Србија

ЗАБЕЛЕЖЕНО ВИШЕ ОД 300.000 ПТИЦА: На зимовању код нас по први пут је потврђен и гроготовац

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

02. 02. 2022. у 12:11

МЕЂУНАРОДНИ попис птица водених станишта је завршен, а више од 120 орнитолога и волонтера Друштва за заштиту и проучавање птица Србије приликом пописа је посетило више од 1.500 локалитета на нашим рекама, језерима, рибњацима, акумулацијама, мочварама, плавним пашњацима и слатинама.

ЗАБЕЛЕЖЕНО ВИШЕ ОД 300.000 ПТИЦА: На зимовању код нас по први пут је потврђен и гроготовац

Према прелиминарним резултатима пописа, забележено је више од 300.000 птица водених станишта. Три најбројније врсте су лисаста гуска, патка глувара и обичани галеб.

На зимовању код нас по први пут је потврђен и гроготовац, врста пловке која иначе зимује у Африци и која изузетно ретко презими у Европи.

Од осталих ретких врста забележени су још и кудрави несит, ражањ, велики црноглави галебови, гакови, мали и велики лабудови, црни баршунасти турпани, средњи ронци, црвена луња, црни орлови, превези, риђогрли и ушасти гњурци, златни вивци, црвене чапље.

- Јануар је и ове зиме био непредвидив, баш као и претходних година. Лењдени дани са снегом и јаким ветром отежавали су нам рад на терену, а ниске температуре су довеле до ледостаја на већини стајаћих вода – наводи Марко Шћибан, координатор Међународног пописа птица воденуих станишта у Србији. - Велике реке Дунав, Тису и бегеј, поново смо истраживали са пловила, док је већина локалитета обилажена пешке. Заједно са колегама из Хрватске поново смо успели да у потпуности обиђемо реку Дунав све до Бугарске границе. Најмногобројнија акција била је подручју ушћа Саве у Дунав где су са више локација бројани галебови и мали вранци.

Упркос свим наведеним проблемима, у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије истичу да као велики успех да су успели да обиђу комплетан водоток, већ озбиљно угрожене Велике Мораве. Птице су поново пописиване и на Тамишу, Дрини, Нишави, Видрењаку, Босуту, Пеку, Великој Морави, Грабовици, Лиму, Засависи, Јегрички, Тимоку, Бољетинској и другим рекама.

Алармантно је, како наводе у ДЗППС, што су на већини обиђених локалитета забележени различити видови угрожавања природе – отпадне воде, депоније, криволов, прекомеран лов, преоравање станишта. Приобаља река, језера и канала су све више деградирани, узурпирана илегалним људским активностима и дивљом градњом.

Сазнања до којих се долази кроз ово истраживање користе се за предузимање конкретних мера за заштиту популација дивљих птица и водених станишта која су значајна за очување биодивирзитета и осталих природних ресурса на међурнародном нивоу. Подаци прикупљени у Србији обједињују се и шаљу у светску базу података коју води организација

Wetlands International.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације