Олимпијске игре 2024

ТЕЖАК УДАРАЦ ЗА СРПСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ СНОВЕ! Откривено зашто је главни фаворит за златну медаљу одустао од Олимпијских игара у Паризу

Дарко Николић

05. 08. 2024. у 17:22

Рвачки тим Србије остао је без једног од највећих адута на Олимпијским играма, јер је Стеван Мићић, који се надмеће у категорији до 57 кг, морао да одустане од пута у Париз, где је словио за великог фаворита као светски првак у слободном стилу. Његов тренер, Дејан Јовичић, појаснио је и како се до оваквог исхода дошло

ТЕЖАК УДАРАЦ ЗА СРПСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ СНОВЕ! Откривено зашто је главни фаворит за златну медаљу одустао од Олимпијских игара у Паризу

- Дошло је до повреде задњих лигамената на десном колену, покушали смо у протекле две недеље да то санирамо, да ублажимо, међутим упркос великој жељи да наступи, ништа друго осим оперативног захвата није преостало. Он ће у неком наредном периоду морати да се подвргне операцији лигамената десног колена. Очекује се опоравак од шест месеци. Ова повреда је за рвање слободним стилом јако честа и упечатљива, изјавио је Дејан Јовичић, а преноси Олимпијски комитет Србије.

Тренер нашег рвача је томе додао и следеће:

- Неколико недеља је учестало ишао на прегледе, имао је заиста подршку и од Олимпијског комитета, од медицинског тима и Рвачког савеза наравно, међутим, операција је неизбежна. Шест месеци опоравка, па ћемо након тога видети за даље планове - закључио је Дејан Јовичић.

Ко је Стеван Мићић?

Стеван Мићић је рођен у Сједињеним Америчким Државама, али се већ годинама бори под заставом Србије. Не само због тога што је то земља у којој су "његови корени", већ јер је осећа као своју.

Он је друго колено Мићића рођених у Сједињеним Америчким Државама у које је после Другог светског рата дошао његов деда. Из места Амајлије у Републици Српској стигао је до Чикага после ратног заробљеништва и многих недаћа, па не чуди што син и унук носе његово борбом прослављено име Стеван - у овом случају рвачком.

- Мој отац је рођен у Сједињеним Државама, али моји деда и баба су имигранти из Републике Српске. А мој деда је заправо био ратни заробљеник у Другом светском рату у Немачкој. И тако, када је дошао у САД, он је писао за српске, српско-америчке новине под називом Србобран. Те новине и даље постоје. И тражио је спонзора да дође и да ради. И тако је дошао, као и његов брат.

Пут је навео Мићиће назад у Србију, али само накратко.

- И после неколико година рада у САД, деда је отишао назад у Србију. Упознао је моју бабу и венчали су се и вратили у САД. И моја породица, породица мог оца је тамо рођена. Тако су дошли. Тако да је мој тата заправо, као и његов брат и сестре, учио енглески у школи. Дакле, српски им је био први језик. И знате, преселили су се у област у Индијани близу Чикага. Тамо живи много Срба и добра је заједница. То је прича моје породице.

Србија га је хтела кад Американци нису веровали у њега, па сад имамо Стевана Мићића – светског шампиона.

Животни, а и спортски тренер Мићићу је отац. Сем тога, постали су и бизнис партнери заједничким отварањем клуба Галакси у Чикагу.

- Веома смо блиски. Он ми је као најбољи, нешто попут животног тренера, да тако кажем, јер ме тренира од малена. Он ме најбоље познаје. Он разуме рвање на највишем нивоу и увек ми даје... Можемо да извршимо прилагођавања, промене и да се осећам најбоље. А када одемо са тренинга, немамо више питања јер смо урадили све што је требало. Тако да сам веома сигуран са њим. Дајем све од себе када радимо заједно. И тако ми је помогао да освојим златну медаљу прошле године и помоћи ће ми да победим, ако Бог да, ове године у Паризу - говорио је пре несрећне повреде.

И поред толиког злата које је донео, Стеван не мисли да је омиљено дете код куће - предност даје сестрама Татјани и Ивани.

- Можда изгледа као да привлачим пажњу, али сам можда најмање омиљен. Моје сестре, мислим да их воли чак више од мене. Оне су му миљенице, сигурно.

У дому Мићића углавном се говори енглески - српски тек у одређеним приликама.

- Једино што је заиста другачије је то што морам да учим да говорим српски. У Сједињеним Државама је мало теже користити српски све време. И моја мајка је Американка, због чега нисам учио језик кад сам био беба. Али слушали смо га од бабе и деде, рођака, стричева, свих... Али чак и они користе енглески углавном. Многи Срби то раде. Али за мене је важно да останем доследан својој култури, то је најважније - пренео је "Спортски журнал" недавне Мићићеве речи.

Ако вас Олимпијске игре занимају, све оно најважније и најзанимљивије о њима - пратите на посебној страници портала "Новости" посвећној Олимпијским играма у Паризу.

На сасвим сте добром месту.

БОНУС ВИДЕО: БЕОГРАД НА НОГАМА: Овако се на улицама славило олимпијско злато Новака Ђоковића