НА ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ДР ФЕРЕНЦА КЕМЕЊА: Најављено учешће олимпијаца у Паризу

Б. Г.

18. 07. 2024. у 15:30

Интонирањем Олимпијске химне и полагањем венаца на спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, представници града Зрењанин и многобројни спортисти и олимпијци, обележили су годишњицу рођења др Ференца Кемења и симболично најавили учешће својих спортиста и представника на предстојећим 33. Летњим олимпијским играма у Паризу.

НА ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА ДР ФЕРЕНЦА КЕМЕЊА: Најављено учешће олимпијаца у Паризу

град Зрењанин

Венце и цвеће на спомен-бисту др Ференца Кемења, знаменитог суграђанина, једног од оснивача Међународног олимпијског комитета, пионира савременог олимпијског покрета, члана Оснивачког одбора Олимпијских игара у Атини 1896. године и блиског сарадника првог председника Пјера де Кубертена, положили су градоначелник Симо Салапура, делегације Спортског савеза града, Савеза за школски спорт и установе Спортски објекти, као и прослављени олимпијци Момир Рнић и Милорад Станулов.
Др Ференц Кемењ рођен је 17. јула 1860. године у тадашњем Великом Бечкереку, у којем је провео детињство и младост и похађао Гимназију, а касније се школовао у Штутгарту, Будимпешти и Паризу, где је упознао Пјера де Кубертена и прихватио његове идеје о спорту и могућности да се спорт искористи у мировне сврхе. 
Управо је Кемењ предложио Кубертену обнову античких Олимпијских игара и ту замисао успели су да реализују 1896. године, организацијом првих игара у Атини.     
- Како време одмиче, све више схватамо колики је значај др Ференца Кемења био у оснивању модерних Олимпијских игара, а био је међу петнаест чланова Оснивачког одбора модерне Олимпијаде и један од визионара који су трасирали пут олимпијском покрету и играма које се, за мање од десет дана, одржавају опет у Паризу - нагласио је градоначелник Салапура, поносан на чињеницу да је Зрењанин са ореолом Европског града спорта, један од ретких са преко 60 учесника на Олимпијским играма, спортиста, тренера, судија и пратиоца, а у Паризу ће бити десетак. 
 
- Зрењанин има учеснике на Олимпијским играма у континитету од 1956. године, а оно што посебно прижељкујемо из Париза јесте јубиларна, 25. олимпијска медаља - додао је градоначелник Зрењанина.
 
Последњу олимпијску медаљу у веслачком спорту за тадашњу Југославију, освојио је Зрењанинац Милорад Станулов, 1984. године у Лос Анђелесу, а као прави спортсмен и патриота, човек са два олимпијска одличја, изразио је наду да наши веслачи могу у Паризу постићи успех, да шансу имамо и у наступу дубл-скула и Зрењанинке Јоване Арсић, европске првакиње у дисциплини скиф.
 
- Посебно ми је драго због ње, то јој је други наступ на Олимпијским играма и што сам тврдио после Токија да ће она сазрети за три године и бити у правим веслачким годинама за постизање врхунског резултата, показало се ове године на Европском првенству и мислим да ће, после дужег времена, српско веслање имати финалисте на Олимпијским играма, а надам се и медаљу - рекао је Станулов, веслач 20. века, уз напомену да у Србији Зрењанин предњачи у неговању културе сећања на Олимпијске игре. 
 
ПРОМОЦИЈА ДРУГЕ КЊИГЕ О ОЛИМПИЈЦИМА
 
25. јула биће промовисана друга књига “Зрењанинска олимпијска огрлица”, у којој су детаљно описани сви учесници и резултати зрењанинских спортиста на досадашњим Олимпијадама.
 
ЗАВРШИО ДВА ФАКУЛТЕТА
 
Др Ференц Кемењ завршио је два факултета и радио као директор школе и професор математике и физике, био је својеврсни реформатор школства, а највише пажње је посвећивао физичком васпитању младих. Међу првима се залагао да се при школама граде фискултурне сале, о чему је написао више радова. На првим Олимпијским играма био је и на функцији пратиоца репрезентације Угарске, за коју је наступао и Момчило Тапавица, први Србин олимпијац. 
 
БИСТА У АЛЕЈИ У КАРАЂОРЂЕВОМ ПАРКУ
 
Др Кемењ је трагично окончао живот 21. новембра 1944. године, у ратном периоду у Будимпешти, а родни град Зрењанин му је 1972. подигао спомен-бисту у Алеји великана у Карађорђевом парку, која је рад београдске вајарке Радмиле Граовац.
 
БОНУС ВИДЕО: Кад химна Србије, "Боже правде", загрми у Русији...
 
 

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

ХРВАТИ ОВАКВУ БРУКУ НЕ ПАМТЕ: Кошаркашима се ово није догодило од 1992.