ЛАНЕ РЕЦИКЛИРАЛИ 400 ТОНА ОТПАДА: Вршчани за годину дана на рециклажу послали 400 тона отпада

Јелена Ј. Баљак
Јелена Ј. Баљак

30. 08. 2023. у 21:37

ВРШАЦ деценијама слови за један од еко­лошки најосвешће­нијих градова у Србији, што је посебно изражено током последњих седам година, откад се ЈКП "2. октобар" активно бави рециклажом неорганског отпада.

ЛАНЕ РЕЦИКЛИРАЛИ 400 ТОНА ОТПАДА: Вршчани за годину дана на рециклажу послали 400 тона отпада

Фото Ј. Ј. Баљак

Комуналци на Градској депонији свакодневно сами сортирају смеће и шаљу га на даљу обраду, а само лане су, у сарадњи са "Секопаком" - водећим оператером амбалажног отпада у нашој земљи - сакупили и на рецикла­жу послали више од 400 тона пластичних флаша, стаклених боца, лименки, картона... Очекује се да ће ове године та статисти­ка бити још боља, јер су пролетос широм градске зоне поставили 70 посуда за прикупљање стакла и већ сада су испунили за­цртану квоту од 150 тона поменуте амбалаже.

- Захваљујући сортирању отпада намењеног реци­клажи, за само три године, просечну количину смећа које заврши на нашој депо­нији смањили смо са 28 на 22 тоне дневно. Истовреме­но, и висина сметлишта је, уместо да иде нагоре, сада чак мања за око метар, а искоренили смо и самоза­паљивање, које се раније често дешавало - објашња­ва Велизар Вемић, руково­дилац сектора Одржавање јавних површина у ЈКП "2. октобар".

Фото ЈКП Други октобар

Штавише, Вршчани су прошле године - међу пр­вима у Србији - у Стакле­нику и Магистарском на­сељу, покренули пројекат примарне селекције кућ­ног отпада, којим је тре­нутно обухваћено око 600, од укупно 16.000 градских домаћинстава.

- План је да акцију сва­ке године проширујемо за око 300 нових корисника. Вршчани већ стичу нове навике и сами сортирају смеће, а ми их мотивише­мо тако што свакој месној заједници уплаћујемо новац који зарадимо од продаје ПЕТ амбалаже са њихове територије - каже Вемић и истиче да орга­низују и хуманитарне ак­ције прикупљања старе, али гардеробе која још може да се носи, да тешко разградиви и лако запа­љиви текстил не би завр­шио на депонији.

Фото Ј. Ј. Баљак

Остатке хране користе за производњу компоста којим одржавају градске цветне леје, док грађевин­ски отпад дробе и њиме посипају атарске путеве.

- Тако смо успели да век трајања овдашње де­поније, која се простире на 23 хектара, од којих се тренутно користи тек нешто више од трећине, буде продужен. Исто тако, до 2020, када се гледало са Вршачких планина, она је изгледала као велика бела мрља усред зелених ораница, са пластичним кесама које су летеле свуд наоколо, а данас се не разазнаје да је реч о сме­тлишту, јер је добар део површине обрастао зеле­нилом - закључује Вели­зар Вемић.

Велизар Вемић, Фото Ј. Ј. Баљак

Опрема

ИАКО је, још пре де­вет година, ЈКП "2. октобар" на депонији саградио објекат за сортирно-рециклажни центар, он још не ради јер недостају машине. Недавно су од "Секопака" добили мини-линију за обраду сакупљеног отпада, али ће шест метара дугачка покретна трака и опрема за бушење пластич­них флаша ради бољег балирања, ипак, бити смештени у некој мањој просторији... Очекују и једну пресу за папир, с обзиром на то да је и локална привреда показала велику одговорност, те комплетан отпад ове врсте доноси на рециклажу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине

МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: "Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине"

НАКОН готово три године рата у Украјини, ескалација иностраних санкција наметнутих руској индустрији коначно има приметан утицај на напоре Москве за модернизацију, пише британски Телеграф.

28. 11. 2024. у 08:08

Коментари (0)

MVP by Mozzart Sport: Ко су најбољи српски фудбалери и фудбалерке у иностранству?