Србија

НА ДАНАШЊНИ ДАН ВРАЊЕ ДОБИЛО ГИМНАЗИЈУ: Школа била и остала понос града

Јелена Стојковић

08. 08. 2023. у 11:43

ОБРАЗОВНА установа у Врању Гимназија „Бора Станковић” данас обележава 142 године свог постојања и рада. Кроз њу су као наставници и ученици прошли Бора Станковић, Јаша Продановић, Ђорђе Тасић, Љуба Давидовић, Коста Тодоровић, Миољуб Кичић, Радоје Домановић...

НА ДАНАШЊНИ ДАН ВРАЊЕ ДОБИЛО ГИМНАЗИЈУ: Школа била и остала понос града

Директорка школе Сузана Мишић и професор историје Ненад Стојиљковић у ауторском тексту који преносимо описали су историјат и осврнули се на данашњицу школе која је била и остала понос града.

Те давне 1881, три године после ослобођења Врања од османске власти, решењем министарства просвете Стојана Новаковића од 5. августа у Врању је почела да ради гимназија, што је дочекано са великим одушевљењем у тадашњој чаршији. Знамо да је Врањска гимназија свој рад почела у Деливер-беговим конацима, вероватно комплексу зграда које данас Врањанци знају као Пашини конаци и у тим просторијама ће радити наредних пола века.

По окончању Великог рата, због повећања броја деце, али и неодговарајућих услова у којима је до тада Гимназија радила, покренута је иницијатива да се изгради наменска зграда. Темељ за нову зграду, у којој се Гимназија и дан-данас налази, освећен је на Видовдан 1931. године, а зграда је завршена две године касније, и септембра 1933. године ђаци су први пут сели у нове клупе. У новој згради је било простора за све школске активностги, а школа је добила и за тадашње време веома модерну фискултурну салу, учионице, кабинете као и лабораторије за експерименте. После темељне реконструкције, која је завршена 2013. године, Врањска гимназија је постала установа у којој се настава изводи уз примену иновативних наставних модела, чувајући традиционални модел гимназијског образовања.

Сама зграда Гимназије представља једну од архитектонски најлепших гимназија у Србији. Једно од обележја које је издваја од других Гимназија је и седам попрсја великана: Вука Стефановића Караџића, Борисава Станковића, Ивана Гундулића, Светог Саве, Ивана Мажуранића, Франца Прешерна и Петра Петровића Његоша који се налазе на фасади, на другом спрату изнад улаза, испод којих ученици Гимназије сваког дана пролазе при уласку у школу.

Гимназија је током времена мењала своје називе од „Врањска нижа гимназија”, „Краљевско-српска нижа гимназија у Врању”, Гимназија „Немањина”, „Гимназија”, да би данашњи назив Гимназија „Бора Станковић” понела 1959. године, али је међу Врањанцима и ученицима једна и чувена „Врањска гимназијаˮ.

Током тог периода као наставници или као ученици кроз врањску гимназију су прошле бројне данас познате и цењене личности у науци, култури, уметности, медицини и осталим областима, које су својим радом показале степен друштвене организованости и обележиле једно историјско раздобље по духовној и културној основи.

У књизи „Знамените личности врањске Гимназијеˮ, која је изашла поводом 140 година рада и постојања установе описани су животи и дела врањских гимназијалаца: Боре Станковића, Јаше Продановића, Ђорђа Тасића, Љубе Давидовића, Косте Тодоровића, Миољуба Кичића, Свете Симића, Радоја Домановића, и још много великана, чији су животи и дела оставила велики траг у историји.

Током 142 године, у школи су радиле бројне секције и удружења ученика, а тако је и данас. Поред редовних наставних активности ученици су укључени у бројне секције: драмску, спортску, еколошку, беседништво и друге. Школа има и свој хор који учествује у обележавању скоро свих важних догађаја. Сами ученици, кроз ђачки парламент, али и ван њега имају могућност да предлажу бројне активности и школа им увек помаже у реализацији истих. Гимназијалци су до сада организовали више спортско-хуманитарних турнира, представа, књижевних вечери, такмичења, академија...

Ученици Гимназије остварују и значајне резултате из свих предмата у којима се такмиче и доносе сваке године велики број награда са републичких такмичења. У овој школској години је било освојених око 40 републичких места, а ове године Гимназија је била домаћин и организатор Државног такмичења из физике које је окупило више од 600 ученика и око 200 њихових ментора из целе Србије. Гимназија поред редовних екскурзија организује и бројна студијска путовања, одлазак на Сајам науке, Сајам књига, као и излете са посетом културно-историјским споменицима. Такође, укључена је и у бројне домаће и међународне пројекте на којима су ангажовани наставници и ученици.

Гимназија данас је модерна образовно-васпитна установа која се брине да ученицима стално пружи максималне услове за побољшање и усавршавање образовних капацитета и на тај начин их спрема за будући академски живот и још већа професионална достигнућа. У оквиру школе 2019. године формирана је „Задужбина Олге и Николе Ј. Динића, потпуковника у пензији из Врања” која сваке године поводом Савиндана новачно награђује ученике Гимназије за најбоље темате. Данас школа има своју младост која броји 760 ученика, који су распоређени на основу својих жеља и способности у три смера: друштвено-језички, природно-математички и специјално ИТ одељење за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику. Њихов рад и интересовања прати 90 професора у настави трудећи се да јачају компетенције ученика, развијају њихове способности и откривају таленте.

О Гимназији, њеним ђацима и професорима забележено је неколико мишљења драгоцене и трајне вредности. У сећању Боре Станковића: „Моји професори, који су били наставници у мом забаченом Врању, Љуба Давидовић, Јаша Продановић, Света Симић и други, поласкани успехом свога ђака одмах су ме прихватили у мом првом књижевном раду.ˮ Отац српске дипломатије Љуба Давидовића, некадашњи директор врањске гимназије и потоњи председника Краљевине Југославије у чак три мандата, једном је рекао: „Боље деце од врањских ђака нисам имао за време мога службовања као професор и директор Гимназије. Мирна деца, сви добри и одлични, сви су постали угледни људи и сви заузели лепе положаје у државној служби. Има их лекара, професора, инжењера, судија, официра и професора универзитета.ˮ

Кроз сећање академика Косте Тордоровића: „Врање се не да заборавити. Ја сам у њему као гимназист провео најлепше своје младалачке дане. Нигде и никада у животу нисам имао таквих другова као у врањској гимназији.ˮ

Најлепши опис Гимназије дао је Бошко Бабовић у свом сећању: „Гимназијско здање, у тој и таквој средини, сасвим се издвајало. На увишици, висока и лепа, скоро наслоњена на градски парк, с великим и неозелењеним простором испред себе, на коме су се налазили само темељи још пре рата започетог Дома културе – Гимназија се видела са свих страна. Усамљена и пространа, као да је доминирала целим градом. ˮ

Данас смо ми сведоци њене традиције, лепоте и важности у историји града Врања чији је она нераскидиви део. Деценијама, годинама и скоро век и по она бележи дане, тешке и лепе, бележи сећања, успомене, време под окупацијом, хероје, знамените ученике и професоре, истакнуте предаваче, добротворе и њена мисија и даље постоји и спроводи се.