КОШАРКА ЈЕ ЉУБАВ, АЛИ И ПОСАО ОД КОЈЕГ ЖИВЕ МОЈИ НАЈДРАЖИ: Миливоје Јовчић, легенда кошаркашког суђења

Б. Г.

08. 08. 2024. у 15:35

Идеја да му активно учешће у кошарци, која је његова велика спортска љубав још из најранијих младалачких дана, буде хоби, врло брзо постала је професија, занимање и посао у којем ужива, али и издржава своје најдраже.

КОШАРКА ЈЕ ЉУБАВ, АЛИ И ПОСАО ОД КОЈЕГ ЖИВЕ МОЈИ НАЈДРАЖИ: Миливоје Јовчић, легенда кошаркашког суђења

Миливоје Јовчић, Фото Профимедија

       Идеја да му активно учешће у кошарци, која је његова велика спортска љубав још из најранијих младалачких дана, буде хоби, врло брзо постала је професија, занимање и посао у којем ужива, али и издржава своје најдраже.
     Миливоје Јовчић, рођен у Београду, на Вождовцу, сада је званично становник Зрењанина, где му живи фамилија, супруга и деца, али оба града подједнако сматра својим најмиљим и има га и у једном и у другом равномерно. 
     - Има оних који у шали пецкају, одакле ти је жена, одатле си и шта ћу прихватам то, мада се увек радо сећам детињства и школовања у мом родном граду - започиње причу Миливоје, који у континуитету, од 1996.године суди кошаркашку Евролигу и сва значајна светска и европска кошаркашка надметања у женској и мушкој конкуренцији. 
   Са шеснаест година, положио је први судијски испит и почео да суди кошаркашке утакмице, 1994. године стекао је звање Савезног кошаркашког судије, а већ наредне и међунардодног арбитра и у сезони 1995./96. судио по пут фин. плеј офа А Савезне мушке лиге, а 1996. године дебитова у Евролиги, која је тада била под организацијом ФИБА.
    - Била је то утакмица у Москви ЦСКА- Макаби, велико узбуђење, али ништа мање од оног које осећам пред сваку утакмицу, исти занос, магија и чар - уз осмех наставља Миливоје, који се тренутно са породицом одмара и ужива у чарима лета. 
     Од те сезоне сада већ далеке 1996. године, стални је учесник и свих значајнијих летњих међународних репрезентативних такмичења и тако у круг, пуних 28 година  
   -  1997. године судио сам своје прво сениорско Европско  првенство за жене, у Мађарској и као врхунац, утакмицу за треће место, а већ наредне године био учесник Светског шампионата у Атини и са 24 године убедљиво најмлађи судија турнира - присећа се Миливоје, један од најбољих српских кошаркашких судија свих времена, који је своје прво Европско првенство за мушке сениорске репрезентације судио 1999.. године у Француској. 
     Сан сваког заљубљеника у спорт, да буде учесник Олимпијаде, остварио је 2000 -те године у Сиднеју, када је судио и први фајнал фор Евролиге за жене, док је у сезони 2002./03. судио финале Улеб купа и Евролиге. 
   -  Од 2016. на жалост, због познатог сукоба ФИБА и Евролиге, не судим такмичења у организацији светске кошаркашке организације. Прошле године није ми продужена ФИБА лиценца, али то наравно не умањује мој статус у косарци генерално - додаје интернационалац који је обишао свих пет континената и то сматра огромним животним бенефитом. 
    - До средине деведестих година прошлог века, европске лиге су биле јос увек на аматерском нивоу, ми као кошаркашке судије, имали смо привилегију да у градовима где судимо, обилазимо музеје, галерије, разне знаменитости и упознајемо локалну културу, обичаје и начин живота, али се реорганизацијом Евролиге 2000/01. године , кодекс и комуникација са клубовима домаћинима, знатно променила и сада сами себи организујемо путовање- наставља Јовчић, уз нагласак са се то много не коси са модусом његовог основног животног става, да је сто посто посвећен послу којим се бави.
    - Са истом енергијом и максималном концентрацијом приступам сваком мечу, трудим се да дам максимум, а то је по мени могуће, једино ако си пре свега физички, а онда и психички спреман и фокусиран. 
    - Сви смо ми део кошаркашког система, делујемо као тим и држим се оне проверене: Тим је јак, колико је јак његов најслабији појединац, па тако приступам и према колегама и гледам да увек максимално допринесем - каже Миливоје, захвалан својој породици, на увек максималном разумевању и подршци.  
   Каже да на утакмицама, нарочито када су домаћи Дерби а судио их је у сезони и по четири или пет пута, једноставно игнорише публику, а он је фокусиран само на паркет и догађаје на њему, сто је препорука свим млађим колегама. 
   - Знам да многе понекад учестали челенџи нервирају, али технологија је много допринела тачности суђења и једини је проблем лоших углова камера када се ни уз помоћ накнадног гледања снимка не може са сигурношћу праведно разрешити нека ситуација - додаје на крају кошаркашки арбитар, који се, како каже, не разликује од осталих обичних смртника, има своје приватне жеље и планове, али се у фокусу кошаркашког терена и рекета, потпуно остварио и испунио све жеље и снове. 
   -  Зато је свака наредна сезона златна за мене и са великим нестрпљењем припремам се за сваку која тек долази!  
Антрфиле 
 РИТУАЛИ 
     - Немам неке одређене, обицно вече пред утакмицу легнем на време, дан утакмице проведем релаксирано, у миру и потпуно окренут послу који ме чека, уз контролисану исхрану, хидратацију, уредно сложену опрему -искрен је судија Јовчић.  
Антрфиле 
 ПАКОВАЊЕ 15 МИНУТА 
     Као светски путник, који је због природе посла, обишао и најзабаченија места на кугли земаљакој, Миливоја Јовчића, професионалца од главе до пете, прати истина да му је за паковање кофера и полазак на пут довољно петнаестак минута, што свакако није Гинисов рекорд, али је податак који фасцинира. 
 
 
 У КОФЕРУ УВЕК ДУПЛА ОПРЕМА - Никад се не зна, дешавају се разне ствари, колега заборави дрес, пукне пертла, затаји пиштаљка из чиста мира, зато ја, по опробаној формули, увек понесем резервни дрес, панталоне, а пиштаљка је једна у џепу, за не дај Боже - уз осмех прича Миливоје. 
 Антрфиле 
 
80 ДО СТОТИНУ УТАКМИЦА У СЕЗОНИ
     - Па тако уназад скоро тридесет година и дође се до позамашње бројке од скоро 3 хиљаде утакмица, које сам судио, а познато је и то да одлазећи на једну кошаркашку утакмицу осам пута спакујемо и распакујемо ствари. 
 Антрфиле 
 СУПРУГА СПАКОВАЛА ДВЕ ЛЕВЕ ПАТИКЕ 
     Незгода се десила колеги, који је на утакмицу стигао  са две леве патике. Срећом домаћи клуб је успео да најпре пронађе пар белих, а у наставку колега судија из тог града донео му је своје црне патике.
Антрфиле 
 ЗБОГ МАГЛЕ МОРАО ДРУМОМ АЛИ УЗ ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА 
    Давне 1997. београдски аеродром још није имао електронску опрему за слетање по магли, па се авион у којем је био Јовчић, вратио у Солун и само захваљујући пожртвованости сада покојног колеге, успео је да се аутомобиллм пребаци до Скопља,а потом аутобисом до Београда. Наравно, утакмицу домаце лиге, одсудио је, без да ико зна за авантуру од претходне ноци.  
Антрфиле 
 У ТРИ ДАНА СУДИО ТРИ УТАКМИЦЕ 
   
    -  То је било пре две године, Корона је још била наша стварност, а судија Јовчић је имао утакмицу у Сан Петесбургу. Колега који је требао да суди дан касније у Казању био је ковид позитиван, па је замољен да на дан утакмице, путује из Лењинграда до престонице Татарстана, па је у Казањ стигао само шест сати пре утакмице и дуел између локалног Казања и ЦСКА из Москве одсудио без грешке, 

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НОВАК ЂОКОВИЋ НИЈЕ НАЈБОЉИ СВИХ ВРЕМЕНА! Стефанос Циципас забио нож у леђа Србину, ево и како (ВИДЕО)

"НОВАК ЂОКОВИЋ НИЈЕ НАЈБОЉИ СВИХ ВРЕМЕНА!" Стефанос Циципас забио "нож у леђа" Србину, ево и како (ВИДЕО)

Да ли је Новак Ђоковић најбољи тенисер свих времена? На то питање многи немају дилему, али Стефанос Циципас, Нолетов колега из Грчке, многе је данас изненадио.

13. 11. 2024. у 17:45

НАЈВЕЋИ ЈАТАК ЗЕМУНАЦА Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила

НАЈВЕЋИ ЈАТАК "ЗЕМУНАЦА" Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила

ПОСЛЕ убиства Ђинђића, она се представљала као Зорица Весић и купила је салаш у месту Путинци, где се једно време скривао врх земунског клана.

13. 11. 2024. у 10:23

Коментари (0)

„Вечити дерби“ на великом платну: МаxБет и Евролига представили филм „Ривалства“