ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ ЗА КРАЈ ИГАРА: На Стадиону "Француске" у Сен Денију свечано затворене 33. летње олимпијске игре

У Паризу су свечаном церемонијом затворене Олимпијске игре.

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ ЗА КРАЈ ИГАРА: На Стадиону Француске у Сен Денију свечано затворене 33. летње олимпијске игре

Foto: Printskrin

Уз музику "Под небом Париза" Едит Пјаф у Парку Тиљери четвороструки освајач медаље на ОИ француски пливач Лео Маршан (22) угасио је олимпијску ватру у балону која је ту горела две седмице, а пламен је понео на Стадион "Француске", где је пред 70.000 гледалаца, од којих су неки улазницу платили и 2.400 евра, одржана централна церемонија затварања 33. модерних летњих олимпијских игара, започета загрљајем председника Француске и МОК Емануела Макрона и Томаса Баха. Србију је међу званицама представљао премијер Милош Вучевић.

Приказани су најдириљивији шампионски тренуци, међу којима је и освајање злата нашег Новака Ђоковића. На почетку је емитована и видео-пројекција као флеш-бек с неким од упечатљивих тренутака с отварања, али не и онима који су изазвали огорчење код доброг дела публике у свету. Уследио је дефиле застава, без неког одређеног реда. Српску тробојку носили су поносно први овогодишњи златни олимпијци, Дамир Микец и Зорана Аруновић. За њима су ушли такмичари који су још остали у Паризу, многи с медаљама око врата и попели се на платформу оштрих геометријских форми на центру стадиона која је симболизовала континенте.

*3000 НА РАЧУНУ У РОКУ ОД 24Х*
-->КЛИКНИ ОВДЕ<--

Сви заједно певали су караоке на познате мелодије "Шанзелизе" или "Ми смо шампиони" по чијим тактовима су, с разлогом, били распевани Аруновићева и Микец. По традицији, одржана је и церемонија доделе медаља за женски маратон одржан претходне ноћи, као круна целог спортског догађаја. Промовисани су и нови чланови МОК-а.

Уследио је полусатни футуристички светлостни спектакл у мраку са "златним путником" који је симболизовао порекло ОИ, са мермерном скулптуром Крилата победа, односно Нике са Самотраке која се чува у Лувру и грчком заставом, уз посетиоце из прошлости и будућности, у игроказу у коме је учествовало стотинак играча, с пијанистом који свира висећи у ваздуху. Спектакл је назван "Записи" по златном диску послатом у свемир 1977. године, а који је нарезан у Француској.

*3000 НА РАЧУНУ У РОКУ ОД 24Х*
-->КЛИКНИ ОВДЕ<--

Иако су извршни директор церемонија у Паризу Тјери Ребул и уметнички директор Тома Жоли, који су иначе добили и претње смрћу због програма на отварању, и овога пута најављивали изненађења, све је на први поглед деловало много мирније, модерно, али без контроверзних артистичких излета. Спектаклом су се славили вредности олимпизма, спортски дух и фер-плеј.

На крају је, говорећи о незаборавним емоцијама на овој Олимпијади, председник Организационог комитета Тони Естанге истакао је и "Џокера Нолета". Председник МОК Томас Бах, који се затим обратио, похвалио је Игре које су, како је рекао, од почетка до краја, сензанционално организовали Французи.

- Можете да будете поносни. Живеле Олимпијске игре, живела Француска – рекао је и поручио да се радило о "Играма нове ере".

Истакао је и труд волонтера. На крају је нагласио и да ОИ могу да створе "културу мира".

Следеће игре биће одржане за четири године у Лос Анђелесу. Градоначелница Париз  Ан Идалго предала је олимпијску заставу Томасу Баху, а он градоначелници Лос Анђелеса Карен Бас која је била у друштву шампионке Симон Бајлс. После отпеване америчке химне, с крова стадиона спустио се глумац Том Круз, узео заставу, сео на мотор, провозао га улицама Париза, ушао с њим у авион и док дланом о длан у модерној кореографији очас посла стигао у Америку где се спустио падобраном, доневши олимпијски стег и доцртавши олимпијски знак на чувени натпис "Холивуд" на брду изнад града домаћина следећих Игара. Уследила је затим журка у Лос Анђелесу која се преселила из Париза.

Foto: Printskrin

 

Foto: Printskrin

 

Foto: Printskrin

 

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МИЛАН ЂУРИЦА ОПЕТ ПОГОДИО: Обистиниле су се моје тврдње

МИЛАН ЂУРИЦА ОПЕТ ПОГОДИО: "Обистиниле су се моје тврдње"

"Кладионичарске приче" Милана Ђурице су видео-пројекат компаније Новости намењен свим љубитељима спортског клађења који могу да уживају у занимљивим причама најпознатијег српског типстера и његових гостију.

10. 09. 2024. у 11:20 >> 02:41

РАДОВАО СЕ ПРЕ ВРЕМЕНА? Јаник Синер ипак лети из тениса због допинга?! Уопште није истекао рок, иако то многи тврде!

РАДОВАО СЕ ПРЕ ВРЕМЕНА? Јаник Синер ипак "лети" из тениса због допинга?! Уопште није истекао рок, иако то многи тврде!

Тениски свет је потресла информација да је Јаник Синер био позитиван на допинг тесту. И то двапут. У априлу је он сазнао да је "ухваћен на делу", а потом се бранио далеко од очију јавности, јер је читава ствар неким чудом била заташкана и нико осим најужих Синерових сарадника и оних који су вршили истрагу о томе нису ништа знали. Када је за то сазнао читав свет - већ је био ослобођен оптужби. Међутим, може бити да се није извукао како се чинило на први поглед, а и како су многи овог уторка јавили, тврдећи "да је истекао рок да Светска анти-допигн агенција (ВАДА) поднесе жалбу". Рок уопште није истекао.

10. 09. 2024. у 17:54

РАДИМО СЕРИЈУ О НАЈВЕЋЕМ ОЛОШУ КОЈИ ЈЕ ХОДАО СРБИЈОМ: Милош Танасковић о серији Клан, интими и одрастању (ВИДЕО)

"РАДИМО СЕРИЈУ О НАЈВЕЋЕМ ОЛОШУ КОЈИ ЈЕ ХОДАО СРБИЈОМ": Милош Танасковић о серији "Клан", интими и одрастању (ВИДЕО)

МИЛОШ Танасковић је у емисији "Бинџ" открио многе, до сада непознате, информације о серији "Клан", као и занимљивости из свог приватног живота.

10. 09. 2024. у 10:44

Коментари (0)

ТЕМЕЉ ЗА МЕЂУСОБНО РАЗУМЕВАЊЕ И МИР: Писменост је основно људско право, а не привилегија