СВАКА ПОБЕДА КОРАК БЛИЖЕ ПАРИЗУ: Селектор одбојкаша Игор Колаковић свестан да "орлове" чека трновит пут до ЛОИ 2024.

ТРНОВИТ пут чека одбојкаше до Олимпијских игара 2024. у Паризу. Није пресудан само квалификациони турнир у Јапану, већ је важна и свака утакмица у Лиги нација, Европском првенству. Јер, свака победа за неколико милиметара приближава "орлове" француској престоници, а пораз удаљава. Нарочито ће ово лето бити паклено, а одбојкаши ће сваки дуел од краја маја до почетка октобра доживљавати као пресудан.

ФОТО: ЕПА

- Свака утакмица је изазов, сваки меч је веома важан. А нема нас много, морамо да будемо рационални. Имамо играче који су и годинама, који су оптерећени, а немамо превелики ростер, тако да ћемо се понашати онако како морамо. Ни на једној утакмици не можемо да се опустимо, ниједан меч у Лиги нација, као ранијих године, неће служити за разигравање младих играча. Немамо простор да пробамо, него ћемо играти са онима за које сматрамо да су у овом тренутку најбољи за тим - истиче за "Новости" селектор Игор Колаковић.

Трофејни тренер се вратио на кормило Србије како би је после 12 година одвео на Игре.

- Имамо циљ пред собом који је остварив. Да није остварив сигурно се нико не би узбуђивао око тога. Веома нам је важно да одемо на Игре и због тога морамо много да радимо како бисмо извадили карту за Париз. Знам колико су играчи мотивисани, пропустили су две Олимпијаде, а многи од њих имају квалитет да играју на Олимпијском турниру, а нису имали прилику за то - наглашава Колаковић.

Недавно се из репрезентације повукао капитен Немања Петрић. И тако наставио тренд од 2017, одлазак великих играча који немају праве наследнике...

- Нажалост, тако је. Имамо одређену "рупу" у развоју млађих играча. Мислим да то није везано само за стварања играча у Србији, него и због њиховог избора клубова. Сматрам да бирају погрешне средине, где седе на клупи и немају уопште могућности да се развијају као играчи. Знам да је финансијски ефекат важан, али исто тако морају да знају када одлазе у иностранство ко ће да им буде тренер, с ким ће да играју. Мислим да ту постоји један велики јаз, због којег смо принуђени да се ослањамо на играче који имају велике трофеје и успешне сезоне. Само смо и свесни да су они у годинама, да не могу сами да праве чудо, да им треба помоћ млађих играча. Сматрам да у Србији има младих, од којих многи бирају погрешне клубове и не носе се мотивом да се развијају, већ да решавају своју егзистенцију. Зато мислим да је то погрешан пут. Не могу да верујем да због пар хиљада евра више на годишњем нивоу радије седе на клупи због сигурности у неком клубу, него да играју и да се развијају - каже Колаковић.

То све говори да млади још нису стасали да буду лидери у репрезентацији:

- Немамо их и зато се ослањамо на доказане играче, који су већ прешли зенит у играчком смислу, тако да нам је потребна свежа крв. Имамо талентованих играча, који не могу да преузму одговорност.

Колаковић је могао ове сезоне да се потпуно посвети репрезентацији, да "сними" нашу, али и остале лиге...

- Има играча који морају да се развијају у правом смеру. Само, знам да Суперлига Србије има јако пуно старих играча. Разумем и клубове и момке жељне да се врате у отаџбину, да играју у својој земљи... Само мислим да то на неки начин успорава развој младих играча, који траже свој простор. Не заборавимо да је Суперлига некада била извор младих играча, да су сви поникли из ње. У овом тренутку врло мали број младих одбојкаша добија шансу. Тачно је да сваки квалитет увек исплива на површину, али исто тако им треба помоћи да дођу до изражаја. Када погледате тимове у нашој лиги они играју добро, али ту су све играчи који имају више од 30, па чак и 40 година. Када их је превише у тиму, поставља се питање која је сврха такве лиге, то ме мало забрињава - упозорава Колаковић.

У нашој лиги игра и доста странаца, шта су донели ново.

- Они који тренутно играју у Србији, уз дужно поштовања има их и добрих, заузимају одређена места млађим играчима. Није то квалитет странаца који би могли да унапреде играча око себе. Млади морају да имају узора поред себе по којем би требало да се понашају, како да играју, а мислим да странци који играју у Србији немају тај ниво који би донео прогрес код младих. Већ се испуњавају амбиције клубова да се опстане у лиги или да се игра плеј-офа или да се освоји титула. А мислим да се мало размишља о тома да ти играчи који дођу треба да буду путоказ младим играчима у нашој земљи - наглашава Колаковић.

Искусни стручњак подвлачи да га помало брине што Суперлига не личи на лигу која даје шансу младим играчима...

- Анализирао сам све клубове. Наравно, неки играчи су направили паметне потезе, видим да је Партизан сјајну ствар урадио са Тадићем и Батаком. Батак се коначно негде усидрио, ранијих година је лутао, без одређеног правца. Усталио се ове сезоне и као продукт тога су три титуле. Узео сам пример Партизана који је првак. Када погледата по осталим клубовима не видим да се размишљало о развоју неког играча. Наравно, и Партизан је размишљао о освајању титуле, није размишљао о развоју Батка, али уклопила се та ситуација. Јер, о том момку се већ дуже време прича као таленту и коначно је показао колико може - каже Колаковић.

Млађе селекције се полако враћају на велику сцену, кадети су лане били четврти на ЕП...

- Свакако је за похвалу, да постоје људи који мисле о млађим селекцијама, да се боре за то и да су осетили тренутак да би требало да се баве развојем младих. Видим да поново идемо на велика такмичења. Ипак, то није упоредиво да генерацијом која је била европске и светски кадетски првак, јуниорски шампион Европе... Није упоредиво, али јесте добар искорак. И не мораји те селекције да праве велике резултате већ да производе играче за будућност. У смислу да једна генерација јуниора избаци два-три играча за сениорску селекцију, то је велика ствар. Не мора да их буде 12, када би сваке године избацивало по два-три репрезентативца, то би била страшна продукција - истиче Колаковић.

Колико је задовољан играма кандидата за репрезентацију у сезони на измаку...

- Могу рећи богу хвала што Подрашчанин, Лисинац играју финале италијанског плеј-офа, што се Лубурић после теже повреде враћа и да је доста добро играо у Новосибирском. Урош Ковачевић је са Алуроном завршио сезону на другом месту у пољском првенству, али због проблема са леђима није могао да помогне клубу у полуфиналу плеј-офа, па није изборено финале. А играо је веома добро читаву сезону... Нажалост, говорећи о млађима, Павле Перић није добио шансу у Фенербахчеу и скоро читаву сезону је преседео на клупи. Кујунџић је имао добру сезону у Пољској, али његов тим није изборио плеј-оф. Ипак, то је искорак у његовој каријери, јер је пољска лига јака, што показују резултати клубова, Закса и Јастржебски ће играти у финалу Лиге шампиона. Оно што брине је повреда Ковачевића. Суштина је да опет имамо у тиму играче који могу да се дохвате високих пласмана.

Наша мушка одбојкашка селекције је већ 30 година у светском врху, можда је пад и нормалан:

- Ми који смо у одбојци морамо да се трудима да тај пад буде што краћи. Он је очигледан, немамо више ту сигурност у освајању или бар играња на високом нивоу. Нисмо више тако конкурентни са великим репрезентацијама. Али исто тако постоји потенцијал, јер одбојка у Србији се игра. Мислим да је Србија увек поштована као одбојкашка велесила. Иако смо свесни да у овом тренутку нисмо на нивоу великих остварења, нисмо ни без амбиција да се налазимо у врху.

ОЗБИЉНО ДО НОКАУТ ФАЗЕ

"ОРЛОВИ" ће на ЕП од 28. августа до 16. септембра у Италији, Северној Македонији, Бугарској и Израелу играти у групи А са Италијом, Швајцарском Белгијом, Естонијом и Немачком.

- Жреб је такав какав је, једино је проблематично то што се укрштамо са групом у којој је Пољска, тако да нас у четвртфиналу очекује тежак посао. У суштини, сви сада играју одбојку на нивоу на којем смо ми, морамо да будемо озбиљни у сваком мечу, а најбољи у елиминационим дуелима - каже Колаковић.

НИКОМЕ НЕ ПРЕТИМО

ЗА одлазак на ОИ у Паризу Срби ће се у квалификационој групи у Јапану борити са домаћином, САД, Словенијом, Турском, Тунисом, Египтом и Финском.

- Да смо и у некој другој групи коментар би био исти. Турнир је веома захтеван, у нашој групи фаворити су САД, Јапан и Словенија, а ту је и Турска, која је све опаснија за велике тимове. Али шанса је ту, можемо да будемо конкурентни, али никако не можемо да претимо и да обећавамо - истиче Игор.

УЖЕЛЕО СЕ ПОРОДИЦЕ

КОЛАКОВИЋ не крије да му је пријало то што прошле сезоне није водио ниједан клуб.

- То сам годинама прижељкивао. Мало ме је уморила ковид ситуација у Пољској. Доста сам физички био одвојен и од породице и од пријатеља. Дешавају ми се ствари, пролази време поред мене, ја у свакодневној рутини због посла, што није пријатно. Могао сам да пратим нашу Суперлигу, страна првенства, а имао сам доста времена и за породицу и пријатеље. То ми је веома пријало да обновим енергију за репрезентацију - наглашава Колаковић.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације