У ЦЕЛОМ СЕЛУ СЕДАМ ЖИТЕЉА: У Бискупићима код Пријепоља најмлађи становник има 62 године, и околна места пуста

ПРИЧА која следи могла би да се напише бар у десетак села у околини Пријепоља.

Фото А. Р.

Избор је пао на Бискупиће, јер је то село негде на "међи": ретки мештани плаћају порез општини Пријепоље, комуналије Београду или суседној Новој Вароши а, кад за то дође време, сахрањују се на Равни, гробљу поетског имена, смештеном насред родног села.

Још пре шест година у једном локалном листу објављена је прича из Бискупића, насловљена више него илустративно: Цело село стало у "ладу ниву"! Овде би се могла завршити тужна прича из Бискупића...

Елем, тако би, писало је у том тексту, Вујо Миликић, рано с пролећа, долазио из околине Београда да проведе лето у Бискупићима. Па би његова "лада нива" постала готово па службено возило преосталих Бискупћана. Који би, кад се мало "стисну", сви могли стати у њу, па: "Ћерај Вујо, ја у Пријепоље, ја у Нову Варош"...

Како је тема ове репортаже будућност села у општини Пријепоље, а полазиште попис становништва од пре две године, да не останемо дужни: У овом селу је пре две године службено потврђено да је "спало" на једну цифру! Укупно је, наиме, евидентирано 7 (и словима: седам) становника Бискупића!

Данас их је, вероватно, још мање, посебно ако "одбијемо" све ређе гласове потомака који у једном или другом правцу, пред море или враћајући се са југа, сврате на дан-два у дедовину. Да покосе око гробова предака на сеоском гробљу, мало проветре давно напуштене куће и потврде да су им очеви били у праву кад су одлазили одавде.

Јер, нису без разлога остале реченице Милана Рвовића, изговорене кад је бројао деведесет и неку годину:

- Нема горе туге него кад те сколе самоћа и пустиња око тебе. Раније је, макар, имало и народа и стоке, и песме и весеља. Сад да оглухнеш од тишине. И питаш ме шта ће на крају бити са овим селом. Биће шума. Било је шума кад су наши стари дошли овде, и постаће поново шуметина.

Па нема нас више ни у бирачком списку, ни на било којем другом. Осим онога списка доље, ђе нам је гробље и ђе нас има много више. Само, они са Равне су одавно изгубили право гласа - шале се малобројни Бискупћани на питање дође ли ко из града макар пред изборе, у агитацију. Ево, нас неколицина, рачунај да те је дочекало пола села, друга половина или је код доктора или најстарији нису могли да се испењу довде.

- У Бискупићима данас стално борави троје преосталих мештана, каже председник Месне заједнице Правошево Раденко Матовић. Бискупићи, наиме, одавно чине део ове месне заједнице. Остали су, додаје Матовић, или одселили код потомака смештених широм Србије или, пак, код предака, доле на гробљу!

Мало кроз шалу, више кроз збиљу, закључујемо да су Бискупићи "прежаљени". Квар на трофазној струји је својевремено занемарен јер су у пријепољској Дистрибуцији добили "речит" одговор: Шта ће вам трофазна струја? Њу ионако користи само једно домаћинство где је домаћин сам у кући и најстарији у селу. Кад он умре никоме више неће требати...

И, "превели" и тај трофазни вод у монофазни! Мањи је ризик, речено им је.

Готово на ивици висоравни у Бискупићима, одакле Међани изгледају бесконачно ниско а кањон Милешевке подсећа на змијурину која се протегла све доле до Тјескоба и Јерининог града, огроман бор, народ га зове Свети бор!

Покојни Вељо Миликић је говорио пре 15-20 година, док је овај бор још имао по неку сирову грану, да ће се осушити кад нестане народа. И ето га, сув бор, а село готово мртво. Често се на њему скупи читаво јато орлова, белоглавих супова, који из хранилишта под Ћетеницом долећу и овде се одмарају и посматрају. Стари људи су говорили да је била ту некад црква, па је после изграђена друга на месту које и сад зову зову Црквине, горе више Милановића у Правошеву.

Од памтивека у Бискупићима су само Миликићи и Рвовићи. Најмлађи стални становник Бискупића има 62 године. Зато је, ваљда, и најмлађи. Рођен средином прошлог века...

Фото А. Р.

Прво досељавање

ПРЕМА једној од легенди, село је добило назив у време када се овде налазило седиште неке бискупије. Прво досељавање садашњег становништва регистровано је половином деветнаестог века.

Резултати пописа

ДРЖАВНИМ пописом из 2011. године у седам домаћинстава уписано је девет становника, а 1948. године било је 214 становника у 26 домаћинстава! На последњем, 2022. године, констатовано је седам житеља!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације