СМЕДЕРЕВЦИ ЗАБОРАВИЛИ КАКО СУ КАЛИЛИ ЧЕЛИК: У граду на Дунаву данас мало шта подсећа на славну индустријску прошлост

ПРЕДАЊЕ каже да је судбину Смедерева одредило то што је Тито својевремено питао шта овде најбоље успева, па погрешно чуо одговор: "Грожђе" и, мислећи да се ради о гвожђу (!) заповедио да се сагради - железара.

Фото ЗЗЗС

Као и многе друге легенде, ни ова није тачна, али Смедеревци је још памте, мада су - по свему судећи - заборавили како се калио челик.

Јер, сведочанства технолошког знања и развоја су махом нестала без трага, а објекти који су могли да постану атрактивне туристичке дестинације сада пропадају или се, као старо гвожђе, продају на килограм. Индустријско наслеђе старије од века је већини овдашњих људи, нарочито млађима, потпуна непознаница.

А, одлука да се 1913. крај Дунава овде подигне железара није била случајна. За производњу челика су биле неопходне три ствари - енергент, руда и вода - па је превагнуло то што вода није могла да се доведе тамо где има руде...

- На раскрсници друмских, железничких и речних путева, Дунав је био пресудан, јер је у технологији производње гвожђа и челика за тону лима потребно око 100 тона воде - записао је хроничар Железаре мр Јован Стојковић, објашњавајући како је основан ондашњи "Сартид" и зашто је рат одложио покретање српске индустрије челика.

По ослобођењу, обнова разрушене земље је подстакла убрзани развој производне инфраструктуре на обали Дунава, а Србија је у модерно доба закорачила управо освајањем металуршких производних процеса у Смедереву.

Фото Архива Индустријског синдиката

Јер, база је већ постојала и знало се да је ова фабрика од 1922. изградила "чвор" на Железничкој станици и Стари железнички мост у Београду. Исте године, "Сартид" је обавио генералну преправку са парног на дизел-погон скоро комплетне Речне флотиле Морнарице Краљевине Југославије, а и готово све алатке за обнову земље после Другог светског рата су направљене баш у Смедереву...

Нажалост, ововремене иностране инвеститоре - најпре из САД, а потом и из Кине - није занимало српско индустријско наслеђе.

- Када су дошли Американци, растурен је Институт црне металургије у којем су стасавали кадрови који знају да праве челик - каже директор регионалног Завода за заштиту споменика културе Дејан Радовановић.

- Та установа је чувала архивску грађу и фото-документацију о настајању Старе железаре, а ми смо још 1994. урадили пројекат за Музеј металургије који је требало да буде подигнут на почетку Цвијићеве улице. Испоставило се, међутим, да није било политичке воље...

Фото Архива Индустријског синдиката

Али, објекат Старе железаре који није занимао странце, сада је у приватном власништву неколико фирми. Још пре доласка странаца, Челичана је продата на килограм, од укупно четири, три генератора су исечена и раскрчмљена, а у старом гвожђу је завршила и Ковачница у којој су поједине машине радиле до 2007. и производиле више од 20 модела мотика.

Сада су конзерватори Србије одлучили да сачувају бар оно што је остало. Обављени су техничко, фото и 3Д снимање објеката Старе железаре, пописане и фотографисане машине и постројења, израђен образац за евидентирање објеката и припремљен Правилник. Договорена је и стратегија заштите индустријског наслеђа које обухвата још Виноградарски подрум, Силос, Монопол дувана и Монопол соли.

Препоручујемо

Економија

0 0

ПОЛОВИНОМ 2021. ЧИСТИЈИ ВАЗДУХ: Репортери "Новости" на изградњи нових погона агломерације ХБИС у Смедереву

22. 12. 2020. у 13:00

Економија

0 2

СМЕДЕРЕВСКА ЖЕЛЕЗАРА НАЈВЕЋИ ИЗВОЗНИК

18. 09. 2020. у 13:19

Друштво

0 3

"ЗЕЛЕНА АЖДАЈА" СИМБОЛ СМЕДЕРЕВА: Служила Американце, добра и Кинезима, у старој луци на Дунаву ради скоро пола века

04. 09. 2020. у 11:00

Економија

0 1

Железара ХБИС у Смедереву угасила једну високу пећ

08. 07. 2020. у 11:56

Политика

0 0

Коме и зашто смета братски ЗАГРЉАЈ Кине?

16. 06. 2020. у 16:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације