Кошарка

СКРОЗ НЕСКВАКИДАШЊЕ ОКУПЉАЊЕ КОШАРКАША СРБИЈЕ: Невеста упала на припреме "орлова", Јокић шокирао новинаре, стигла појачања из Денвера

Дарко Николић

24. 06. 2024. у 21:48

Кошаркашка репрезентација Србије се окупила на почетку припрема за Олимпијске игре "Париз 2024". Никола Јокић је требало да буде звезда дана, али... Заправо, та прича са окупљања "орлова" била је скроз другачија, и то богатија - и поред неочекиваних "зачина из Денвера".

СКРОЗ НЕСКВАКИДАШЊЕ ОКУПЉАЊЕ КОШАРКАША СРБИЈЕ: Невеста упала на припреме орлова, Јокић шокирао новинаре, стигла појачања из Денвера

За добар рецепт стварања српских кошаркашких успеха, сада већ традиционално, потребни су селектор који зна шта хоће, стручни штаб који то уме да спроведе у дело, и екипа сакупљена од појединаца вољних да се одрекну себе, не би ли се сви заједно нашли на победничком постољу. Додате ту и прстохват маште, неколико несвакидашњих момената и... схватите да је овдашња кошарка на једном новом "великом почетку", баш као и много пута до сада: почетку исписивања страница историје на један "већ виђен", а заправо, некако изнова, оригиналан начин.

А где ћете оригиналније него када пред београдским хотелом, док десетине новинара, фото-репортера и сниматеља чекају да се појаве кошаркашки асови, стану скупоцена кола каква многи и од тих асова не могу да приуште, а из њих изађе - млада.

Права.

Невеста је појавом привукла пажњу многих, а онда су јој, због дугачке хаљине, брзо стигли малецни помоћници, истрчавши из хола хотела у коме су претходно радосно скакутали чим би им неко од кошаркаша стао да направе заједничку фотографију с њим.

"Ја стварно не знам докле ће! Па, пет минута је причао са Давидовцем, сад би опет да се слика са Аврамовићем!", рекао је за четворогодишњег плавушана један малишан који ће можда ове јесени у школу, а можда и неће.

Наши кошаркаши, заправо много веће људине него што висина то наговештава, одазивали су се на молбе тих дечака и девојчица као да су само због њих и ту. А заправо...

Суштина окупљања репрезентације је управо тај народ који у њу гледа жељан и наше колективне, заједничке радости, а и, вала, "да покажемо тим Американцима већ једном". Додуше, лепо би сад на то рекао селектор Светислав Пешић, као што је на потоњој конференцији у хотелу и изјавио:

"Знате, на оваквом турниру, са америчком екипом каква је сада, а ја вам кажем - ови су јачи од дрим тима из 1992, свака наша евентуална медаља је златна".

Али, било је и оних који се нису одазивали на те позиве малишана.

Рецимо, Никола Јокић је прошао поред два, три младића која су хтела да га замоле за аутограм и, прилично смркнута лица, кроз новинарски шпалир ушао у хотел. Тамо су га већ орасположили саиграчи, неки из његове генерације, неки мало млађи, а и неки старији. "Није ни добар дан рекао", примети неко на улазу, али...

Јокић, иначе прилично велики шаљивџија, дошао је, очигледно, са неком муком. Нешто га је тиштило, приватно, и то се видело и по лицу, и по гестикулацији. Иако су новинари после обраћања селектора, капитена Богдана Богдановића и председника Кошаркашког савеза Предрага Даниловића (који је и сам данас врло поносан, син му се, сасвим заслужено, нашао на ширем списку кадетске репрезентације, о чему је некадашњи кошгетер рекао "Како се осећам? Само онај ко нема децу не може да разуме толику радост"), дакле, иако су новинари после те конференције очекивали да ће моћи да постављају питања и МВП-у НБА лиге, остали су запањени када су сазнали да Јокић неће одговарати на њихове знатижеље у овом дану.

Објашњење нису добили, а нису га ни тражили. Да јесу, вероватно би одговор био "приватни разлози" и ту би, бар у овом тренутку, прича требало да скрене у неком другом правцу, јер... У ова времена честих завиривања носа у туђа посла, без позива и питања, туђу приватност нарочито треба поштовати, нарочито ако се не зна шта ко носи од терета у овом дану или данима.

А терет, један посебан, носе они којима је ово прво такмичење овакве магнитуде у животу.

- Човече, мени је ово све као сан. Све ово што се дешава у последња два, три месеца - не скрива Урош Плавшић, сећајући се како је пре два, три месеца, просто, био кошаркаш Меге. Од тада је прешао у клуб својих снова, Црвену звезду, а сада је и на припремама "орлова".

Његов земљак, још један Чачанин у репрезентацији, Алекса Аврамовић, колико год да је одушевљавао новинаре својом отвореношћу за причу, још више је малишане. Баш као и на уласку, и на изласку из хотела је уз "Срце, моје, како не бих стао!" одговорио дечкићу који је желео селфи...

... а онда одушевио две младе кошаркашице када га је једна мама замолила да се укључи у већ започети видео-позив. Бар једна од тих девојчица, које можда имају 10-12 година, деловала је повређено, у кревету, а Аврамовић је рекао:

- Среће моје, пуно вас поздрављам и љубим. Држите се заједно, биће то све добро. Повреде дођу и прођу, само гурајте и биће то све како треба. Љубим вас!

Када се том рецепту, "држите се заједно" и "само гурајте, биће то све како треба", додају још нека појачања која су стигла из Денвер нагетса ("Новости" су на кратко поразговарале са тренером у штабу Мајкла Мелоуна, Џејсоном Милером, који ће не само Јокићу, већ и осталим играчима Србије бити од користи у "мисији Париз 2024" ...

... те када се дода и Давидовчево признање:

- Да, стварно сам био јуче у Нишу. И не само ја, и Бориша (Симанић), и неки мало старији (смех), Симоновић, Пефи (Стефан Марковић), Калина ... Па, Богдан је био кум!

... а били су у Нишу јер је њихов дојучерашњи саиграч из репрезентације, Стефан Јовић, крстио друго дете, онда добијете врло јасну слику о националном тиму Србије.

Јесте, има повређених, а Никола Јовић је морао да повређену ногу вози на тротинету да би дошао на састанак са саиграчима и стручним штабом...

... јесте, има и нових, и старих асова, али, пре свега има жеље. И селектора који зна како се побеђују амерички тимови снова. И екипе саткане од појединаца који су вољни да се одрекну саможивости, да би тим стигао до висина.

Додате ту и прстохват маште и...

... отприлике тако се до висина и стиже.

Пратите "орлове" на том путу - уз "Новости".

На сасвим сте добром месту.

Ко игра за репрезентацију Србије и кад она игра?

Чекају се још три "реза"

СЕЛЕКТОР Србије Светислав Пешић је 10. јуна објавио списак од 16 кандидата за наступ на Олимпијским играма, а тај број је остао исти и након што је Владимир Лучић отпао са списка јер је накнандно позван Алекса Раданов. Селектору је да направи три реза међу кандидатима, а њих, уз помнутог "повратника", чине још и: Василије Мицић, Алексеј Покушевски, Богдан Богдановић, Никола Јовић, Никола Јокић, Марко Гудурић, Вања Маринковић, Огњен Добрић, Филип Петрушев, Никола Милутинов, Душан Ристић, Алекса Аврамовић, Огњен Јарамаз, Дејан Давидовац и Урош Плавшић.

Ако за МВП-а НБА лиге, Николу Јокића, нема дилеме, остаје да се види ко ће на крају од прелиминарног списка остати међу путницима за Лил, где ће се играти групна фаза Игара.

Србија ће, поред селекције Јужног Судана и САД, играти и против најбољег тима са квалификационог турнира у Порторику, где, осим домаћина, наступају Мексико, Обала Слоноваче, Литванија, Италија и Бахреин.

Ипак, пре него што се "орлови" посвете утакмицама у првој олимпијској фази, имаће припреме које ће провести мало у Србији, а мало и у иностранству. Уводне провере иза затворених врата су 5. и 7. јула против Холандије и Турске. Први званични пријатељски меч Србија ће играти 12. јула против Француске у Лиону на опроштају Тонија Паркера. Затим следи селидба у Абу Даби, где ће се "орлови" састати са Аустралијом 16. јула и репрезентацијом САД дан касније.

Након јаких провера екипа се враћа у Београд на дуел са Јапаном 21. јула у Београдској арени. Пут Лила, Србија креће 24. јула. Прва утакмица на Олимпијским играма за "орлове" ће бити судар са "дрим-тимом" из САД 28. јула (16.15), па затим три дана касније следи окршај са квалификантом у истом термину. Групну фазу репрезентација Србије ће затворити дуелом са Јужним Суданом трећег августа од 20 часова.