ЗЛАТО У ПАРИЗУ БИ ЗАТВОРИЛО КРУГ: Маја Огњеновић, капитенка одбојкашица Србије, истиче да би тријумф на ОИ био остварење снова

МАЈА Огњеновић. Харизматична, луцидна, одважна, победница. Магична креаторка игре је уградила себе у највеће успехе наше женске одбојкашке репрезентације. Радовала се 2006. првој медаљи после 55 година, бронзи на СП у Јапану, првом злату 2011. на ЕП у Београду, сребру на Олимпијским играма 2016. у Рију, светском злату 2018. у Јапану. Сада кује планове за своје пете Игре 2024. у Паризу, жељна да тачка на 20-годишњу репрезентативну каријеру буде златна. Та најсјајнија медаља недостаје и њој и женској репрезентацији.

FOTO: N. Skenderija

- Када смо се квалификовали на прве Игре 2008. у Пекингу била сам, као и сада, пресрећна, али нисам у том тренутку сањала да ће ми се пружити прилика да играм друге и треће, а камоли пете Игре. Не волим да причам о себи, али мало је спортиста који могу да се похвале том чињеницом, нарочито када је екипни спорт у питању. Имам утисак да сам привилегована што ћу играти пети пут на ОИ заредом, следећег лета - прича за "Новости" Маја Огњеновић.

Од када је женска селекција 2006. изашла на трофејну стазу, једино јој недостаје олимпијско злато.

- Само би то моју каријеру у потпуности заокружило. Али знате и сами колико је незахвално правити прогнозе. И ја дубоко верујем да смо зреле и спремне за такав резултат, али у спорту нема гаранција. Свакако да би златна медаља, ма колико звучала као фраза, била остварење снова, стварно о томе сви маштамо и за то живимо - подвлачи Огњеновићева.

Маја је после Рија 2016. најавила да ће, можда, завршити каријеру, али се, срећом, предомислила...

- После Рија сам направила мини-прогнозу и мини-најаву потенцијалног завршетка каријере и то се стварно испоставило као мој погрешан потез. Јер, не може у животу ништа да се планира. И колико год, са ове тачке гледишта и дистанце, сматрам да би следеће године био прелеп начин да се заврши, али сада не знам шта ће бити. Осећам се добро, уживам, волим толико одбојку да ме сада хвата нека језа када помислим на крај. Просто је неминовност. Не могу да кажем, не дај боже ако се то не заврши на начин на који прижељкујем и планирам, поготово на клупском плану. На репрезентативном мислим да је некако извесно да ће опроштај бити после Париза. Али, кажем, о том-потом, видећемо - истиче Маја, која је рођена 6. августа 1984.

Идеолог игре Србије увек је била спремна на велике жртве. Колико пута је играла повређена, болесна...

- Идем до неке дозе фанатизма и не волим ни са ким да се поредим, већина нас врхунских спортиста не познаје границе, иде преко лимита, и физичких и психичких. Знам колико су моји породица и пријатељи били забринути. Нема ту лоше емоције, у смислу немој да играш за репрезентацију... Оно што сам преживела у полуфиналу и финалу ЕП било је доста изазовно, доста опасно, можда и по моје здравље. Али ја другачије не умем, васпитавана сам спортски. Многе ствари иду из куће. Хвала родитељима што су ме тако васпитали. Када се све заврши добро и када резултат дође, онда се све врло брзо заборави - каже Маја.

Подсећа Огњеновићева да су најбољи играчи преоптерећени, да немају одмора, јер после клупске следи и репрезентативна сезона...

- Суров је тај наш распоред. И тај број утакмица није мали, минималан је број слободних дана да се екипа одмори, јер иде се из једног у друго такмичење. Играчи су потрошна роба, данас су то Маја, Тијана, Јована, Мина, сутра ће бити неко други. Осећам се као да смо у некој машини, нема никаквог људског момента да се играчи заштите, испоштују, да се питају да ли је напорно, да ли може да се издржи - наглашава Маја.

Маји године не могу ништа. И сама признаје да то што је старија игра све боље. И не планира да каже игри збогом.

- Имам свој ритам последњих неколико година. Приметила сам с годинама да ми тело све више и више тражи додатне ствари за опоравак. Прибегавам масажама, идем код киропрактичара, у сауну, уз адекватну исхрану. Свима сам већ досадила, јер кад ме виде, кажу "Ти су увек на неким режимима". Само знам да ми је тело на томе јако захвално. Изражена је доста и медицинска страна, много водим рачуна о томе - каже Маја.

И истиче да њен режим исхране није исти као код Новака Ђоковића.

- Аутофагија ми изузетно прија, не могу да кажем да имам посебне бенефите, али пост траје минимално 16 сати, некад зна да буде и дужи. Осећам се добро, а у зависности колико је пост трајао, трудим се да имам избалансирану исхрану. Параметри које нон-стоп радимо, код мене су стабилни и не може много спортиста да се похвали да је годинама на врхунском нивоу, због чега сам срећна - подвлачи Маја.

Данило ме стварно разуме

МАЈА је од 2016. у браку са легендарним ватерполистом Данилом Икодиновићем.

- Данило је неко ко ме стварно разуме. Имам утисак да нико боље од њега не разуме стања кроз која пролазим у клубу или репрезентацији, тако да ми свесрдна подршка са његове стране много значи. Толико добро се познајемо и осећамо да некад није потребно да разговарамо, он већ по изразу лица препознаје како се и шта осећам, тако да сам с те стране веома захвална - истиче Маја.

Гвидети инспирација

КАПИТЕН Србије, лане, из објективних разлога није могла да игра за Србију, тако да ове први пут у репрезентацији није радила са Зораном Терзићем. Али одлично познаје и Ђованија Гвидетија.

- Било је необично, зна се колико је Терзић био заслужан за моју каријеру. Не могу да кажем ни да је са Ђованијем ново, јер смо сарађивали у Вакифбанци. Он је један од најбољих тренера на свету, један је од малобројних који није сујетан, који је отворен, расположен за разговор. Мени је Ђовани велика инспирација, живи за одбојку... На неки начин је оплеменио нашу екипу, можда игру не толико, јер имамо неки систем и шаблон по ком функционишемо. Ипак, захтевао је да убацимо неке иновације, да се убрза игра, имао је идеја. Мислим да смо се ове године упознавали и верујем да ће следећа бити боља - убеђена је Маја.

Збогом у Италији

ПОСЛЕ неколико година, Маја се вратила у Италију, обукла је дрес Скандићија.

- Радовала сам се одласку у Италију, јер сам прижељкивала да мој крај каријере, не конкрентно идуће године, буде у Италији. Скандићи је прави избор, сарађујем са тренером кога изузетно поштујем и ценим Масимом Барболинијем. Ужелела сам се Италије, јер је посебно искуство играти на Апенинском полустрву, зато што они обожавају одбојку. Лига је све боља, изједначена, док у Турској, ма колико сам волела Истанбул, живите за плеј-оф. Сезона је монтона, а у Италији је потпуно другачија ситуација - истиче Маја.

Увек лепа сарадња са "Новостима"

- ЧЕСТИТАМ вам 70. рођендан, желим вам много успеха, а поздравила бих и ваше верне читаоце. Морам да истакнем да сам са "Новостима" увек имала лепу и професионалну сарадњу - каже Маја.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације