"СРБИЈА МОРА ДА САЧУВА ЂЕРОНУ" Петар Ненадић сматра да се у правом тренутку опростио од репрезентације

КАДА је схватио да у репрезентацији неће моћи да пружа партије као у клубу, одлучио је да се опрости од дреса Србије.

Фото: Nebojsa Parausic

Петар Ненадић, један од најбољих европских рукометаша, многе је пре неколико месеци изненадио када је објавио да више неће да игра за нашу репрезентацију. И сада звезда мађарског Веспрема, која у јуну пуни 36 година, сматра да је повукао логичан потез.

- Одлука није донета преко ноћи. Наговестио сам је селектору Тонију Ђерони још раније, јер сам сматрао да због броја утакмица у клубу и превеликих напора током сезоне не бих могао да пружам партије које људи очекују од мене у репрезентацији и да мислим да више не треба да заузимам место млађим момцима који долазе, који треба да се доказују, да раније стичу однос према дресу и да преузимају одговорност. И сматрао сам да је тренутак да се посветим породици, клубу - објашњава у разговору за "Новости" Ненадић.

Петар се већ једном повукао из селекције после ЕП у Сплиту 2018. године. Али доласком Ђероне на кормило селекције вратио се у државни тим...

- Тада сам најавио паузу због свега шта се тамо дешавало. На крају је испало да је та пауза била добра за мене... Али емотивно је било тешко. Годинама понављам да је играње за репрезентацију сан сваког спортисте, посебан доживљај. Међутим, не можеш увек да играш на врхунском нивоу и онда неки људи то не схватају. Тебе то тишти, пукнеш и себи кажеш: "Зашто бих радио за неке који мене не поштују" - прича Ненадић.

Петар је био један од предводника генерације која је у кадетском узрасту покорила Европу и свет, тако да се очекивало да ће наставити и у сениорској конкуренцији. Зато се поставља питање да ли је могао више од сребра на ЕП 2012. У Београду.

- Да не будемо алави, да кажемо још медаља, али сигурно су могли бољи пласмани, да оставимо бољу слику. Прво да кренем од себе, да сам могао да пружам боље партије, и да је екипа могла боље. Међутим, као играч не можеш да утичеш на неке ствари, само је на терену зависило од тебе - примећује Ненадић.

За разлику од репрезентативне каријере, у клупској је имао изванредне резултате.
- Да могу да вратим време, све бих исто урадио. Недостаје ми само Лига шампиона па да употпуним колекцију европских трофеја. То је мотив, циљ, то је нешто што ми даје снагу да и даље тренирам.

Петар се као млад отиснуо у иностранство, играо је у Шпанији, Пољској, Немачкој и сада у Мађарској...

- Отишао сам у време када су биле неопходне визе, са 18-19 година. Научио сам многе ствари, језике, немачки, шпански уз енглески, упознао друге људе, културе, другачији приступ утакмицама, животу. Велика је то животна школа и пресрећан сам што сам стекао много пријатеља - прича Ненадић.

Шта би од свега наученог применио на српско тло.

- Променио бих комплетну организацију у рукомету. Требало би да се крене од почетка, да се шанса пружи новим снагама, генерацијама које су виделе свет, научиле неке стваре. 
Оно што рукомету недостаје је континуитет који имају успешнији спортови као ватерполо, одбојка, кошарка...

- И они су имали неуспешне године, али се знало да селектори раде праве ствари. Није то само А репрезентација, ватерполо је прошле године био најбољи у свим селекцијама. Мораш да кренеш од почетка, од млађих категорија. Раније сам рекао да је наш највећи проблем да тренери млађих категорија нису довољно едуковани, не желе да уче од старијих колега. Знам да постоје нове методе, али ти искусни тренери су нешто прошли и од њих може да се добије добар савет. Сматрам да ће највећи успех Србији бити да задржи Тонија Ђерону, који поставља темеље млађим категоријама Србије. Знам и да свако ко има 17, 18, 19 година има перспективу да уђе у први тим, а то је лакше када је већ у систему. Видели смо Шпанце на ЕП, променили су шест-седам играча, али су у систему играли феноменално - каже Ненадић.

Петар се сада окренуо Веспрему и породици. Признаје да нема пуно слободног времена, јер има утакмице сваки трећи дан. Зато време проводи са супругом Јеленом и сином Алексом. Кад може одмара се на Сави и у свом селу. Воли фудбал, обожава Ливерпул и нарочито Јиргена Клопа. Све то му помаже да издржи убитачан ритам. 

- То је напорно за играче који нису навикли на тај ритам. Али, када уђем у ту машину, све иде као по неком аутоматизму. Најнезгодније је када нема резултата, када екипа ментално падне. Само, нико те не пита, већ радиш то за шта си плаћен - каже Ненадић.

Препоручујемо

Фудбал

0 1

Е, ТАКО СЕ ТО РАДИ! А МОЖЕ И ОВАКО: Синови Немање Матића и Кристијана Роналда поновили акцијуславних очева! (ВИДЕО)

30. 04. 2022. у 10:11

Остали спортови

0 0

МАРИЈАНА БОРИЧИЋ, СТРАТЕГ ОДБОЈКАШИЦА УБА: Женама потребно више да се доказују

30. 04. 2022. у 09:22

Фудбал

0 0

НАТХО ДЕМАНТОВАО СУКОБ СА СТАНОЈЕВИЋЕМ: "Изразито га поштујем и имамо одличан однос"

30. 04. 2022. у 08:31

Тенис

5 4

БЕКЕР СЕ СРУШИО У СУДНИЦИ: Славном Немцу позлило током читања пресуде (ФОТО)

30. 04. 2022. у 08:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације