ВРЕМЕПЛОВ: Највећа утакмица у историји српског спорта

АКО бисмо направили анкету са питањем која утакмица је највећа у историји српског спорта, вероватно би бар 70 одсто испитаника изабрало финале Европског првенства кошаркаша 1995. у Атини.

Фото: Nebojsa Parausic

Дванаесторица величанствених под заставом СР Југославије надвладала су Литванију у антологијском мечу и створила легенду о балкону, данашњем светилишту нашег спорта на шампионској тераси Скупштине града Београда.

На почетку ћемо дати шири контекст можда најбољој утакмици за трофеј у историји континенталних првенстава. Грађански рат на територији СФРЈ прогнао је наше спортисте са међународних такмичења од пролећа 1992. до пролећа 1995. због санкција Уједињених нација. Крвави распад државе пратило је економско пропадање, хиперинфлација, опустошени рафови продавница. Кошаркашка репрезентација прва је пробила гвоздену завесу и кроз квалификације отишла на Евробаскет у Грчкој.

У полуфиналу је други пут на шампионату победила домаћина (60:52) и заказала обрачун са Литванијом, чији су играчи некад чинили окосницу моћног Совјетског Савеза - Сабонис, Марчулионис, Куртинаитис... Исто важи и за тим Југославије сведене на Србију и Црну Гору, који су са клупе предводили Душан Ивковић као селектор и Жељко Обрадовић као савезни тренер - Дејан Бодирога, Предраг Даниловић, Саша Обрадовић, Зоран Сретеновић, Жарко Паспаљ, Мирослав Берић, Александар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Владе Дивац, Зоран Савић, Дејан Томашевић, Дејан Kотуровић.

Те вечери 2. јула 1995, све је стало у земљи напаћеној ратом која званично у њему није учествовала. У та два сата постојала је само кошарка, из сваког дома допирали су крици из промуклих грла људи очајнички жељних победе у мору пораза на сваком животном пољу. Урлик намучене нације каналисао је Ђорђевић најбољом изведбом једног играча у историји финалних утакмица, са 41 поеном и девет тројки из 12 шутева. Од тог финала - наш Сале национале!

- Такву утакмицу играш онако како си целог живота сањао - причао је касније Ђорђевић. - Слушала ме је рука, али нисам могао да верујем да сам постигао толико поена. Било је играча који су, такође, одиграли сјајно и водили нас до победе, као Саша Даниловић који је постигао 23 поена.

Само они који су живели то време и ту утакмицу знају колико је Даниловић подигао понос нације када је наскочио на Сабониса и закуцао преко литванског дива, иако је касније искрено признао да није имао ту намеру.

- У тренутку када сам скочио, моје колено је дошло на његов лакат и он ме је додатно подигао, тако да је испала идеална ситуација за закуцавање. После тога се повела прича око оног мог погледа, да ли сам га упутио њему или не. Гледао сам у судију јер сам мислио да ће судити фаул за додатно слободно бацање. Није ми пало на памет да искажем непоштовање према таквом асу.

Срби су тај ледени поглед тумачили као израз пркоса свему што их је колективно снашло, свему што је узето тим момчинама у дресовима које је обезбедио селектор Ивковић. Ово нико није могао да одузме ни њима ни свима нама, ни покушај Литванаца да прекину утакмицу повлачењем са терена, ни срамотни силазак Хрвата са бронзаног постоља када су се наши пели на златно, ни звиждуци домаће публике због којих они најзадртији међу нама више никад нису отишли у Грчку на летовање.

- Сад си уз`о трофеј, Паспаље, Паспаљеее - орило се Глифадом до јутра пре него што се неко досетио да херојима приреди дочек испод сада већ култног балкона, под којим се тискало 100.000 победника над неправдом, бедом, ратним разарањем, уништеним животима.

Литванци нису имали шансу у том финалу.

ЈУГОСЛАВИЈА 96

ЛИТВАНИЈА 90

ДВОРАНА "ОАКА". Судије: Толивер (САД), Пицилкас (Грчка).

ЈУГОСЛАВИЈА: Бодирога 12 (2/4 за два, 1/3 за три, 4 ск., 3 ас.), Даниловић 23 (4/5 за два, 3/6 за три, 3 ас.), Обрадовић 5, Паспаљ 5 (4 ск), Ђорђевић 41 (2/3 за два, 9/12 за три, 3 ас.), Ребрача 1, Дивац 5 (9 ск.), Савић 4 (5 ск., 2 ас.).

ЛИТВАНИЈА: Хомичус 3, Штомбергас 2, Лукминас, Крапикас, Куртинаитис 6, Сабонис 20 (6/12 за два, 8 ск.), Карнишовас 19 (4/6 за два, 2/3 за три), Марчулионис 32 (8/9 за два, 3/5 за три, 6 ск., 6 ас.), Еиникис 8, Маркевичијус.

48:49, 48:41

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације