учио као што су њега родитељи. Нека зато знамење Стојадину Мирковићу учи нас и нашу децу. Да не заборавимо њега и велику цену слободе. Не смемо!