СМРТНА КАЗНА ПРЕТИЛА СВАКОМ КО ПОСЕЧЕ ДУД: Вршац, данас познат по виноградарству, у прошлости био центар свиларства у Аустроугарској

ПРЕ скоро три века главна привредна грана у Вршцу није било виноградарство, по ком је тај град одувек био познат, већ - свиларство.

Дрворед столетних дудова на путу Вршац-Бела Црква, Фото Ј. Ј. Баљак

Узгајање свилених буба и производња сирове свиле били су толико развијени да су дудови, чије лишће представља једину храну ових инсеката, тада, такорећи, сматрани - светим дрветом.

Сваком ко би се усудио да дудовима направи било какву штету или да, не дај Боже, дрво посече, претила је смртна казна! Постојали су и прописи по којима је око сваке куће морало бити посађено бар 20 стабала белих дудова, а прича се и да је Марија Терезија својевремено издала наредбу да сви младенци по склапању брака морају да посаде по два бела дуда на путевима од Вршца ка околним селима, како би допринели развоју свиларства и уједно формирали ветрозаштитне појасеве.

- Тако је настао и препознатљиви вршачки дрворед дудова, који се налази са обе стране пута од Вршца до села Стража, укупне дужине 17 километара. Управо та столетна стабла данас једина сведоче о тим давним временима, када су дудови у вршачком дистрикту заузимали већу површину од винограда. Били су посађени на неколико хиљада хектара - каже, за "Новости", вршачки хроничар Иван Бабић.

Иван Бабић, Фото Ј. Ј. Баљак

У то време није било породице, која се није бавила бар неким делом свиларске производње. Углавном су то били сиромашнији слојеви друштва. Држава им је бесплатно давала јаја свилених буба, а обавезала се и да ће од њих откупљивати сирову свилу, па су крајем 18. века свиларски заводи редом ницали у данашњој Улици Милана Тепића, а потом и у другим деловима града.

- Први завод за сакупљање и одмотавање кокона, чауре свилене бубе из које се извлаче свилене нити, отворен је 1751, а процват ове привредне гране уследио је две деценије касније, када је Марија Терезија наложила да се свилара из Темишвара премести у Вршац.

Тада је наш град постао центар свиларства у целој Аустроугарској царевини - вели Бабић.

Свилара код Железничке станице из 18. века, Фото Приватна архива

Најуспешнији у производњи сирове свиле био је познати апотекар Јозеф Херцог, оснивач прве апотеке у Вршцу (данашњи музеј "Апотека на степеницама"). Производи његовог свиларског завода добијали су највиша одликовања од Угарске, Аустрије и Француске. И његова удовица Ева Херцог је 1851. на изложби у Лондону добила златну медаљу за сирову свилу.

Међутим, баш у тренутку када је свиларство доживљавало највећи процват, тој привредној грани у Вршцу је дошао крај. Изградњом државног пута порасла је продаја и извоз вина, па су мештани због боље зараде почели више да се фокусирају на виноградарство. Дударе широм вршачког атара, укључујући и ону од 2.000 десетогодишњих стабала на Гудуричком путу, у потпуности су покрчене око 1855. године. На њиховом месту посађени су виногради, који данас представљају синоним за тај јужнобанатски град.

Гајење свилене бубе у Вршцу, Фото Приватна архива

ЈЕДУ САМО ЛИШЋЕ ЈАЛОВОГ ДУДА

ИАКО је изгубило примат, свиларство је у Вршцу опстајало све до осамдесетих година прошлог века, када су затворени последњи свиларски заводи. Један од највећих узгајивача свилених буба у то време био је чувени вршачки бајкер Сава Весин. Он нам је за живота говорио да је ларве свилених буба узгајао у инкубаторима, које је сам правио.

- Инкубација је трајала пет дана, а онда сам бубе шест недеља хранио искључиво лишћем јаловог белог дуда, јер су од лишћа дуда који има плодове добијале дијареју. Нема на које се дрво одавде до граничног прелаза Ватин нисам попео, не бих ли им набавио храну - приповедао нам је Весин.

- Кад се бубе учауре, кувају се у казану. Уколико се не скувају у року од пет дана, лептир пробуши чауру и излети. Та је чаура онда неупотребљива. Ја сам своје коконе продавао по тежини бубе и добро зарађивао. У целом јужном Банату није било већих од мојих.

НЕМЦИ ДОНЕЛИ ЗАНАТ СА РАЈНЕ

СВИЛАРСТВОМ су се у Вршцу, и у целом Банату, први бавили Немци, досељеници из околине реке Рајне. Почев од 1728. свуда где је било "суво и мршаво земљиште" садили су беле дудове и из чаура свилених буба извлачили свилене нити. Све време су држали примат у тој области. Чак је и чувени вршачки пивар Цофман имао своју добростојећу свилару.

Препоручујемо

Србија

0 0

ЧАСНИ КРСТ У РУКАМА ИВАНА ЈОВАНОВИЋА: У вршачко језеро ускочило 39 пливача, међу њима и једна дама (ФОТО)

19. 01. 2023. у 14:35

Србија

0 1

„КЊИГА ЗА СРЕЋАН ПУТ“: Вршчани на железничкој станици направили - библиотеку

18. 01. 2023. у 19:48

Друштво

0 4

КО СВЕ СМЕ ДА ПЛИВА ЗА ЧАСНИ КРСТ: Кандидати пролазе ригорозне прегледе, не смеју да имају повишен крвни притисак

17. 01. 2023. у 17:24

Култура

0 0

У ЧАСТ 173. РОЂЕНДАНА МИХАЈА ЕМИНЕСКУА: Румуни у Вршцу обележили Национални дан културе

16. 01. 2023. у 20:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације