ЊУЈОРК НИКОГ НЕЋЕ ВОЛЕТИ КАО СВОГ КАПЕТАНА: "Ево, долази Вилис Рид"

НИКО од 19.500 гледалаца у „Медисон сквер гардену“ није седео. Нико осим коментатора седме утакмице НБА финала 1970. године Марва Алберта, чији су глас помно ослушкивали на радију Њујорчани који нису могли да буду на лицу места.

ФОТО: Принтскрин/МСГНетwоркс

Сви су нервозно чекали да чују да ли ће у одлучујућем мечу Њујорк Никса и Лос Анђелес Лејкерса на терен изаћи Вилис Рид. Четири вечери раније, тежак пад на паркет исте дворане скоро је уништио његов кук.

- Ево, долази Вилис Рид – гласно је загрмео Алберт покушавајући да надјача позадинску грмљавину у општем метежу на трибинама „Медисона“.

Један од највећих спортских момената у границама Њујорка, вероватно и највећи.

- Могу да се закунем да је било тренутака када се пробудим и чујем клицање публике те ноћи - причао је Рид много година касније. - А још ништа нисмо урадили…

Сведоци се куну да је Вилт Чемберлен, тада суперзвезда Лејкерса, прекинуо своје ритуале на загревању и само зурио у Вилиса Рида. Замзрли су се „језераши“ у том антологијском тренутку и нису се одмрзли читавим током утакмице, у којој је Рид у првој четвртини погодио два скок-шута са дистанце и то је било све што је урадио. Довољно је било да се појави.

Чин неустрашивости дигао је његове Никсе у небеса, за остало се побринуо Волт Фрејзер са 36 поена, 19 асистенција и шест украдених лопти за прву НБА титулу Њујорк Никса. И дан-данас, када се на видео-биму у „Медисону“ прикаже тренутак када Рид излази из тунела и узима лопту са записничког стола, знате да ће то вече бити гласније од других.

Легендарни центар Вилис Рид, међу саиграчима познат као „капетан“, преминуо је 21. марта у 80. години. Његова смрт изазвала је изливе емоција не само међу навијачима Никса, већ међу спортистима широм света. Памтиће га највише по том акту храбрости, али не би требало заборавити да је био велики играч. Те сезоне је био МВП лиге, МВП ол-стар меча и МВП финала, што је касније пошло за руком само још Мајклу Џордану и Шакилу О`Нилу.

Рид није био само најбољи играч тог чувеног тима, био је и најважнији. Када је 1966. именован за капитена/капетана, Никси су били ужасан тим. Озбиљно је схватио своју мисију и довео их до две НБА титуле, другу су освојили 1973, уједно и последњу. Учинио је то у свега десет сезона каријере, због повреда прерано окончане у 31. години. Учинио је то у ери када је кошарка славила високе играче попут Била Расела и Вилта Чемберлена, као центар са свега 208 центиметара висине, али са вештинама које су биле далеко испред тог времена.

Осим две титуле са две награде МВП финала, био је „руки“ године 1965. и седам пута учесник ол-стар меча. Његов дрес са бројем 19 први је који су Никси 1976. повукли из употребе и подигли под сводове „Медисона“, од 1982. је члан Нејсмитове „Куће славних“ у Спрингфилду. Након играчких дана, био је тренер и извршни директор Никса, Њу Џерси Нетса и Њу Орлеанс Хорнетса.

За навијаче Никса, па и оне рођене годинама или деценијама након те грозничаве вечери 8. маја 1970, никада неће постојати нови Вилис Рид. „Кеп“ је један једини, заувек највољенији.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације