ХРВАТ ШОКИРАО РЕГИОН: "Филм о Дражену Петровићу је потпуни промашај, питајте Сашу Ђорђевића ..."

"Дражен", филм о легендарном кошаркашу Дражену Петровићу, стиже у биоскопе. Режисери филма Данило Шербеџија и Љубо Зђеларевић желели су да испричају причу о почецима и успону трагичног страдалог кошаркаша, који је нажалост погинуо у аутомобилској несрећи 1993. године код Инголштата.

Фото: Н. Параушић, Јутјуб принтскрин/Basketball1980

За симболичан дан премијере изабран је 22. октобар, дан рођења "кошаркашког Моцарта", међутим, прво приказивање филма наишло је на изузетно бурне реакције у Хрватској.

Велики број оних који су имали прилику у Шибенику да гледају документарац о Дражену Петровићу нису били одушевљени, чак и брат Ацо је био закопчан после премијере. 

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

- Не желим да упаднем у замку као 1995. године, када сам у неколико емисија изразио незадовољство идејом академског вајара Васка Липовца који је радио споменик Дражену који и данас стоји у дворишту Олимпијског музеја у Лозани. Ми смо сви у том тренутку хтели неку реалистичну статуу, да Дражен има препознатљиво лице, а на крају се показало да је то вајарево уметничко дело сасвим и заживело - рекао је Ацо Петровић и истакао да филм посматра као "уметничко дело", а не "документарац".

Foto: Profimedia

- Ово је један сасвим другачији поглед који није толико везан за кошаркашки терен. Људи се буне да није приказано ово или оно раздобље, нека конкретна утакмица, али у 99 минута филма нема простора за представљање свих успеха. Па то не би стало ни у филм од четири сата. Свако има право на своје мишљење, тако је то с уметношћу, а редитељ је хтео да прикаже Драженову личну страну.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

У филму пак није приказан трагичан тренутак, када је Дражен Петровић страдао у саобраћајној несрећи у Немачкој, и то док је спавао док је за воланом била његова девојка Клара Саланци.

Главну улогу у филму тумачи Домагој Нижић, а Шибенчани су љути јер сматрају да у филму нема довољно родног града највећег хрватског кошаркаша. А један од оних који је директно критиковао документарац је познати хрватски новинара Саша Чобанов. И то са насловом: Филм о Дражену је потпуни промашај. Редитељ као да није знао о коме снима филм.

Текст преносимо у целости:

Данило Шербеџија имао је прилику створити живописнији, контроверзнији и људскији портрет кошаркашке иконе, прилику која би млађим генерацијама показала да иза божанства стоји ипак само човек од крви и меса. Дражен у Хрватској има статус свеца, безгрешне громаде која никад у животу није направила ништа погрешно. Наравно да то није тачно. То и не може бити тачно. Чак и ако је реч о Дражену.

- Дражен Петровић приредио ми је два најгора дана у животу. Први се догодио у Загребу, кад је у дресу Цибоне против мог Симака у Купу првака у сезони 1985/86. забио 47 поена. Цибона је победила 111:95, а Дражен је из игре гађао 19:23. Други је био 7. јуна 1993, кад сам примио телефонски позив у којем су ме обавестили да је Дражен погинуо у саобраћајној несрећи у Немачкој, враћајући се с европских квалификација које је играо за своју Хрватску. Још увек не могу да дођем себи и мислим да се то није догодило," једном је рекао велики Дан Питерсон.

Легендарни амерички тренер је у ових неколико кратких реченица успео максимално прецизно и савршено тачно да сажме сву суштину онога што је био и остао Дражен Петровић те ова његова мисао је могла бити идеалан предложак за сценарио филма "Дражен" редитеља Данила Шербеџије. Нажалост, није била.

Дражен је био више од обичног играча. Био је персонификација неуништиве жеље, устрајности и љубави према спорту. Био је толико изнад спорта којим се бавио да је с њим на челу кошарка постала покрет, чак и религија, а он месија који је једним потезом, гримасом или речју могао покренути масе и натерати их да га беспоговорно следе. Зато су Питерсонове речи толико моћне јер представљају суштину онога што је био Дражен, један од ретких којем не треба навести презиме да би сви знали о коме се говори. Био је страшан противник, којег су се супарници плашили и истовремено му се дивили, те геније чија је смрт парализовала не само Хрватску, већ и читав кошаркашки свет.

Нажалост, ту величину Дражена Данило Шербеџија у свом дуго ишчекиваном филму није успео да прикаже ни изблиза. Филм је амбициозно кренуо покушајем да прикаже биографију једног од највећих хрватских итова, али негде на том путу амбиција је заказала. Осим симпатичних првих двадесетак минута, у којима пратимо његово одрастање у Шибенику и почетак залуђености кошарком (морамо похвалити одличног Тонка Стошића, 14-годишњака који тумачи малог Дражена), филм се губи и пуца по свим шавовима.

FOTO: Arhiva novosti

Хладан је, празан, лишен емоција и страсти, свега онога што је чинило Дражена већим од живота. Ликови су површни, глума испод нивоа аматеризма, дијалози бледи и празни, тако да се чини да гледамо некакву сапуницу, а не филм о једној од највећих личности читаве хрватске историје. Чак ни сјајна Зринка Цвитешић у улози Бисерке Петровић није могла својом енергијом спасити оно што се није могло спасити.

Колико год се трудили, гледајући филм никако нисмо могли осетити тежину Драженова пута, његове животне мисије и борбе, као и невероватну вољу која га је гурала најпре према врху, а потом и према вечности. Драженов живот био је пуно више од низа произвољно приказаних ситуација, али у Шербеџијином филму он се свео управо на банално низање цртица из каријере генија, а притом нам није јасно зашто је редитељ одлучио приказати баш њих, а не неке друге.

Нема никакве логике у томе што је Шербеџија од свих детаља издвојио крајње небитну утакмицу у којој је Дражен јуниорима љубљанске Олимпије убацио 112 поена (како би срушио рекорд Радивоја Кораћа од 99 поена у једној утакмици), а није, кад се већ одлучио на такав приступ, дао простор мајсторици Шибенка - Босна 1983, шокантним поразима од Задра и Совјета 1986, Евробаскету 1989. у Загребу те финалу против дрим-тима 1992 - епизодама које су без икакве сумње хајлајти читаве каријере великог Шибенчанина.

Утисак је да се Шербеџија погубио у свом науму. Као да ни сам није знао што је тачно желео да прикаже. Покушавајући да покрије све, на крају није приказао скоро па ништа.

Уместо да продре у Драженову срж и приближи нам тог човека којег волимо, ценимо и обожавамо, филм се гуши у јефтиној патетици која постаје неподношљива како минути пролазе. Уместо да нас води у његов свет и открива до сад непознате детаље из живота, Шербеџија нам сервира рециклиране приче, испричане већ толико пута да су постале сувопарна досада.

Ни у једном тренутку не осећамо зашто је Дражен био тако велики, зашто је његова прича била више од кошарке, више од победа, више од његових наоко обичних корака по паркету. Сценарио изгледа као неспретан школски задатак, а Дражен којег познајемо – онај страствен, неуништив, готово па херојски лик – овде не постоји. Једноставно, не осећамо зашто је постао оно што је био.

Чак и у деловима филма који приказују његове почетке у Америци не видимо унутрашњу драму коју је проживљавао борећи се с игнорисањем и неразумевањем тренера Портланда Рика Аделмана. Тај део, који је ваљда требало да буде кулминација филма, није ништа више од површног набрајања догађаја. Драженов боравак у НБА лиги сведен је на неколико крутих, роботизованих реплика и нити у једном тренутку не открива унутрашњи немир који га је прогонио у жељи да свима докаже да тамо није залутао, већ да је заслужио бити раме уз раме с најбољима на свету.

ФОТО: Мок.хр/Приватна архива

Наравно, било би илузорно очекивати да аутор филма у стотињак минута може испричати сваки детаљ Драженове невјеројатно садржајне каријере, и то заправо није ни требао учинити. Овај филм није морао подилазити свима нити му је била задаћа испунити очекивања свих који су волели Дражена, али је и те како могао ухватити један угао и барем њега обрадити како треба. Асиф Кападиа, вероватно највећи мајстор документарног филма на свету, у својим ремек-делима 'Марадона', 'Сенна' и 'Амy' послужио се управо таквим начином приповедања.

У 'Марадони' није имао потребу препричавати читав живот Малог Зеленог. Знао је да би на тај начин добио непотребан чушпајз свега и свачега и самим тиме исподпросечан урадак. Уместо тога се одлучио посветити искључиво једној секвенци из живота аргентинског чаробњака и читав фокус ставио на њу. Пажњу је усмерио на четири незаборавне године у Напуљу. Кроз тај угао, Кападиа је успео ухватити и показати целог Марадону, онаквог каквог ни његов најгори пад није могао засенити.

Шербеџија је могао одабрати сличан начин нарације, посветити се детаљно једном сегменту Драженова живота, одрадити то пажљиво, прецизно и детаљно, те тако снимити коректан и достојан филм. Уместо тога, одлучио је да ће форте бити танка и банално испричана љубавна прича између Дражена и Ренате, а она нас ни приближно није успела дотакнути као што је редатељ наумио. Врхунац разочарања долази у завршним сценама, које су, уместо да буду дирљиве и потресне, испале непотребне и чак трагикомичне.

ХТС/М. Ћужић

Шербеџија је промашио срж онога што је Дражена чинило посебном фигуром. Драженово наслеђе је пуно више од романтизираних анегдота и тривијалних момената. Његова прича је о неуништивој енергији, непоколебљивој вољи и страшној страсти за игром, а те су димензије изостале у филму. Филм није успео приближити гледатеље Драженовој унутарњој борби, фасцинантним успесима и изазовима с којима се суочавао, остављајући нас с осећајем да нисмо добили суштину једне од највећих спортских прича.

И као да то није довољно, филм се у кључним тренуцима повлачи пред изазовима, без храбрости да загребе испод површине Драженовог мита. Шербеџија је имао прилику створити живописнији, контроверзнији и људскији портрет кошаркашке иконе, прилику која би млађим генерацијама показала да иза божанства стоји ипак само човек од крви и меса. Од трагедије, Дражен у Хрватској има статус свеца, безгрешне громаде која никада у животу није учинила ништа погрешно. Наравно да то није тачно. То и не може бити тачно. Чак и ако је Дражен у питању.

Он је био зајебан лик, на паркету пргав, безобразан и немилосрдан. Није се либио трицама и кошевима провоцирати противничке трибине, а неретко је улазио у вербалне, па чак и физичке сукобе с ривалима. На крају, питајте Сашу Ђорђевића што мисли о томе. Било би јако занимљиво да је редитељ барем покушао Дражену, макар накратко, скинути с главе божански ореол недодирљивости и светости те га приказати као обичног смртника са свим манама, слабостима, бригама, гресима и демонима. Штета, та је прилика остала неискоришћена, а Шербеџијин Дражен остао је замрзнут, статичан и далек.

Филм 'Дражен' пропустио је постати посвета, пропустио је да забележи оно због чега смо сви ми одрасли с његовом величином једва чекали отићи у биоскоп, надајући се да ћемо се барем на два сата вратити у детињство, кад смо на челу с ЊИМ били најбољи на свету. Уместо тога, изашли смо на улицу прилично збуњени и с огромним упитником изнад главе – је ли редитељ уопште разумео величину човека којег је покушао да прикаже? Бојимо се да није. А ако јесте, једноставно није дорастао том задатку. Зато смо добили лош филм недостојан Драженовог наслеђа.

FOTO: Arhiva novosti

Шербеџија није успео приказати комплексност Драженове особности нити суштину његове борбе и успеха. Филм нема потребну дубину која би га учинила аутентичним и емоционално пуним. Није ухватио онај жар, страст и жестину која је Дражена дефинисала, већ је остао на површини с једним плитким и поједностављеним приказом. Приказати Дражена као обичног човека с манама, који се суочава с изазовима, био би храбрији и истинитији приступ, али Шербеџија је пропустио ту прилику.

Дражен је био култна личност која је надилазила спорт; његово наслеђе је огромно и заслужује филм који то може достојно представити. Нажалост, Шербеџијин филм није успео да пренесе праву величину Дражена Петровића и оставио нас је с осећајем неиспуњености и разочарања - завршава се текст.

Бонус видео:  Никола Јокић - од доброћудног дебељуце, до најбољег и најплаћенијег кошаркаша на свету

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Препоручујемо

Кошарка

0 6

"САЛЕ НАЦИОНАЛЕ" ОПЕТ НА ХИРУРГИЈИ: Оперисан Александар Ђорђевић!

15. 10. 2024. у 18:19

Кошарка

0 3

АМЕРИ ДОШЛИ ПАМЕТИ! Никола Јокић коначно добио оно што му је и раније припадало

12. 11. 2024. у 07:50

Кошарка

0 1

А ПОСЛЕ ОВОГА... Тренер Денвера бесан на НБА лигу због Николе Јокића

11. 11. 2024. у 10:40

Кошарка

0 20

НИКАД ГА НИСТЕ ВИДЕЛИ ОВАКВОГ НА ТАЈМ-АУТУ! Никола Јокић урлао на саиграча, одржао лекцију преплаћеној звезди (ВИДЕО)

11. 11. 2024. у 08:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације